ИДИОМ БРОЈ 5: ЈАВНЕ БИБЛИОТЕКЕ И НЕВЛАДИНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Народна библиотека Бор
Одељење посебних фондова и периодике

Циклус ИДИОМ (5)

Милорад Грбовић, библиотекар
(Народна библиотека „Доситеј Новаковић“, Неготин)

Предавање

ЈАВНЕ БИБЛИОТЕКЕ
И
НЕВЛАДИНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Среда 6. април 2011. године
18 часова

читаоница библиотеке (на другом спрату)

Организатор
Горан Миленковић
korsicki@gmail.com

КЊИГА ГОДИНЕ: саопштење за јавност

Саопштење за јавност
о додели награде „Књига године борског аутора“ за 2010. годину

У понедељак 4. априла 2011. године у 18 сати, у Народној библиотеци Бор, у читаоници на другом спрату, биће саопшена одлука жирија о додели награде „Књига године борског аутора“. Одлуку ће саопштити председница жирија, Весна Тешовић. Чланови жирија били су још и: Ивана Арсовска, Тијана Живковић, Ана Јанковић и Горан Миленковић.

Завичајно одељење библиотеке жирију је доставило 13 публикација. После детаљног разматрања приложених књига, имајући у виду Одлуку о установљавању награде, жири је одлучио да у конкуренцији за награду остану 4 публикације: књиге афоризама Милена Миливојевића Држави није добро и Јована Г. Стојадиновића Ситно дробљење, поема Момчила Милошевића и Живка Аврамовића Посрћу ветрови црвени и роман Драгог Тасића Жункељи и Гигињери пошто само оне испуњавају услове конкурса: то да оне су ауторске, белетристичке књиге, писане на српском језику, да њихови аутори живе и стварају у Бору, као и то да испуњавају формалне услове везане за појам књиге.
Награда је први пут додељена 1996. До сада је награђено 8 књига поезије, 2 романа, 2 збирке приповедака. Награда није додељена за 2003. и 2009. годину.

Светски дан поезије

21.3.2011, поводом Светског дана поезије, Дечије одељење Народне библиотеке Бор организовало је песничко вече – тридесетак малишана-корисника Дечијег одељења рецитовало је песме наших песника. Неколико њих гостовало је, заједно са Весном и Мајом, библиотекарима Дечијег одељења и организаторима програма, у програму РТВ Бор. Пуна сала и велики број деце која су накнадно тражила да се укључе у програм сведоче да је casino online ова врста програма омиљена и деци и родитељима.

 

Недеља италијанске културе

У току недеље од 14. до 19.3.2011. Народна библиотека Бор организовала је десетак програма везаних за промоцију италијанске књижевности и културе. Програмом (http://biblioteka-bor.org.rs/2011/03/come-stai/) су обухваћени корисници свих узраста и различитих интересовања, тако да су посетиоци могли да погледају филмове, да се укључе у „ћаскаонице“ или у трибину, да послушају музику, или да се једноставно упознају са насловима из италијанске књижевности које библиотека поседује и књигама које се баве историјом, уметностима, политиком и другим аспектима културе у Италији.

Захваљујемо се Италијанском институту за културу у Београду (http://www.iicbelgrado.esteri.it/IIC_Belgrado) на подршци и поклону – књигама и каталозима.

Захваљујемо се сарадницама – Јелени, Силвији и Ивани, као и школама – гимназији „Бора Станковић“ и музичкој школи „Миодраг Васиљевић“ на учешћу у програму.

Читамо КУПУСАРУ Серђа Тофана
Џеронимо Стилтон - апсолутни фаворит младих читалаца
Шта знате о Колосеуму, Кривом торњу, и другим знаменитостима Италије?
А о Сијени и Дучу? предавање Јелене Милетић

 

Александра и Силвија свирају први став Вивалдијевог концерта у G-дуру
O, Sole mio!
Италија између мафије, пице и Мона Лизе

 

„КАКО ПИСАТИ КРАТКУ КРАТКУ ПРИЧУ“: Обавештење

Предавање/радионицу КАКО ПИСАТИ КРАТКУ ПРИЧУ проф. Михајло Пантић (Филолошки факултет, Београд) одржаће средином априла.

Тачан датум биће објављен почетком априла на огласној табли библиотеке, на сајту библиотеке и у медијима.

