Догодило се...

Недеља пријатељства

У оквиру недеље пријатељста корисници Дечијег одељења Народне библиотеке Бор могли су да у четвртак, 24.2.2011, погледају цртане филмове настале на основу њихове тренутно најомиљеније књиге, Авантуре Џеронима Стилтона.

Сала библиотеке била је пуна.

<img class="aligncenter size-thumbnail Med en av de mest generose registreringsbonusene i industrien sa er Winner en flott casino plass a fa oppleve spenning og vinning pa et online casino . wp-image-3323″ title=“NED.P 205″ src=“http://biblioteka-bor.org.rs/wp-content/uploads/2011/02/NED.P-205-150×150.jpg“ alt=““ width=“150″ height=“150″ />

25.2.2011. одржане су 2 радионице током којих су ученици СОШ „Видовдан“ и корисници Дечијег одељења били у прилици да се опробају у изради наруквица пријатељства.

Догодило се...

Ћаскање и дружење на Дечијем одељењу

У оквиру недеље пријатељства, 22.2.2011, у сали Народне библиотеке Бор одржане су 2 радионице „Волим себе, волим тебе – како стећи и сачувати пријатељство“, намењене основношколском узрасту деце. Гошће и модератори радионица биле су Јасмина Момчиловић и Милена Вељковић, педагози.

23.2.2011. одржан је програм – причаоница и цртаоница – везан за серијал Авантуре Џеронима Стилтона – најчитаније књиге на Дечијем одељењу у протеклих годину дана.

У причаоници је било речи о главном лику, деца су говорила о својим омиљеним епизодама, о омиљеним ликовима који се појављују у књигама, објашњавали смо непознате речи на које су наилазили читајући ове књиге, причали о речницим и енциклопедијама које могу да им помогну да разјасне непознате појмове. Путем презентације говорили смо о историјском лику Џерониму, његовом народу и борби коју је водио. У наставку смо причали о насељу Стилтон и о томе како је сир добио име. Причаоница је завршена дегустацијом.

Да ли знате које био Џеронимо?
Цртаоница
Радове можете погледати на огласној табли у холу испред Дечијег одељења
И на крају поједоше Стилтона

Догодило се...

Језик и пријатељи

У оквиру недеље пријатељства, којој Дечије одељење сваке године посвећује велики број програма, а поводом Светског дана матерњег језика, Народна библиотека Бор је 21.2.2011. организовала програм „Који је твој матерњи језик?“, намењен превасходно адолесцентима. Око 40 корисника библиотеке учествовало је у разговору о језику, размишљајући о томе шта је језик, чему све (може да) служи, како се развија и мења, да ли га је могуће „покварити“, колико је важан и колико може да буде моћан или опасан. Било је речи и о другим врстама „језика“ и „говора“ и о њиховом односу према језику у ужем смислу, као и о односу матерњег и страних језика.

Програми

КЊИГОЉУПЦИ

28. 2.2011. у 18 сати

КЛУБ КЊИГОЉУБАЦА

представљамо едицију

РЕЧНИЦИ И ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ

СВАКОДНЕВНОГ ЖИВОТА

РЕЧНИК ЗАЉУБЉЕНИКА ВИНА

Бернар Пиво

РЕЧНИК ЗАЉУБЉЕНИКА У ЛАТИНСКУ АМЕРИКУ

Марио Варгас Љоса

РЕЧНИК ЗАЉУБЉЕНИКА У ГРЧКУ

Жак Лакаријер

РЕЧНИК ПАКЛА

Колен де Планси

РЕЧНИК ЗАЉУБЉЕНИКА У МАЧКЕ

Фредерик Виту

РЕЧНИК ТЕЛА

Бернар Андрије и Жил Боеч

Издаваштво

Свети Сава и „Скривено благо библиотека Србије“

Народна библиотека Бор срдачно Вас позива на прославу

ДАНА СВЕТОГ САВЕ

Крсне славе и Дана Народне библиотеке Бор

у четвртак, 27. јануара 2011. у 12 сати, у сали библиотеке

Програм Светосавске свечаности:

поздравна реч директора

«Лирски прелидиј» Вилијама Џилока у клавирском извођењу Марка Ристића
ученика V раз. Музичке школе „Миодраг Васиљевић“ из Бора

У 13 сати у Галерији Музеја свечано отварање изложбе

«Скривено благо библиотека Србије»

изложбу отвара господин Сретен Угричић, управник Народне библиотеке Србије

Залажући се за очување и промоцију српске писане баштине, Заједница
матичних библиотека Србије организује јединствену изложбу под називом:
Скривено благо библиотека Србије: најдрагоценији ексипонати из
завичајних збирки јавних библиотека у Србији.

Намера је да овом изложбом, по први пут у историји српског
библиотекарства, на једном месту буде окупљено и јавности приказано
најзначајније писано завичајно наслеђе које нам преноси драгоцене
податке и артефакте, прикупљене и одабране широм Србије, о настанку,
животу, развоју и стваралаштву једне локалне средине, о догађајима,
установама, људима и њиховим судбинама и остварењима.

Оно што је скривено, не значи да не постоји и да не делује. Напротив,
обично се покаже да оно што није у центру пажње и што се не намеће на
први поглед – буком, површношћу, некритичким преувеличавањима и
подилажењем општим местима и предрасудама – у ствари чува и гради
темељне вредности, без којих нас не би било.

