У петак, 13. јуна, од 18 сати представља се монографија Бјесови, чији је аутор, уједно и гост библиотеке, фронтмен те групе, мултимедијални уметник Зоран Маринковић. С аутором разговара фотограф из Зајечара Микица Андрејић, један од тринаесторо фотографа из региона чије концертне, рок фотографије чине изложбу Bor(n) to be wilde, која се у Народној библиотеци Бор отвара у 19 сати.
Милан Урошевић је научни сарадник на Институту за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, координатор Лабораторије за друштвену критику и професор Социологије културе на Факултету музичке уметности у Београду. Докторат из социологије стекао је на Филозофском факултету Универзитета у Београду.
У књизи о којој ћемо с Урошевићем разговарати, реч је о критичкој анализи популарних и свеприсутних приручника за самопомоћ, нарочито оних писаних у оквиру неолибералне парадигме (пре и након финансијске кризе 2008), односно начина на који се у таквим приручницима и помоћу њих, самом концепцијом самопомоћи и конкретним упутствима и саветима гради представа о појединачном сопству и чему таква представа у крајњој линији служи. Коме се или чему заправо потчињавамо уколико је прихватимо као истиниту и свесно или несвесно усвојимо у свом животу? У каквој су вези приручници за самопомоћ с облицима управљања друштвом на различитим плановима? Зашто нам је у 21. веку постало толико важно да будемо флексибилни, отворени за промене, жедни промена, да стално „растемо“ и с презиром гледамо на неупитне навике и извесне рутине свакодневног живота, за којима ипак помало и чезнемо? И да ли чезнемо довољно да опет пригрлимо неку верзију „реда, рада и дисциплине“?
Добро дошли!
Двогодишњи подухват истраживања и документовања прошлости и садашњости села Кривеља са становишта археологије, историје, етнологије и антропологије, индустријског загађења и заштите животне средине окончан је објављивањем рецензираног зборника радова Кривељ (Народна библиотека Бор, 2024) и истоименог веб-сајта, који, између осталог, садржи аудио-визуелне материјале необјављене у штампаној публикацији.
Представљање књиге Примењена уметност Ђорђа Андрејевића Куна историчарке уметности Слађане Ђурђекановић Мирић. О књизи ће говорити ауторка и Мира Кун.
Добро дошли!
У уторак, 24.12.2024. у 18 сати наш суграђанин Бранислав Бане Димитријевић представиће своју нову књигу поетске прозе „Градови и бродови“, носталгично и топло сећање на сопствено одрастање, на људе, места и догађаје који су га формирали, на (што се у граматици зове) пређашње свршено време.
Атмосферу књижевне вечери допуниће дела борске сликарке Весне Котоленко Гоч, чије слике чине визуелни супстрат и ове Банетове књиге.
Изложба слика Весне Котоленко Гоч у сали Народне библиотеке Бор моћи ће да се види до 20. јануара 2025.
Промоција књиге Дневник једног ходочасника новинара Светислава Мирковића.
U svom trećem romanu Majić nam predstavlja „čudnog“ i melanholičnog advokata Bogdana, koji svoju priču, poslednje svoje vlasništvo, pripoveda iz tzv. duševne bolnice, u koji su ga, možda stvarni a možda i samo umišljeni, nezvanični događaji o kojima govori, nekoliko godina ranije i doveli. Provokativan kao i prethodni, i kao i prethodni uzbudljiv i angažovan istovremeno, ovaj roman ne samo što prikazuje rudnik i rudarenjе, doslovne i manje doslovne, već i sam predstavlja rudnik bitnih etičkih, političkih, antropoloških pitanja i opomena,
О књизи ће говорити аутор Драган Стојменовић (Завичајно одељење Народне библиотеке Бор) и рецензенти др Марија Брујић и др Драган Булатовић.
Као и у претходној публикацији О Фото-документацији Француског друштва Борских рудника, Драган Стојменовић се и у овој књизи, уз мноштво илустрација из фондова Завичајног одељења, бави разноврсном визуелном грађом насталом у Бору и околини, као и ширим културноисторијским, медијским и друштвено-економским контекстима њеног настајања, тумачења и актуелизовања током протеклих стотинак година. У фокусу су индустријски пејзажи као просторне целине и као визуелне (фотографске, сликарске, филмске и друге) представе индустријски измењених предела, истовремено.
Др Марија Брујић је ванредна професорка на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду и виша научна сарадница Института за етнологију и антропологију.
Др Драган Булатовић је историчар уметности и професор музеологије и херитологије у пензији. Радио је на Филозофском факултету у Београду, где је руководио и Центром за музеологију и херитологију.
С обзиром на теме и приступе заступљене у Индустријским пејзажима Бора, представљање књиге биће повод и за разговор о појмовима и праксама наслеђ(ивањ)а, препознавања и(ли) конструисања (не)материјалних наслеђа у различитим периодима, памћења на различитим нивоима, документ(овањ)а и очувања колективних искустава.
Добро дошли!
Уколико сте нестрпљиви да сазнате о чему је реч у новој, двотомној студији и антологији фолклорне грађе везане за култ мртвих у источној Србији, прочитајте предговор др Славољуба Гацовића.
Добро дошли!
