Представљање књиге Године заплета: антологија српског афоризма од пада Берлинског до пада српског зида (Народна библиотека „Раде Драинац“, Прокупље, 2020). О књизи ће говорити приређивач, афористичар Драган Огњановић и уредник Срђан Живковић.
Међу српским афористичарима који су својим бритиким језиком пратили збивања у последњој деценији 20. и на почетку 21. века а заступљени су у овој антологији, налази се и наш суграђанин Милен Миливојевић.
Добро дошли!
У суботу 27. мај, од 13 часова, библиотека организује предавање „Нематеријално културно наслеђе источне Србије“ Сузане Антић, етнолошкиње и музејске саветнице (Народни музеј Зајечар), регионалне координаторке за нематеријално културно наслеђе источне Србије.
Одмах након предавања, отворићемо изложбу фотографија „Увек у друштву, увек заједно“, приређену на основу приватних и институционалних фото-колекција које се чувају и дигитализују на Завичајном одељењу библиотеке.
Поштовани корисници,
Обавештавамо вас да због празника Библиотека неће радити од 31. децембра до 3. јануара. Први радни дан после празника је 4. јануар 2023.
На Бадњи дан, 6. јануара, Библиотека ће радити до 15.00 сати.
На дан Божића Библиотека неће радити.
Виктор Бранковић, програмер и Драган Стојменовић, библиотекар представиће последњи пројектни циклус Народне библиотеке Бор: набавку нове опреме и „прочитан“ и претражив дигитализовани лист Колектив, који ће бити доступан на рачунарима за кориснике у библиотеци. Oд 2006. до данас дигитализовани су сви доступни бројеви Колектива од 1947. до 1992. Дигитализована су 42 годишта листа Колектив (1.877 појединачних бројева у 42 годишта, а пошто су током две године објављивани и посебни додаци, дигитализовано је и 17 додатака из 1975. и 1976, док колекцији недостају годишта објављивана 1950, 1956. и 1991). Оптичким препознавањам карактера (OCR) прочитано је око 22.000 страница листа, 40.580.721 речи, 280.362.524 карактера.
(Драган Стојменовић, Завичајно опдељење НББ)
Радничко организовање, то јест удружено деловање радника у Бору представља једну од најважнијих друштвено-политичких организација које постепено и континуирано остварују своје интересе, од оснивања рудника, стварајући основу друштвеног деловања које производи друштвена добра – све оно што бисмо подвели под организовану јавну социјалну (организациону) и материјалну културу. Међу резултатима тог организованог деловања био је и лист Борски колектив.
Борски рудници су убрзо након Другог светског рата потпали под управу Војне комисије, коју је одредио Народноослободилачки одбор, као орган револуционарне народне власти Југославије. Поред тога, убрзо након завршетка Другог светског рата, 23–25. јануара 1945. у Београду је одржана Општеземаљска синдикална конференција, када је донета Одлука о оснивању Јединствених синдиката радника и намештеника Југославије (ЈСРНЈ). Тада је регистровано 26 струковних савеза синдиката, међу којима је био и Савез радника и намештеника рударске индустрије Југославије, који је својим програмским деловањем, на основу усвојеног привременог Статута ЈСРНЈ, кључан за успостављање институционалног деловања у локалним срединама у којима је преовладавала рударска привредна делатност. На основу задатака предвиђених Статутом, међу којима је био и тај „да организују идејно-политичко, културно и стручно уздизање радника, да васпитавају радничке масе за учешће у државној управи, у организацији привреде и у културном животу земљеˮ, Општинско синдикално веће у Бору, у свом широком спектру деловања, упркос реалним проблемима општег стања привреде, услова живота и рада у Бору, успело је, као један од приоритета, да постави културно-просветно деловање, које је, уз немале напоре и слабу заинтересованост, ипак опстајало. Године 1947, у Бору се, такође, интензивира и рад Народног фронта на пољу друштвено-политичких активности усмерених ка покретања маса, али и захваљујући значајним акцијама на обнови и изградњи.
Убрзо се, на иницијативу Синдиката да се оснује информативно гласило синдикалне подружнице и предузећа, подношењем пријаве Савезу радника и намештеника рударске индустрије Југославије, покреће раднички лист Борски колектив.
