Nemogući susret

Petak 10. maj 2019, 19 sati

Gosti Narodne biblioteke Bor biće Zoran Živković i Milan M. Ćirković

Zoran Živković autor je dvadeset dva prozna dela: Četvrti krug, Vremenski darovi, Pisac, Knjiga, Nemogući susreti, Sedam dodira muzike, Biblioteka, Koraci kroz maglu, Skrivena kamera, Vagon, Četiri priče do kraja, Dvanaest zbirki i
čajdžinica, Most, Čitateljka, Amarkord, Poslednja knjiga, Esherove petlje, Pisac u najam, Pet dunavskih čuda, Veliki rukopis, Zbornik mrtvih i Tumač fotografija.
Zaključno sa 2018. godinom ukupno su objavljena 184 izdanja Živkovićevih proznih dela – 78 u Srbiji i 106 u inostranstvu.
Živković je jedan od najprevođenijih srpskih pisaca u 21. veku. Do kraja 2018. godine pojavilo se 106 stranih izdanja njegovih proznih dela, u 23 zemlje, na 20 jezika. Knjige su mu izišle u SAD, Engleskoj, Italiji, Portugaliji, Nemačkoj, Španiji,Francuskoj, Danskoj, Grčkoj, Švajcarskoj, Holandiji, Japanu, Južnoj Koreji, Brazilu,
Turskoj, Saudijskoj Arabiji, Rusiji, Češkoj, Poljskoj, Bugarskoj, Ukrajini, Sloveniji i
Hrvatskoj.
Priče su mu objavljene u antologijama i časopisima u SAD, Engleskoj, Japanu, Poljskoj, Finskoj, Danskoj, Francuskoj i Mađarskoj.
Avgusta 2016. američki izdavač Kadmus pres počeo je da objavljuje Živkovićeva sabrana prozna dela na engleskom u 31 tomu (20 u mekom povezu i 11
u tvrdom), kao i njihova digitalna izdanja. Zaključno sa 2018. objavljeno je svih 11
tomova u tvrdom povezu, kao i 12 u mekom.
Živković je dobitnik “Svetske nagrade za fantastiku” za roman mozaik Biblioteka, nagrade “Miloš Crnjanski” za Četvrti krug, nagrade “Isidora Sekulić” za Most i nagrade “Stefan Mitrov Ljubiša” za ukupno prozno stvaralaštvo. Živkoviću su pripala i tri priznanja za doprinos fantastičkoj književnosti: “Art-Anima”,
“Stanislav Lem” i “Zlatni zmaj”.
Godine 2017. Evropsko društvo za naučnu fantastiku (ESFS) proglasilo ga je
“velemajstorom SF žanra”.
Ugledni američki književni časopis “Svetska književnost danas” doneo je u broju za novembar-decembar 2011. temat o Živkovićevoj prozi.
Prema Živkovićevim pričama “Voz” i “Hotelska soba” reditelj Puriša Đorđević snimio je igrani film Dva. Isti reditelj ekranizovao je i Živkovićevu priču “Ispovedaonica”.
Televizija Studio B emitovala je TV seriju “Sakupljač” snimljenu prema Živkovićevom ciklusu “Dvanaest zbirki”.
Dve Živkovićeve priče emitovane su na programu britanskog radija BiBiSi: “Voz” i “Budilnik na stočiću”.
Do nedavnog penzionisanja, profesor Zoran Živković predavao je kreativno pisanje na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Milan M. Ćirković je naučni savetnik Astronomske opservatorije u Beogradu (Srbija) i istraživački saradnik Instituta za budućnost čovečanstva pri Filozofskom fakultetu Oksfordskog univerziteta (Velika Britanija). Odbranio je doktorat iz astrofizike na Državnom univerzitetu Njujorka u Stoni Bruku (SAD) 2000. godine, gde je prethodno
magistrirao iz geo-nauka 1995. godine. Njegovi glavni istraživački interesi su u oblastima astrobiologije (Galaktička nastanjiva zona, SETI), analize rizika (globalni katastrofički rizici, epistemologija rizika) i filozofije nauke (antropička načela, filozofija fizike, studije budućnosti). Ko-uredio je antologiju Global Catastrophic Risks (Oxford University Press, Oxford, 2008), koja je pozitivno ocenjena i predstavljena u brojnim svetskim naučnim glasilima, uključujući Nature i Science. Autor je prvog udžbenika iz vangalaktičke astronomije na južnoslovenskim jezicima (Uvod u vangalaktičku
astronomiju, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 2008). Objavio je do sada 3 monografije (najnovija je The Great Silence: The Science and Philosophy of Fermi's Paradox, Oxford University Press, Oxford, 2018) i oko 200 naučnih, stručnih i preglednih radova u istraživačkim časopisima i zbornicima, kao i preko 150 eseja, popularno-naučnih i novinskih tekstova. Preveo na srpski više knjiga, uključujući naslove Ričarda Fajnmena, ser Rodžera Penrouza i Pola Dejvisa.

Дејан Огњановић за Светски дан књиге и ауторских права

Уторак 23. 4. 2019, 19 сати

Народна библиотека Бор организује дружење са стручњком за хорор Дејаном Огњановићем.

