Селфи из библиотеке

У четвртак, 15.10.2020, у Народној библиотеци Бор одржан је акредитовани програм сталног стручног усавршавања у
библиотечко-информационој делатности СЕЛФИ ИЗ БИБЛИОТЕКЕ: РАД СА ДЕЦОМ И МЛАДИМА НА ПРОМОЦИЈИ
ЧИТАЊА.


Ауторке семинара и предавачи су Милица Матијевић, библиотекар саветник (Градска библиотека „Димитрије Туцовић“ Лазаревац) и Елизабета Георгиев, библиотекар саветник (Народна библиотека „Детко Петров“ Димитровград).


Циљ семинара је да се кроз указивање на неке нове облике рада унапреде комуниколошке компетенције библиотекара у
раду са децом и младима.
Семинару је присуствовало 15 библиотекара, 10 из Народне библиотеке Бор и 5 школских библиотекара.

Читаонице

Од 1. септембра 2020. чланови Народне библиотеке Бор могу да користе читаонице и рачунаре на Информативном и Одељењу посебних фондова и периодике (на трећем спрату библиотеке). Корисници читаоница и рачунара за кориснике треба да дезинфикују руке на улазу у библиотеку и да током боравка у библиотеци носе маску. Број корисника који истовремено могу да бораве у једној читаоници је четири. 

Подсећамо на то да је читаоница на трећем спрату намењена коришћењу библиотечке грађе која се не издаје на коришћење ван библиотеке (референсна збирка, посебни фондови, часописи и друга периодична издања, завичајна грађа, аудио-књиге, грађа на дисковима итд.) али и за учење и рад без коришћења библиотечке грађе (корисници могу да унесу своје књиге, свеске, скрипте, рачунаре и сл., али не и храну).

Набавка дневне штампе још увек није обновљена, те ћемо вас о могућности коришћења дневних листова на Информативном одељењу библиотеке накнадно обавестити.

Подсећамо и на радно време: од 7:30 до 19:30 радним данима и од 7:30 до 14:30 суботом.

Добро дошли!

Ново обавештење о раду библиотеке

С обзиром на то да је ванредна ситуација у Бору данас укинута, корисници Народне библиотеке Бор опет могу да улазе на позајмна одељења за децу и одрасле и да самостално бирају књиге. Обавеза ношења маске за време боравка у библиотеци и дезинфекције на улазу у библиотеку и даље важи. Групни доласци се и даље не препоручују. Читаонице остају затворене.

Радно време библиотеке: од 7 до 15 сати (до 28. августа) односно од 7 до 19:30 (од понедељка 31. 8. 2020).

Књиге и другу грађу и даље је могуће унапред наручивати на већ утврђене начине, како би се боравак у библиотеци скратио.

Наручивање књига

Поштовани корисници Народне библиотеке Бор,

Због увођења ванредне ситуације на територији Града Бора, која подразумева и забрану окупљања више од пет особа у затвореном простору, библиотека се враћа пракси издавања само унапред наручене грађе. Књиге, као и у периоду након укидања ванредног стања, можете наручивати телефоном (458120, 0659003311, 0659003316), имејлом (narucivanjegradje@gmail.com) или их можете резервисати путем Кобиса. Наручену грађу можете преузети наредног дана у периоду од 8 до 15 сати.

Детаљније на: http://www.biblioteka-bor.org.rs/2020/05/novi-uslovi-rada-biblioteke-s-korisnicima/.

У очекивању да се епидемиолошка ситуација у земљи и граду побољша, захваљујемо вам на разумевању и стрпљењу.

Нови двоброј Бележнице

Нови број Бележнице (год. 22, бр. 39-40), часописа за библиотекарство, књижевност и културу Народне библиотеке Бор управо је изашао из штампе, а доступан је и онлајн. Бесплатни примерак можете узети у библиотеци.