Биле су то прве фабричке новине основане у Југославији на иницијативу Синдиката. Борски колектив, са поднасловом „Орган синдикалне подружнице Савеза рудара и предузећа рудника бакра и топионице Борˮ, у издању Синдикалне подружница Савеза рудара и управа предузећа Борских рудника и топионице, под тим насловом излази од 1. новембра 1947, до 1955. године, а штампан је у зајечарској штампарији Први мај. Одговорна уредница била је Милева Милентијевић, тадашња чланица локалне комисије Агитпропа (Управа за агитацију и пропаганду), која је лист водила наредна 33. броја, односно наредних годину и по дана. У том кратком периоду успела је да успостави основне рубрике и концепцију уређивања, писала је текстове и оформила прву редакцију, коју су чинила три новинара и два административна радника. Лист је излазио два пута месечно. Уредница је контролисала прелом текста и штампу сваког броја, тако да је, да би избегла честа путовања до штампарије у Зајечару, иницирала отварање штампарије у Бору, која је убрзо и инсталирана. Већ од петог броја, Борски колектив се штампао у Бору.
Извори:
Колектив. Уз 65. рођендан „Колектива“, https://kolektiv.co.rs/o-kolektivu/.
Хроника комбината Бакра. „Колектив“: 1947–1997. Бор 1997.
Borski rudnik 1947. godine: аrhivska građa. Bor, 1987.
Милићевић, Милица. „Савез синдиката Југославије 1945ˮ. Архив Југославије.Централно веће Савеза синдиката Југославије: 1944–1960 (АЈ 117).
Интернет архива новијих бројева Колектива: https://kolektiv.co.rs/preuzmite-kolektiv/
Асоцијација за развој града у суботу, 17. децембра, у 18, у сали Народне библиотеке Бор организује завршну радионицу на тему „Зелено рударство – мит или истина?“, коју ће водити проф. др Снежана Шербула.
Програмом је предвиђена и пројекција документарног филма „Кинин: омиљени европски партнер“, у продукцији куће Арте, а у коме учествује и Боранин Горан Јаковљевић.
Догађај се организује у оквиру пројекта „Вокс попули – има ли места за нас?“, који Асоцијација за развој града реализује уз подршку Црте у оквиру иницијативе „Вратимо се на почетак – Парламент као основа владавине права“.
Тим креативних идеја организује догађај под називом „Мајка рађа културу“, који укључује изложбу фотографија и предавања универзитетских професора еминентних стручњака у области психијатрије и психоаналитичке терапије, који ће говорити о пренаталном развоју и развоју личности детета током прве године живота, те о утицају културе на тај развој.
13-14:30: Предавања примаријуса и професора др Бранке Стаматовић Гајић и др Тимислава Гајића (психијатри и психоаналитички психотерапеути, наставници на Факултету здравствених и пословних студија Унивезитета Сингидунум у Београду и придружени истраживачи Института за међународно здравље и образовање у Олбанију, САД) и виртуелно предавање примаријуса проф. др Марије Младеновић, специјалисте педијатрије и неонатологије.
14:30-15:30: Изложба фотографија на тему трудноће, мајчинства и утицаја културе на мајчинство и најранији развој детета.
Изложба је конкурсна, а заинтересовани фотографи (професионалци и аматери) своје фотографије могу послати на: yogakreacija@gmail.com
Организаторка: Жељка Здравковић, мастер менаџерка здравствне заштите, инструкторка јоге, хипнотерапеуткиња и дула.
Реализацију програма финансијски је подржао Град Бор.
Овај криминалистичко-психолошки трилер прожет елементима фантастике, хорора, богате историје и раскошне традиције нашег поднебља, суочава читаоца са стравичним истинама са којима се свакодневно са мање или више одлучности суочава савремено друштво.
У оквиру програма сталног стручног усавршавања у библиотечко-информационој делатности, 4. новембра 2022, у организацији Народне библиотеке Бор, реализован је акредитовани семинар „Иновативне комуникационе вештине и мотивисање запослених у остваривању својих циљева“.
Аутор програма је Милица Поповић, дипл. библиотекар Матице Српске у Новом Саду.
Семинару су присуствовали библиотекари из Народне библиотеке „Доситеј Новаковић“ у Неготину, Библиотеке „Центар за културу“ у Кладову, Матичне библиотеке „Светозар Милетић“ Зајечар и Народне библиотеке Бор.
Министарство културе РС је у оквиру финансирања матичних фунција јавних библиотека подржало реализацију овог семинара (укуупно 28 учесника).
У оквиру програма сталног стручног усавршавања у библиотечко-информационој делатности, 8. новембра 2022, у организацији Народне библиотеке Бор, реализован је акредитован семинар „Информационе комуникационе технологије – путокази ка савременој библиотеци“.
Аутор програма је Мирко С. Марковић, Интернет клуб Љиг.
Семинару су присуствовали библиотекари из Народне библиотеке „Доситеј Новаковић“ у Неготину, Народне библиотеке Мајданпека, Матичне библиотеке „Светозар Милетић“ Зајечар и Народне библиотеке Бор (укупно 28 учесника).
Министарство културе РС је у оквиру финансирања матичних фунција јавних библиотека подржало реализацију овог семинара.
