Мали клуб књигољубаца – клуб читалаца за децу и младе
за све (будуће) чланове Дечјег одељења Народне библиотеке Бор старије од 9 година
Ако волите не само да читате него и да причате о књигама, да их препричавате другарима, описујете њихове јунаке, препоручујете их или се са њима спорите, ако вас књиге инспиришу, ако бисте волели да се дружите уз помоћ online casino књига или да научите како се све о књигама може говорити или шта се са прочитаним даље може радити
ДОБРОДОШЛИ!
Клуб читалаца подразумева да ћемо сви до договореног датума прочитати исту књигу тј. исти роман, исту збирку прича или песама, исти стрип, а онда о њој разговарати, размењујући утиске, мишљења и „лајкове“. Ако се књига већини допадне, онда ћемо за њу везати и неке друге, забавне и разнолике активности.
ЧЛАНОВИ ЋЕ БИТИ ПОДЕЉЕНИ У ДВЕ ГРУПЕ, У ЗАВИСНОСТИ ОД УЗРАСТА, ТАКО ДА ЋЕ ЧИТАТИ РАЗЛИЧИТА ДЕЛА. САСТАНЦИ ЋЕ СЕ ОДРЖАВАТИ СВАКЕ ДРУГЕ СУБОТЕ У МЕСЕЦУ, У ДВА ТЕРМИНА, ЗА СВАКУ ГРУПУ ПОСЕБНО.
20. и 21. 11. 2014. у Загребу је, у организацији библиотека Института Гете у Београду, Сарајеву и Загребу, одржана субрегионална радионица за библиотекаре из Србије, Хрватске и БиХ, на којој је, заједно са представницима Библиотеке града Београда и библиотека у Краљеву, Лазаревцу и Димитровграду, учествовала и НБ Бор. У питању је још један у дугом низу врло квалитетних и инструктивних образовних програма које немачки културни центри континуирано обезбеђују за библиотекаре из нашег региона.
Радионицу су водиле библиотекарке минхенске библиотеке, Астрид Мекл и Рафаела Милер, које су представиле пројекат update. jung & erwachsen, тј. пројекат библиотеке за младе, као и програме из домена медијске и културне педагогије који се у оквиру овог пројекта организују и спроводе, како у самој библиотеци, тако и ван ње. Програми чији је циљ да уз помоћ популарних компјутерских и других игара анимирају casino тинејџере, као циљну групу коју је најтеже привући и задржати у библиотеци, и радионице о друштвеним мрежама, које су за ову циљну групу незаобилазно „место“ дружења, образовања и забаве, свакако да и нашим библиотекарима могу бити послужити као подстицај и модел за осмишљавање сличних тактика у комуникацији са потенцијалним младим корисницима библиотеке.
Практични део радионице тицао се рада у програмима за обраду слике и звука. Задатак учесника био је да, користећи слободне, тј. бесплатне софтвере за рад са фотографијама, аудио и видеозаписима, креирају кратке филмове. Иако ова кратка обука наизглед нема везе са уско схваћеном библиотечком делатношћу, она је примењива у различитим сегментима рада библиотеке, што у односу према грађи коју треба представити и популаризовати, што у односу према корисницима које треба мотивисати да библиотеку посећују и користе. Чињеница је да библиотекари који раде са данашњом омладином треба да познају технологије које им могу помоћи у томе да садржаје уобичајених едукатвних и културних програма у библиотекама учине модернијим, динамичнијим и пријемчивијим овој циљној групи, као и да прошире своје могућности за рад са и ка младима. Промишљено и креативно коришћење савремених технологија може да буде у функцији промоције књиге и читања, односно, саме библиотеке као места које се и даље, упорно, перципира као складиште штампаних књига.
На иницијативу Савета Европе (Стразбур), 26. септембар је 2001. проглашен за европски дан језика.
Боркова и Мишина екипа
Тим поводом, Народна библиотека Бор организовала је едукативно-забавни програм за осмаке ОШ „3. октобар“ – учесници програма су се такмичили у препознавању страних језика и цртању својих асоцијација на њих, у брзом проналажењу – уз помоћ свих расположивих библиотечких ресурса – задатих израза и фраза на задатом страном језику, у квизу заснованом на занимљивостима о језику и језицима и у брзалицама на енглеском и француском (језицима који се уче у наведеној школи). Гости програма „Комшије“ били су Борани чији је матерњи или један од матерњих језика – језик земаља у окружењу или тзв. мањински језик.