Аутор романа Наживо и Заводник, преводилац и/или приређивач дела најзначајнијих англофоних аутора хорора и сродних жанрова, писац студија Студије стравеПоетика хорора и У брдима, хорори: српски филм страве, књижевни и филмски критичар, блогер…http://cultofghoul.blogspot.com/

Шта чини хорор добрим?

Са Дејаном ћемо разговарати о његовим, као и о причама и романима Лавкрафта, Лиготија и других писаца чија је дела превео и/или приредио за ИК „Орфелин“, о хорор филмовима, серијама, стриповима, о… (без неизвесности нема доброг хорора…)

Добро дошли! function 

Не знамо ко нас, одакле, како и ЗАШТО посматра: роман о Ленки

Народна библиотека Бор

петак 19. априла 2019.
19 часова

Представљање романа
Дијане Ђорђевић
Женска стража
Са ауторком разговара Ана Јанковић (НБ Бор).

Тимочка Крајина и Први светски рат

16. 4. у 18 сати

Историчари Јелица Илић (Народни музеј Зајечар) и Бобан Ђорђевић (Матична библиотека „Светозар Марковић“, Зајечар)

представљају три публикације које се баве Тимочком Крајином у време ратова од 1912. до 1918.  које је Матична библиотека „Светозар Марковић“ објавила поводом стогодошњице завршетка Првог светског рата:

На фронту и у позадини: народ Тимочке крајине у ратовима од 1912. до 1918. године Јелице Илић;

Историја 20. пешадиског пука: 1914-1920  (репринт изд. из 1931); ур. Бобан Ђорђевић;

Французи и ослобођење Зајечара 1918. године: кроз илустрације Срђана Тодоровића, по тексту Јелице Илић.

Добро дошли! 

Izložba BOR XX VEK iz kolekcija Narodne biblioteke Bor i RTB Bor u Labinu (Istra, Hrvatska)

https://labin.com/info/najave/izlozba-fotografija-bor-xx-vek-2504

https://www.labin.com/info/najave/projekcija-dokumentarnog-filma-arheologija-metalla-tricornensia-2503

Izložba fotografija Bor XX vek i projekcija dokumentarnog filma ArheologIja Metalla Tricornensia u DKC-u Lamparna

http://www.rudnicikulture.com/izlozba-fotografija-bor-xx-vek-i-projekcija-dokumentarnog-filma-arheologija-metalla-tricornensia-u-dkc-u-lamparna/?fbclid=IwAR3829vJevWV2TseXfkNt29A8qw8TJ7oNx7NVyZ1Vw46oj52ccd-PalvH34

http://5portal.hr/vijesti_detalj.php?id=19542

https://labinstina.info/vijesti/55734-izlozba-fotografija-iz-kulturne-bastine-bora-i-projekcija-filma

 

И, чему песници?

Године 1999. Унеско је 21. март прогласио за Међународни дан поезије.  Народна библиотека га већ десетак година обележава едукативним и креативним радионицама за децу и младе чији је циљ да учесницима приближи разноврсне поступке којима су се песници служили током историје књижевности или се њима и даље служе, а који су игролики и забавни (кат-уп; калиграми; Царина дадаистичка песма од новинског чланка итд.) те да им  укаже на различита схватања порекла и сврхе поезије.

Ово године, међутим, Народна библиотека Бор својим корисницима и посетиоцима поклања и сопствена издања завичајних песника.

Корпоративни видео компаније РАКИТА, пријатеља Народне библиотеке Бор

Овде можете погледати корпоративни видео компаније РАКИТА која је подржала рад Народне библиотеке Бор у свим претходним, па и у 2019. години (дневна штампа, недељна и месечна периодика итд. )

 

Јесте ли већ чули да…

… 28. 2. 2019. Политикин забавник пуни 80 година.

На данашњи дан, у „уторник“ је изашао први број листа, касније часописа, који је за генерације и генерације својих верних читалаца, да не кажемо „пратилаца“, и сакупљача, (п)остао синоним за детињство и развијање радозналости и разноликих интересовања.

Данас нам је суграђанка Драгана Грујић поклонила свој примерак ове публикације која „мирише“ на носталгију и сањарење. Захваљујемо!

Ако дигиталне копије штампаних публикација не одговарају вашој представи о читању и листању, овај поклон можете погледати (и опипати) у читаоници Народне библиотеке Бор, на 3. спрату.

Прича о супермаркету

27. 2. 2019, 19 сати

Прича о супермаркету

Димитриса Сотакиса

Гости библиотеке:

Димитрис Сотакис, грчки писац, аутор романа Без даха и Прича о супермаркету

Вуле Журић, писац, актуелни добитник Виталове, тј.  Награде „Златни сунцокрет“ за књигу године, аутор поговора за роман Без даха, под називом „Југодрво протв Формала Идеале“

Зоран Хамовић, директор ИК „Клио“.

Дружење са Сотакисом у Народној библиотеци Бор, део је Сотакисове посете Србији у организацији ИК „Клио“.