Поштовани корисници,
Почевши од 1. јануара 2025. године, чланарина у Народној библиотеци Бор биће бесплатна за све категорије становништва (деца, студенти, одрасли, пензионери, незапослени, добровољни даваоци крви и др).
Одлуку о бесплатној чланарини (411/5 од 1. 11. 2024) донео је Управни одбор Народне библиотеке Бор.
У уторак, 24.12.2024. у 18 сати наш суграђанин Бранислав Бане Димитријевић представиће своју нову књигу поетске прозе „Градови и бродови“, носталгично и топло сећање на сопствено одрастање, на људе, места и догађаје који су га формирали, на (што се у граматици зове) пређашње свршено време.
Атмосферу књижевне вечери допуниће дела борске сликарке Весне Котоленко Гоч, чије слике чине визуелни супстрат и ове Банетове књиге.
Изложба слика Весне Котоленко Гоч у сали Народне библиотеке Бор моћи ће да се види до 20. јануара 2025.
На иницијативу Министарства културе Републике Србије, а у циљу промоције књиге, читања и библиотека, од ове године почиње да се реализује програм Ноћ библиотека. Тема овогодишње манифестације је „У загрљају песништва“. У жељи да спојимо традиционалну улогу библиотеке са модерним трендовима у приступу младима, Народна библиотека Бор у петак 6. децембра у 19 часова реализује изложбу „Перспектива 2“ којом ће се својим визуелним радовима представити 14 младих борских ликовних стваралаца а „У загрљају песништва“ својим поетским првенцем „О страху страх“ представиће се Милош Марков.
Pozivamo vas na razgovor o knjizi O ČEMU GOVORIMO KADA GOVORIMO O PUTOVANJU (prilog kritici teleologije obrazovanja) autora Predraga Krstića i Aleksandra Ostojića.
Razgovor i predstavljanje knjige biće održani u sredu 27. novembra 2024. godine sa početkom u 18h.
Knjiga je objavljena 2023. godine, a izdavač je Institut za filozofiju i društvenu teoriju iz Beograda.
Knjizi (početni deo) u zvučnom obliku možete pristupiti preko sledećeg linka:
РТС :: Радио Београд 3 :: П. Крстић, А. Остојић: О чему говоримо када говоримо о путовању (1)
Predrag Krstić je istraživač saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu i redovni profesor na Fakultetu za Medije i komunikaciju Univerziteta Singidunum u Beogradu. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao filozofiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Trinaest godina je radio kao gimnazijski profesor filozofije. Oblasti njegove stručne kompetencije obuhvataju kritičku teoriju, modernu teoriju subjekta, filozofsku antropologiju, filozofiju prosvetiteljstva i filozofiju obrazovanja. Polja njegovog trenutnog profesionalnog interesovanja protežu se od savremene filozofske, društvene, antropološke i obrazovne teorije, preko estetike i književne kritike, do radikalne tekstualne prakse i studija popularne kulture. Pored dvanaest teorijskih knjiga i brojnih članaka, monografskih studija i uredničkih priloga u akademskim publikacijama, autor je i dva knjige poezije i jednog romana.
Aleksandar Ostojić je spoljni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju. Student je doktorskih studija Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, gde je i masterirao 2019. godine sa radom “Clavis universalis kao oslobađanje značenja: Bruno i Lajbnic o beskonačnim mogućnostima saznanja.” za koji je iste godine dobio i nagradu “Dr Zoran Đinđić” za najbolji završni ili master rad iz filozofskih i socioloških nauka. Njegove oblasti interesovanja su filozofija renesanse i moderne(na prvom mestu filozofije Đordana Bruna i Gotfrida Lajbnica) filozofija nauke, filozofija obrazovanja, ali i postmodernistički pristupi, naročito filozofije Mišel Sera i Žil Deleza. Trenutno radi kao istraživač pripravnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu i kao student demonstrator na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.
На изложби, коју ће ауторке отворити 19. новембра, поред фотографија, временских ленти, текстова и других извора о настанку и најважнијим идејама и стремљењима омладинског хипи покрета те о музичком фестивалу Вудстоку, као најпознатијем догађају у вези с хипицима, моћи ћете да видите и релевантне фотографије из приватне архиве недавно преминулог Томислава Петернека, као и фотографије представе/мјузикла Коса, најпознатијег југословенског одјека хипи покрета.
Добро дошли!
