Представљање романа Хроми вук борског писца Ненада Митровића
О роману ће говорити аутор, Марија Трајковић и Весна Тешовић
Ненад Митровић (Бор, 1981) аутор је трилера Дан нулти (2017; 2. изд. 2019) и романа Хроми вук (2019), који представља први део епско-фантастичног серијала „Господари Нава“.
O publikaciji će govoriti autori Aleksandar Zograf i Zoran Paunović i urednik Dragan Stojmenović.
Povodom 150 godina od osnivanja prve čitaonice na području matičnosti Narodne biblioteke Bor, u Zlotu 1869, biblioteka je objavila novo izdanje Borske beležnice Mikloša Radnotija, mađarskog pesnika koji je svoje poslednje pesme napisao tokom prinudnog rada u nacističkim radnim logorima u Boru i okolini, u prevodu Danila Kiša, zajedno sa stripom inspirisanim njegovom tragičnom sudbinom koji je nacrtao i napisao Aleksandar Zograf i tekstom o ovoj zbirci pesama čiji je autor prof. dr Zoran Paunović.
Radnotijeva Borska beležnicau Kiševom prevodu i sa predgovorom Aleksandra Tišme bila je prvo izdanje Narodne biblioteke Bor, objavljeno 1979. godine.
О књизи нашег суграђанина која је, заједно са Афоризмима Вукомана Бошковића, добила награду за најбољу књигу сатире на српском језику у 2018, а коју додељује Удружење књижевника Србије, поред аутора, говориће и сатиричари, чланови жирија за доделу Награде Витомир Теофиловић и Александар Чотрић.
Прва награда УКС-а за сатиричну књигу на српском језику за 2018. Ауторов портрет: Новица Станковић Лукин, сликар из Бора. Карикатура: Тошо Борковић
Завичајни аутор Милен Миливојевић до сада је објавио 23 књиге песама и сатиричне прозе, од којих су девет збирке афоризама, којима се у последњих неколико година сасвим посветио. Заступљен је како у Енциклопедији афоризама, тако и у више антологијских избора ове кратке сатиричне и хумористичке врсте.
У књизи Нама не свиће ни кад устанемо (Алма, Београд, 2018) сакупљени су афоризми које је Милен објављивао у Јежу, Вечерњим новостима, Политици и низу других домаћих и регионалних гласила.
Народна библиотека Бор организује дружење са стручњком за хорор Дејаном Огњановићем.
Аутор романа Наживо и Заводник, преводилац и/или приређивач дела најзначајнијих англофоних аутора хорора и сродних жанрова, писац студија Студије страве, Поетика хорора и У брдима, хорори: српски филм страве, књижевни и филмски критичар, блогер…http://cultofghoul.blogspot.com/
Шта чини хорор добрим?
Са Дејаном ћемо разговарати о његовим, као и о причама и романима Лавкрафта, Лиготија и других писаца чија је дела превео и/или приредио за ИК „Орфелин“, о хорор филмовима, серијама, стриповима, о… (без неизвесности нема доброг хорора…)
Вуле Журић, писац, актуелни добитник Виталове, тј. Награде „Златни сунцокрет“ за књигу године, аутор поговора за роман Без даха, под називом „Југодрво протв Формала Идеале“
О Југославији у постјугословенским књижевностима разговарамо са Сашом Ћирићем, уредником и водитељем радијске емисије о регионалним књижевностима Око Балкана (Радио Београд 2) и једним од уредника портала и подлиска Бетон.
Гост библиотеке биће списатељица Марија Јовановић, ауторка чувеног Сплеткарења са сопственом душом, као и романа Иди, време је, Као да се ништа није догодило, Довољан разлог и новог – Звуци из подморнице, који ће представити борској публици.
Са гошћом ће разговарати и разговор с публиком модерирати Весна Тешовић.
Представљање зборника награђених и изабраних песама, кратких прича и драмолета које су ученици борских основних школа написали током радионица Бранка Стевановића и Душана Поп Ђурђева, у оквиру пројекта „Разлистани цветник“, и додела награда ауторима најбољих остварења.
Крајем семптембра 2017, Стевановић и Ђурђев су одржали по пет радионица креативног писања за ученике нижих, односно виших разреда основних школа у Бору и селима Злот, Брестовац, Велики Кривељ и Доња Бела Река. Резултати тих радионица представљени су у зборнику Разлистани цветник.
Ауторима најбољих радова на задате теме, Стевановић ће уручити награде, док ће остали учесници добити зборник и диплому.
Пројекат „Разлистани цветник“ финансирало је Министарство културе РС.
Онлајн верзија „Цветника“ доступна је на Дигиталном завичају.