С обзиром на то да се ова манифестација тиче разумевања и толеранције, такмичење је било екипно. Чланови победничке екипе добили су књигу Виолете Бабић 365 језичких цртица (коју ће 14. 10. 2014. ауторка лично представити борској публици) и бесплатну годишњу чланарину.
Ко ће пре до Гугловог преводиоца да реши задатак?!
Визија иницијатора ове прославе обухвата следеће циљеве:
– скренути пажњу јавности на значај учења (страних) језика, како би се поспешили вишејезичност и интеркултурна комуникација
– промовисати језички и културни диверзитет Европе
– оснажити доживотно учење страних језика, у школама и ван њих
Надамо се да ће наш програм допринети тим циљевима.
Познавање страних језика је један од услова познавања других етничких заједница (других народа, нација, племена…) и њихових култура јер је сваки језик чувар и складиште и оних културних значења која се ван њега не могу разумети нити се на други језик могу заиста превести. Језик вас, својим специфичним говорним обртима, синтаксичким и морфолошким правилима, својим идиомима, својим звуком… уводи у културу која се њиме служи на начин који је јединствен и незаменљив. И само знање о специфичностима неког језика може вам много тога рећи о људима који се њиме свакодневно, тако рећи инстинктивно служе и о окружењу у којем се тај језик користи и тиме живи, мењајући се, прилагођавајући се, спајајући се са другима, спонтано као коине или „вештачком оплодњом“ као есперанто, рађајући из својих периферних облика нов(е), као латински романске језике – као живо биће.
Промовисање језичке (али и говорне, дијалекатске) разноликости стога јесте и промовисање културне разноликости, вид борбе против унификације и монотоније.
Сваки прави љубитељ или познавалац поезије или вицева одлично зна да је огроман (и најбољи) део лирских песама, разбрајалица, успаванки, вицева… потпуно или готово потпуно неодвојив од језика у којем и на којем је настао.
Комуницирати са једном заједницом на њеном матерњем језику, лицем у лице или посредно, путем друштвених мрежа, на пример, али и путем текстова које је она створила и даље ствара, јесте искуство које комуникација на доминантном енглеском језику не може просто да замени, нити му је једнака: споразумевање је процес далеко сложенији од једноставног разумевања дословног значења тренутне поруке.
Тања је са нама попричала на македонском, а Кадрија нам је рецитовао ромску народну песму, на ромском…
Више стотина корисника Народне библиотеке Бор испратило је традиционалну манифестацију Дани књиге.
Најпосећенији програм био је онај за децу – гостовање Јасминке Петровић, која се са ученицима борских основних школа поиграла на теме везане за њене књиге Маме, Од читања се расте, Да ли сте ви жаба? итд.
Подједнако интересовање изазвали су и аутори сатиричног News Net-a, односно, програм који је манифестацију затворио – NJUZ.NET – књиге у огледалу (Ненад Милосављевић, Мирослав Вујовић и Виктор Марковић)
Неколико десетина ученика основних и средњих школа, са својим професорима историје и српског језика и књижевности, присуствовало је промоцији портала „Велики рат“ Народне библиотеке Србије, о којем су говориле колеге Немања Калезић и Огњен КовачевићПредстављање збирке песама у прози или лирског романа (како вам драго) „Кавези“ нишког песника и романописца Звонка КарановићаЈасминка ПетровићУченици сеоских основних школа припремили су и одглумили, врло успешно, скечеве по текстовима из књиге драмолета „Да ли сте ви жаба“ Јасминке Петровић
Књижевно вече са добитником НИН-ове награде, Гораном Гоцићем, о чијем делу је говорио и Милета Аћимовић ИвковПредстављање романа „Лептир на бајонету Јеротија Павловића“ Бошка Протића
Жика Ракић је са пријатељима, пред пуном салом суграђана, представио своје књиге песама, „Има у моћи црње од ноћи“ и „Између Мораве и неба“
Бележница: часопис за библиотекарство, књижевност и културу Народне библиотеке
Бор позива заинтересоване ауторе да пошаљу прилоге за 28. број до 15. 9. 2014. на
електронске адресе sloterdajk@gmail.com или nbbor@open.telekom.rs са назнаком “за
Бележницу”.
Прилози (.doc или .docx) не би требало да буду дужи од 5 страна (Times New Roman,
ћирилично окружење, величина фонта 12, проред 1). Стил навођења је Чикаго (Chicago Style).
Детаљна упутства налазе се на крају саме Бележнице, која је доступна и на сајту Народне
библиотеке Бор (http://bibliotekabor.org.rs/2014/04/beleznica27/).