Гост града и Народне бибиотеке Бор: Народна библиотека „Вук Караџић“ Крагујевац

У нашем граду, у нашој библиотеци, 22. марта 2011. године у 18 часова представиће се гости,  библиотекари библиотеке „Вук Караџић“ из Крагујевца.

Биће представљена издавачка делатност библиотеке у Крагујевцу, посебно часопис КОРАЦИ, у којем су сарађивали и многи наши суграђани.

Дођите да чујете причу о културном животу Крагујевца, да добијете свој примерак КОРАКА, КРАГУЈЕВАЧКОГ ЧИТАЛИШТА…

Кроз причу ће вас водити: Мирко Демић, Бошко Протић и Нина Милановић, директор библиотеке у Крагујевцу.

Добро дошли  у библиотеку.

 

 

 

 

ПЕРИОДИКА представља: Добар, лош, читан..

У новом броју „Времена“ (10. март 2011. године) објављен је текст Иване Милановић Храшовец, посвећен награди коју Народна библиотека Србије једном годишње додељује „најбољој најчитанијој књизи“  из претходне године. (О награди је у „Времену“ већ писано овде: http://www.vreme.com/cms/view.php?id=835398). Ове године „дешавања“ су „узаврела“ и била су прилично обрађивана у медијима. Да је награда остала онаква каква је била од 1973. године, награду би добио Дејан Стојиљковић за свој роман „Константиново раскршће“, јер су корисници библиотека читали овај роман више од свих других у протеклој години објављених књига. Међутим, пре шест година уведена је новина – да би избегли да ауторкама као што су Хабјановић-Ђуровић или Бобић-Мојсиловић годинама додељују награду, јер су најчитаније, библиотекари евидентирају равно 25 најчитанијих књига, а онда жири библиотекара изабира најбољу књигу између најчитанијих. Ове године се, изненада, најчитанији аутор Декса Пантелејски нашао увређеним и покраденим, па је одреаговао. Његов текст можете прочитати овде: http://www.juznevesti.com/kolumne/Dejan-Stojiljkovic/Predator-3-Valter-brani-biblioteku.sr.html.  Награда је додељена Владимиру Арсенијевићу за роман „Предатор“. Ко је све добијао награду до 2004. године можете прочитати овде: http://www.nb.rs/view_file.php?file_id=1342.

Сукоб је, као и увек када се дели плен из кладенца културне моћи, постао центар света.  Оно што остаје иза свега јесу, наравно, књиге. Будући да је награда намењена наслову из области књижевности, уметности или науке (видети овде: http://www.nb.rs/pages/article.php?id=8976), и будући да је критеријум контаминација популарности у укуса, тешко да ће се десити да међу првих 25 књига буде иједан наслов из друге две наведене области, то јест уметности и науке. Ево једне субјективне оцене коју ипак морам да изрекнем – држим да су библиотекари обавештени и образовани људи, те ми је стога жао да као такви изабирају из групе наслова који ће, без остатка, мимоићи оно заиста најбоље, најуспелије, најинтелектуалније, најимагинативније, најзахтевније и најквалитетније. Иза ће остати филозофска есејистика, теорија, па и поезија. Остаће кратка проза. Остаће драма. Остаће најбољи преводи, остаће капитална издања. Изабираће се од лошег, извиканог, популарног. Волео бих да библиотекари отворено запазе да су библиотеке, па и Народна библиотека Србије, у овом друштву и у овој култури институције са статусом опште нижеразредности, те да одустану од компромиса који, мора се признати, ради нешто добро, али у забрану који је дефинисан глобалним неукусом и естрадним полулизмом јесте блокиран, инхибиран и јалов. Ја живим  граду у којем би већина, да јој се може и да не постоји један надређени закон, угасила градску библиотеку као цев која непотребно пропушта недостајући новац.  Неће награда Народне библиотеке Србије битно побољшати читалачко васпитање публике, нити ће најбоље књиге постати видљиве ако оне мало или мало више боље од просечних буду издизане на плакат стварности. Свака библиотека постоји између две ватре: једна је окружење које тражи, захтева, очекује, и то по својим мерилима, друга је идеал, хтење, замисао, пројекција. Оно што је најчитаније, то је захтев и очекивање, статистичка тачка коју тражи суд народа. Не бих рекао да се то мора награђивати. Оно што је најбоље, то је учитавање, грађење, идеализовање. Не би требало мешати морање и хтење, јер између њих зјапи велика, мрачна рупа.

