У Народној библиотеци Бор у среду 6. маја 2026. у 19 часова биће представљене најновије књиге др Славољуба Гацовића, „Пут ка светлости“ и „На размеђу двају светова“.
Обе књиге баве се култом загробног живота код Румуна источне Србије и видинске области у Бугарској.
О књигама, поред аутора, говориће и др Наталиа Голант (Музеј антропологије и етнографије „Петар Велики“ Руске академије наука, Санкт Петербург) и Диана Силвиа Шолкотовић, доктор антропологије.
По речима рецезенткиња, обим документације и систематичност интерпретације чине ова дела истинским подухватом очувања нематеријалног културног наслеђа, које је данас угрожено процесима модернизације и миграције. Представљају резултат вишегодишњих теренских и архивских истраживања, посвећених историји, етнографији и фолклору тимочких Румуна који живе у источној Србији (у окрузима Зајечар, Бор, Браничево и Поморавље) и северозападној Бугарској (у области Видина) и указују на који начин је једна заједница успела да кроз ритуал очува симболичку равнотежу између света живих и света умрлих, не романтизујући традицију већ је анализирајући као жив, рационално организован систем значења.
представљање нове књиге афоризама Станише Милосављевића.
После десетогодишње паузе, књигом КАДАР ЗА НЕСРЕЋУ поново нам се обраћа Станиша Милосављевић у свом препознатљивом сажетом, проницљивом, храбром и мудром маниру.
Посетиоце очекује занимљив програм у коме, поред аутора, учествују и Милен Миливојевић и Ђура Рех.
Projekcijom hrvatsko-italijanskog filma Fjume o morte Igora Bezinovića, koji kombinuje elemente igranog i dokumentarnog filma, kao i elemente komedije, u Narodnoj biblioteci Bor započinje gostovanje jubilarne 20. turneje filmskog festivala Slobodna zona.
U snimanju filma o Riječanima koji pokušavaju da rekonstruišu i iznova izvede okupaciju svog grada što ju je 1919. godine izveo italijanski pesnik Danuncio, učestvovalo je trista građana Rijeke.
ИЗ БЕЛЕЖНИЦЕ Милош Алексић Има ли лека за прогрес: научни поглед на свет у делима Бенхамина Лабатута Весна Живковић Библиотеке као огледало српско-бугарских културно-историјских односа Весна Тешовић Од ентропије до вапаја за побуном у борској књижевној продукцији 2025. године
ЛЕТОПИС БИБЛИОТЕКЕ
Бележницу можете читати и онлајн, а бесплатан штампани примерак моћи ћете ускоро да преузмете у библиотеци.
Гост Народне библиотеке Бор, интерниста–кардиолог др Дејан Христов, стручњак са Института „Нишка Бања“ својом Беседом о срцу пружиће нам много више од класичног кардиолошког предавања. Биће ово jединствена прилика да чујемо причу о овом органу, али и о његовом живописном путу кроз историју, симболику и савремену културу.
На иницијативу Министарства културе Републике Србије, Завод за проучавање културног развитка расписује јавни позив за
Књижевни конкурс
„НОВИЦА ТАДИЋ”
за младе песнике
Конкурс се расписује у знак сећања на песника Новицу Тадића, чији је опус обележио српску поезију на размеђу 20. и 21. века и чији ауторски статус превладава све поетичке и друге поделе на актуелној књижевној сцени, а у циљу подстицања стваралаштва младих песника на српском језику. Конкурс је први пут расписан 2018. године.
Право учешћа на конкурсу имају песници који у тренутку расписивања конкурса нису навршили више од 35 година живота и који пишу на српском језику, без обзира у којој држави живе.
Необјављене рукописе песничких збирки, обима до 80 ауторских страница, аутори треба да доставе искључиво електронском поштом, у ПДФ формату са назнаком: Конкурс „Новица Тадић”. Радови се потписују шифром, на првој страни рукописа, изнад наслова збирке. Уз документ са рукописом, у прилогу истог електронског писма, аутори у ПДФ формату треба да доставе решење шифре, са следећим подацима: шифра, име и презиме, адреса, број телефона, електронска адреса и година рођења. Шифра може представљати реч, фразу, синтагму или комбинацију бројева и бирају је сами аутори.
Аутор на конкурс може послати само један рукопис. Раније објављивани и награђивани радови, радови ранијих добитника награде „Новица Тадић”, појединачне песме, избори из претходно објављиваних збирки песама, некомплетне пријаве и радови потписани именом и презименом уместо шифром неће бити узимани у обзир.
Рукописи ће члановима комисије бити прослеђени под шифром, без података о ауторима. Петочлана комисија ће прегледати све приспеле радове и изабрати један рукопис, а резултат конкурса ће бити објављени најкасније до 17. јула 2026. године, дана рођења Новице Тадића. Добитник ће бити обавештен пре свечане доделе.
Добитник ће бити награђен плакетом са ликом Новице Тадића, објављивањем награђеног рукописа у оквиру едиције „Присуства”, названој по првој песничкој збирци Новице Тадића, покренутој у оквиру издавачке делатности Завода за проучавање културног развитка, као и новчаним износом од 100.000,00 динара.
Рок за слање рукописа је 09. мај 2026. године.
Рукописи се шаљу искључиво на електронску адресу nagradanovicatadic@zaprokul.org.rs, Све додатне информације о конкурсу могуће је добити путем исте електронске адресе или на телефон 011 2637 565.
Представљање књиге Пречник страним речима и изразима Милана Обрадовића.
Милан Обрадовић рођен је 1982. године у Инђији, где завршава основну школу и гимназију. Уписује Електротехнички и Биолошки факултет у Београду. Завршава први, на Одсеку за медицинску и нуклеарну технику, а потом одлази у Белгију да живи и ради као истраживач на КУ Лувен, где постаје доктор експерименталне физике, одбранивши дисертацију из области узајамног дејства светлости и материје. Поред просветног рада са студентима и ученицима у иностранству и Србији, радио је и у Институту за физику у Београду, као и у Међународној иберијској лабораторији за нанотехнологију у Браги (Португалија) – ИНЛ, где је истраживао и најсавременијим поступцима израђивао сензоре покрета у простору. Иза себе има објављене научне радове у међународним часописима из области физике, сензора и нових технологија, као и мноштво одржаних предавања. Са повратком из иностранства у Србију, у медијима и кроз предавања, говори о породици, повратку на село, о језику, као и о погубном утицају најновијих технологија. Разговараћемо пре свега о туђицама као делу лексичког фонда српског језика, о богатству речи, о српској традицији… А бићемо у прилици да чујемо и стихове из последње Обрадовићеве књиге Шта хоћеш од мене, жено, као и ауторово извођење на неком од многобројних музичких инструмената које свира.
Више о аутору можете погледати на сајту https://precnik.rs