Некоме драгоцености испадају из руку, а некоме – из главе. У
библиотекама водимо рачуна о драгоценостима ове друге врсте – о
умотворинама. А у завичајним фондовима библиотека Србије водимо
рачуна о умотворинама које су обележиле поједине крајеве наше земље,
али и својим значајем прекорачиле границе завичаја и доба у ком су
настајале.

Изложба је разноврсна како у смислу врста библиотечке грађе које су
њоме обухваћене и коју чине старе рукописне и штампане књиге, прве
периодичне публикације из времена успостављања штампарске и издавачке
делатности у Србији, старе фотографије, разгледнице, плакати,
негативи, итд., тако и у садржинском смислу, који сведочи о богатству
различитости појединачних микросредина у Србији. Ове различитости тичу
се историјских и културних прилика које су утицале и на степен
развијености писмености и читалаштва, али и на степен очуваности
старих писаних сведочанстава код нас.

Завичај је и емоција. Због тога синтагму „најдрагоценији експонати“
треба разумети у најширем смислу, као симболе свега онога што је
вредно, зато што су пажљиво одабрани репрезенти јединствености
средине из којих потичу. Истовремено, ова изложба је потврда
универзалности свега што је утемељујуће и трајно: нема границе ни
добре дефиниције завичаја, зато што је цео живот – наш завичај.

Поред изложбе у простору, коју чини 26 изабраних најзначајнијих
примерака грађе српских библиотека, по један за сваки
политичко-територијални округ, ова изложба је посебна и по томе што
има и своје проширење и алтернативну инкарнацију у електронској форми,
путем које је виртуелно представљен по један примерак библиотечке
грађе из завичајних збирки свих јавних библиотека у Србији.
Обухватност виртуелног дела изложбе омогућава не само целовитост
презентације највећих библиотечких драгоцености Србије ван уских
локалних оквира већ и унапређење сарадње свих библиотека у земљи на
пројекту од изузетног стручног, уметничког и националног значаја.
Сретен Угричић

http://zajednica.nb.rs/scc/biblionet-2010.html

Завичајно одељење, Завичајно одељење препоручује

ŽIVO SEĆANJE NA SAD

1 коментар

Kolekcija negativa g. Ljube Markova na 336 staklenih ploča iz perioda kolonijalne uprave Francuskog društva borskih rudnika i perioda nemačke okupacije

Zamislite prošlost od stakla. Setite se, u stvari, da ste dožliveli prozirnost svakodnevice cija se atmosfera zaustavlja u jednoj slici. Zaboravite da niste sposobni za svesno i stvarno reagovanje u budućnosti. Ostavite fotografije budućnosti i zapamtite: nikada, zapravo, niste uhvatili i nikada necete zabeležiti samu suštinu. Smisao i suštinu stvara i beleži posmatrač. Posmatranje je odgovornost i obaveza svesti. Tada “rečenice” postaju duže kao kada se protežete rano izjutra i pokušavate da se setite šta vam je proletelo kroz san. Vreme stane i pogled luta sa jednog detalja na drugi, povezujete oblike i pretačete senke iz jedne u drugu konturu menjajući forme i događaje na slici. Kroz zaustavljeno vreme šetate, mislima dodirujući okolinu kao da ste izgubili vid. Osećate… u rukama držite hladno staklo sa oštrim ivicama. Pazite da se ne posečete i shvatate da će svako tu sliku videti drugačije, što vam daje osećaj slobode sa nadanjem da ćete, kada je ponovo pogledate, vi biti neko drugačiji i drugi…

Ne zamerite mi nadmenost što vam na ovaj način prenosim iskustvo skeniranja/digitalizacije staklenih ploča iz kolekcije negative Ljube Markova, fotografa i fotoreportera radničkog lista Kolektiv, u penziji, koji je tu kolekciju poverio programu digitalizacije neknjižne građe zavičajnog odeljenja Narodne biblioteke Bor. Kolekcija se sastoji od 336 negativa na staklenim pločama u tri formata: 10 x 15 (5), 13 x 18 (114), 18 x 24 (209), 12×9 (8). Autorstvo negativa/fotografija još uvek nije razrešeno, najverovatnije je da su nastali u periodu od 1930. do 1945. Kolekcija je deo fotodokumentacije Francuskog društva borskih rudnika, koje je upravljalo Borskim rudnicima u periodu od 1904 do 1941.g. Profesionalnost vođenja ove foto-dokumentacije je neosporna i pokazuje institucionalnu i preduzetničku svesnost vrednosti vizuelnog beleženja razvoja rudnika, metalurške industrije, kolonije i varoši. Ono što kolekciju čini posebno interesantnom jesu fotogfafije koje su nastale u periodu kada su se smenile društveno-ekonomske i istorijske formacije francuske kolonijalne uprave i nemačke okupacije za vreme Drugog svetskog rata. Neke fotografije iz ove kolekcije su poznate i već su objavljivane i izlagane, ali nikada nisu predstavljene kao celina i posebna kolekcija. Ova selekcija će pokušati da vam skicira vrednost i ozbiljnost angažovanja fotografa u institucijama, kao i očuvanju i stvaranju neprolaznih kulturnih i istorijskih vrednosti.
U okviru projekta Digitalizacije neknjižne građe, kulturne I javne delatnosti skenirano je svih 336 ploča i napravljena je kolekcija digitalnih zapisa. Uskoro možemo očekivati prezentaciju i izložbu fotografija iz ove kolekcije.
20. 01. 2011. g.
Dragan Stojmenović
bibliotekar
Zavičajno odeljenje
Narodna biblioteka Bor