Come stai?

НЕДЕЉА ИТАЛИЈАНСКЕ КУЛТУРЕ

14.3.2011.

У 17 САТИ – ФИЛМ: АВАНТУРА ИТАЛИЈАНСКОГ РЕДИТЕЉА МИКЕЛАНЂЕЛА АНТОНИОНИА

16. 3.2011.

У 18 САТИ – Сијенски скулптори и сликари 13-14. века –ПРЕДАВАЊЕ ЈЕЛЕНЕ МИЛЕТИЋ, ИСТОРИЧАРКЕ УМЕТНОСТИ, УЗ ВИДЕО-ПРОЈЕКЦИЈУ

Моћи ћете да сазнате нешто о италијанској уметности на преласку из средњег века у ренесансу и да видите мноштво репродукција дела сликара и вајара као што су Дучо, браћа Лоренцети итд.

сијенска катедрала, фото: Јелена Милетић

17.3.2011.

18 САТИ – КАЛВИНО И КЛАСИЦИ – РАЗГОВОРИ О ИТАЛИЈАНСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ

И ПРЕДСТАВЉАЊЕ НОВИХ КЊИГА ИТАЛИЈАНСКИХ ПИСАЦА

Ако сте читали дела Н. Аманитија  С. Тамаро, А. Моравије, У. Ека… или, можда, серијал о Александру Великом В. Манфредија; ако желите да сазнате нешто о овим књигама, занимљивости о овим и другим италијанским писцима, ако желите да препоручите или да Вам препоруче књигу, придружите нам се!

18.3.2011.

12 САТИ – ТРИБИНА „ИТАЛИЈА ИЗМЕЂУ casino МОНА ЛИЗЕ, МАФИЈЕ И ПИЦЕ“  УЗ ПРОЈЕКЦИЈУ ТУРИСТИЧКО-ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА ITALIA, OPERA UNICA

(Разговарамо о италијанској култури, кухињи, језику… Шта знате о Италији? Како је замишљате? Ако сте били, како сте је доживели? …)

Модератор: Ивана Ђурић, проф. италијанског језика

18 САТИ – МУЗИЧКИ ПРОГРАМ У ОРГАНИЗАЦИЈИ МУЗИЧКЕ ШКОЛЕ „МИОДРАГ ВАСИЉЕВИЋ“

Ученици борске музичке школе , у организацији Силвије Колберт-Васић, проф. клавира, свираће Вам одломке из дела италијанских композиртора – концерт ће пратити пројекција слајдова са илустрацијама и подацима о животу и раду тих композитора.

ПРОГРАМ ЗА ДЕЦУ

14.3.2011.

У 12 САТИ – ПРОГРАМ ЗА ДЕЦУ (ЋАСКАОНИЦА, ЦРТАОНИЦА, ЦРТАНИ ФИЛМОВИ)

15.3.2011.

У 17 САТИ – ПРОГРАМ ЗА ДЕЦУ (ЋАСКАОНИЦА, ЦРТАОНИЦА, ЦРТАНИ ФИЛМОВИ)

РАЗГОВАРАМО О КЊИГАМА ЏЕРОНИМА СТИЛТОНА, М. ВИЧЕР, К. КОЛОДИЈА, ИТД; ЦРТАМО ПИНОКИЈА И ЊЕГОВЕ ПРИЈАТЕЉЕ И НЕПРИЈАТЕЉЕ; ГЛЕДАМО ЗОЗОНЦЕ И ЛЕОНАРДА

СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ

Поводом Светског дана поезије, 21. марта, одржаће се књижевно вече на којем ће учествовати најмлађи чланови Дечјег одељења библиотеке. У сали  Информативног одељења , са почетком у 18 часова, малишани ће рецитовати стихове познатих домаћих песника.

Књижевност на струју

1.3.2011. у оквиру циклуса „Идиом“, који организује Горан Миленковић, Бранислав Димитријевић, писац и уредник књижевног блога „Кишобран“,  говорио је о књижевности на Интернету, о могућностима које коришћење Интернета пружа и писцима и издавачима,  и о свом раду на блогу посвећеном објављивању савремене српске прозе.

http://www.kisobranblog.org/