Структура часописа:
Рубрика “Живот библиотеке” објављује стручне прилоге, радове и преводе текстова који се
баве било којим теоријским или практичним аспектом библиотечко-информационе
делатности, односно, библиотеке као институције. Текстови за ову рубрику требало би да су
или да могу бити од интереса за стручну јавност. Могу се бавити домаћим или иностраним
библиотекама с обзиром на њихову историју, организацију, функцију, праксу, услуге,
пројекте; историјом писма, књиге и читања; историјом и теоријом библиографског рада (а у
обзир долазе и краће библиографије); теоријом библиотекарства; софтверима, апликацијама
и другим технологијама које се користе или се могу користити у библиотечкој делатности и сл.
Рубрика "Шта се дешава” прати и описује стручна и друга дешавања у Народној библиотеци
Бор, актуелне пројекте и конкурсе.
Рубрика “На нашој стази” доноси прилоге и стручне радове који се баве завичајном
тематиком. Текстови могу бити везани за било који сегменат историје Бора и околине. Могу
бити прилози за биографије значајних завичајних личности; социолошки, антрополошки,
културолошки осврти на завичајне појаве и проблеме; прикази и оцене дешавања у граду и
околини;
Рубрика “Књиге, књижевност” објављује краћа књижевна дела (песме, приче, есеје и
преводе истих) или одломке из дужих дела завичајних аутора и ауторки (тј. оних који су
пореклом из Бора и околине или тренутно ту живе, као и оних који се на уметнички начин
баве овим подручјем).
Рубрика “Прикази, читања, расветљења” такође је намењена завичајним
ауторима/ауторкама, нарочито млађим и још недовољно афирмисаним, који се баве
истраживањима из области хуманистике и друштвених наука. Објављује приказе књижевних
дела или стручне литературе, прегледне радове, књижевнокритичке
и текстове чији је циљ да осветле одређен теоријски или научни проблем, (под)дисциплину, подручје.
Оквирне рубрике часописа приређује уредница.
Пошто смо покушали да“симулирамо“ истраживање извора,
сада ћемо „симулирати“ коришћење извора/литературе
и писање рада са свим његовим кључним елементима.
Током првог дела овог програма, разговарали смо о првој фази израде једног матурског, семинарског … научног или стручног рада, тј. о одабиру литературе/извора на основу општих прелиминарних (са)знања о задатој теми и о различитим типовима извора, пре свега референсним. Полазнике смо упознали са њима, како се показало, потпуно непознатим он-лајн каталозима, библиографским и базама текстова у пуном формату, какви су Виртуелна библиотека Србије или Српски цитатни индекс. Основи претраживања и разумевање, односно, процењивање корисности и употребљивости извора на основу његовог библиографског описа и уз помоћ научне апаратуре чинили су највећи део радионице. Полазницима је, такође, скренута пажња на неке основне критеријуме евалуације извора, како штампаних, тако и електронских, односно, он-лајн.
Други део радионице биће практичан – полазници ће вежбати коришћење различитих врста и типова извора (релевантних за њихову тему), од њиховог тематског повезивања до њиховог навођења у раду и библиографији.
„Како написати (матурски, семинарски…) рад“ је радионица намењена ученицима средњих школа, пре свега матурантима, али јој могу присуствовати и ученици нижих разреда.
Током радионице, полазници ће бити у прилици да се упознају са појмовима и процедурама везаним за научно-истраживачки рад, који ће им бити неопходни током каснијег школовања, нараочито зато што тзв. болоњски програми студија подразумевају писање великог броја семинарских радова, реферата, есеја и других производа самосталног истраживања литературе и извора.
Радионица је конципирана тако да се примери истраживања извора заснивају на интересовањима самих полазника, односно на темама које су већ изабрали за своје матурске радове.
Током радионице, полазници вежбају коришћење различитих врста референсне грађе, каталога, индекса, библиографија… – како у папирном, тако и у електронском облику. Радионица укључује и кратак курс претраживања онлајн библиографских система и сервиса, какви су Виртуелна библиотека Србије, Српски цитатни индекс, итд.
Полазници се, такође, упознају и са појмовима везаним за библиографске и библиометријске обраде публикација, који им могу бити од помоћи при евалуацији извора и грађе коју ће користити. На тај начин им се указује на разлику између различитих типова грађе и извора, од приказа до научног рада, и на опсег и квалитет информација које сваки од ових типова извора може да понуди. Полазници се, затим, упознају са критеријумима евалуације извора.