U nastavku manifestacije, od srede do subote, u biblioteci će se prikazivati savremeni dugometražni i kratkometražni igrani i dokumentarni filmovi slovenačkih reditelja različitih generacija i filmskih poetika. Svakog dana, na programu je po jedan kratki i jedan dugometražni film.
13. 11. 2024, SREDA
18:00 sati
Luka Mars, eksperimentalni film, reditelj: Mauro Lainšček, 7 minuta;
Put u raj, igrani film (romantična komedija), reditelj: Blaž Završnik, 84 minuta
14. 11, 2024, ČETVRTAK
18:00 sati
Ta prokleta očeva kamera, animirani film (stop-mošn), reditelj: Miloš Tomić, 7 minuta;
Neću više da budem luzerka, igrani film, reditelj: Urša Menart, 88 minuta
15. 11. 2024, PETAK
18:00 sati
Dobro unovčeno popodne, igrani film, reditelj: Martin Turk, 8 minuta;
Slovenija, Australija i sutra ceo svet, igrani film, reditelj: Marko Naberšnik, 118 minuta
16. 11. 2024, SUBOTA
11:00 sati
Šarlatan Manjifiko, dokumentarni film (biografsko-muzički film), reditelj: Maja Pavlin, 84 minuta;
Kodeli, igrano-dokumentarni film (dokudrama), reditelj: Miha Čelar, 85 minuta
Промоција нове књиге ИСЕЧЦИ Јована С. Митровића, најзавичајнијег од свих борских завичајних писаца, књижевног ветерана, древног становника митске Козарске улице у старом Бору, аутора бројних књижевних и новинарских текстова који говоре и сведоче о Бору као граду, о аутентичној друштвеној појави, о симболици града и његовој транспозицији у књижевности и књижевним световима, о култури града и његовој прошлости, вредној памћења.
Народна библиотека Бор
Среда 6. новембар 2024, 18 часова
Сала за програме
Промоција романа Данијеле Добершек Мијалковић
ВРИСАК ТИШИНЕ
„Истинита прича о Пеђи – његовој упорности, мојем неодустајању и неприхватању да он нешто не може… Вишеструка ометеност, са којом сам се помирила и са којом сам научила да живим.“ (Данијела Добершек Мијалковић)
Учествују:
Весна Тешовић, Ружица Милосављевић, Тамара Глишић и ауторка
Добро дошли!
У оквиру трибине „Медијска писменост и критичко мишљење у доба вештачке интелигенције“, која је 4. новембра одржана у сали Народне библиотеке Бор, изазвавши велико интересовање наставника, педагога и других сарадника у настави, као и средњошколаца, присутнима се у форми кратких видео-предавања обратио и проф. др Бојан Лазаревић са Универзитета Грејнсвил у САД (Флорида).
С дозволом Библиотеке плус, иницијатора и организатора ове трибине, објављујемо снимке, који су нас увели у две главне теме трибине: вештачка интелигенција као нови фактор/актер у процесу разумевања и дефинисања медијске писмености и критичког мишљења и могућности и потребе за увођење вештачке интелигенције у наставу и образовање.
проф. др Бојан Лазаревић, Универзитет Флориде, Гејнсвил, САД – дипломирао је и магистраирао на Одељењу за андрагогију Филозофског факултета у Београду, а докторирао у области образовне технологије на Универзитету Небраска–Линколн (САД), где је завршио и специјалистичке студије у области онлајн учења. Поред осталог, бави се и могућностима примене и начинима укључивања нових технологија, од мултимедије, преко виртуелне и увећане реалности и сличних иновација, у образовање и наставу.
У оквиру сталног стручног усавршавања у Народној библиотеци Бор, 28. октобра 2024. одржан је акредитовани семинар за библиотекаре јавних библиотека на тему „Библиотеке – модерни центри заједнице“. Семинар су осмислилe и реализовале колегинице Јелена Вучинић (Народна библиотека Србије) и Бојана Маринчић (Народна библиотека Ужице).
Семинар је похађало 17 полазника: 10 из Народне библиотеке Бор, 5 из Народне библиотеке „Доситеј Новаковић“ Неготин и 2 из Јавне библиотеке Бољевац.
Кроз теоријски и радионичарски део, пратећи примере добре праксе, полазници семинара су унапредили и оснажили своја сазнања о улози јавних библиотека у савременом добу, новим услугама и активностима које могу понудити својим корисницима.