Други део радионице посвећен је изради одговарајућег типа рада и елементима које он треба да садржи, као и општим правилима о садржају и форми појединих делова рада. Посебна се пажња посвећује изради библиографије за сопствени рад, јер је логика доследног форматирања библиографских јединица и њиховог навођења у тексту вештина која се, по досадашњем вишегодишњем искуству, показала као најтежа препрека у писању прегледног и уредног рада. Полазници ће, стога, добити сажетке правила цитатних стилова који се код нас најчешће употребљавају тј. сажетке Харвардског, Оксфордског, Чикаго, МЛА и АПА стила.
С обзиром на то да се у наставном програму из српског језика и књижевности за осми разред основне школе однедавно налази и наставна јединица везана за индекс, библиографију и појмовник, Народна библиотека Бор је за ову циљну групу организовала јавне часове у форми предавања и радионице. Циљ програма „Читај отпозади“ је да ученике – у библиотеци, где су им најразличитији облици библиографија, индекса и друге референсне грађе на дохват руке, као илустративни примери и материјал за вежбу – упозна са значењем ових појмова, односно са функцијама и основним врстама библиографија, индекса и појмовника, без обзира на формат и медиј, и са начинима њиховог коришћења.
Шта је индекс и чему служи?
Свака радионица има online casino своју тему, свој замишљен истраживачки задатак, тако casino spiele да ученици, после краћег увода, тј. објашњења, могу сами да провере колико познају сврху и функцију различитих делова штампане или електронске публикација и да ли умеју да их употребљавају као извор информација о публикацији.
Кроз овај програм је током фебруара прошло 6 одељења борских основних школа – 97 осмака и 27 седмака.
Шта све може, а шта не може да се „прочита из индекса“Чему је индекс сличан?О чему ли се ради у овој књизи?
2. 11. 2013. у Народној библиотеци Бор одржана је радионица чија су тема и фокус биле информациона и медијска писменосту у библиотеци. Радионица је реализована у оквиру програма Едукација едукатора који је пролетос спровела Библиотека Плус, а чији је модератор био проф. Алберт Бекхорст, активни члан секције IFLA за информациону писменост и члан управног одбора ENSIL-а (Европске мреже за школске библиотеке и информациону писменост, Холандија).
Полазници његових радионица добили су задатак да у својим срединама организују исте или сличне програме за релевантне групе учесника – а то су, пре свега, библиотекари, без обзира на тип библиотеке у којој раде, и наставници чије би ангажовање на информационом описмењавању ученика и студената требало да доведе до боље, чешће и темељније сарадње између институција образовног система и библиотека које школама, факултетима, универзитетима стоје на располагању.
Да ли и како библиотека треба да се бави информационим и медијским описмењавањем својих корисника?
За разлику од иницијалних радионица чији је циљ био разматрање могућности заснивања политике информационе писмености у сопственој установи, због чега су се оне у великој мери тицале проблема менаџмента, презентација у Бору била је фокусирана на саме термине и неколике актуелне концепције информационе, односно, медијске писмености и потребу за њиховим повезивањем и развијањем. Циљ програма био је, пре свега, да се, независно од тога како ћемо их назвати и како се терминолошки обрађују у низу сродних дисциплина, размотре проблеми везани за
свест о важности знања, вештина и ресурса потребних да се у датим околностима и контекстима дође до потребних података, информација и знања, који би се успешно евалуирали, повезали и интегрисали у постојеће корпусе знања, а с обзиром на валидност хипотезе по којој је информација најважнији производни капацитет савремених друштава
степен (не)познавања начина, когнитивних и бихевиоралних модела и техничко-технолошких, финансијских и других средстава на које се то може учинити,
знања потребна да се свака добијена информација разуме у контексту специфичних карактеристика медија који ју је произвео/дистрибуирао/дисеминирао и од које она није независна,
свест о опсегну референци појма медиј(и), о ширини њиховог утицаја и њиховој свеприсутности, и сл.
Стога је учешће у радионици подразумевало и упознавања са изабраном литературом везаном за медијску и информациону писменост, односно студије медија, као и израду припремних задатака чији је циљ био да се полазници подстакну на размишљање о темама којима је радионица посвећена. Нажалост, релативно скромно интересовање за наведене теме додатно је опало због ових задатака, тако да је број учесника био испод очекивања, мада је, с друге стране, дискусија у оквиру презентације била и занимљива и подстицајана за даље размишљање.