У овом броју можете прочитати неколико препева с немачког језика завичајне песникиње Јелене Радовановић, изборе из поезије завичајних песника Бранислава Димитријевића, Ивана Илића и Зорана Војводића, које су приредили библиотекари Народне библиотеке Бор, као и приказе књига Од повлашених Срба до влашког језика Славољуба Гацовића и Вечито враћање фашизма Роба Римена. Читајте о фестивалу библиобуса који се одржава у Кладову, изложби „Борска детињства“, коју је у Музеју рударства и металургије реализовала етнолог-антрополог Сузана Мијић, фолклористичком раду Тодора Влајића и Бранислава Крстића, изложби „Рад и град“ Завичајног одељења Народне библиотеке Бор.

Бележница, 39-40

Дневник о мами

Петак 26. 6. 2020.

19 сати

Отварање изложбе фотографија Стефана и Бошка Ђорђевића „Дневник о мами“

„Дневник о мами“ је прича о Негрици Ђорђевић испричана кроз фотографије њених синова, Стефана и Бошка

Стефан Ђорђевић је рођен 1987. године, у Бору. Након што се због студија сели у Београд, своје дотадашње главно интересовање, скејтбординг, замењује филмом и фотографијом. Завршио је основне и мастер студије Камере на Факултету драмских уметности у Београду и тренутно ради као независни редитељ и сниматељ на филму и осталим медијима.
Режирао је кратки играни филм Последња слика о оцу, који је награђиван на фестивалима у Локарну, Сарајеву, Загребу, Београду… Члан је интернационалне асоцијације документарних фотографа Zero Photos.

Бошко Ђорђевић је рођен 1988. године у Бору, где је завршио основно и средње образовање. Дипломирао је на Катедри за енглески језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу и Катедри камере Факултета драмских уметности у Београду. Bави се фотографијом и филмом.

Изложба ће бити отворена до 31. августа 2020.

Нова верзија апликације mCOBISS

Поштовани корисници,

обавештавамо вас да је за изашла обновљена мобилна апликација mCOBISS за све мобилне уређаје који имају Android i iOS (Apple) оперативни систем. Апликација је бесплатна и на располагању свим корисницима библиотека у систему cobiss.rs.

mCOBISS

На интернет страници m.cobiss.net/sr/ можете се детаљно упознати са свим карактеристикама и функционалностима апликације.

 

Повратак на старо

Од понедељка 8. јуна до петка 5. јула 2020. Народна библиотека Бор је за кориснике отворена сваког радног дана од 7:30 до 19:30.

Дезинфекција руку на улазу и ношење маске током боравка у библиотеци су и даље обавезни.

Корисници могу да уђу на одељења библиотеке, али се долазак у групама и дуго задржавање не препоручују.

Читаоница на трећем спрату библиотеке је и даље затворена, а референсна и друга посебна односно грађа која није за издавање на коришћење ван библиотеке може се користити у сали на Информативном одељењу библиотеке.

Добро дошли!

Нови услови рада библиотеке с корисницима

Од понедељка 11. маја 2020. Народна библиотека Бор поново ради с корисницима, сваког радног дана (понедељак–петак), од 7 до 15 сати, али у складу са мерама заштите од ширења заразе коронавирусом, које су прописале установе надлежне за јавно здравље у Републици Србији.

Ради заштите корисника, запослених и грађе Народне библиотеке Бор, у наредном периоду:

  1. Грађа коју корисници враћају у библиотеку неће се давати на даље коришћење (биће у „карантину“) док истекне време потребно да се ти примерци могу сматрати безбедним за даљу употребу;
  2. Корисници неће имати директан приступ фондовима, тако да ће моћи да изнајме само грађу коју су претходног дана наручили телефоном (вид. списак бројева ниже) или имејлом (narucivanjegradje@gmail.com) или резервисали путем Кобиса (https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/search);
  3. Читаонице до даљег неће радити, што значи да неће бити могуће користити ни рачунаре за кориснике, ни штампу;
  4. Корисници ће у библиотеку улазити један по један, под условом да носе маску и рукавице; улазак у библиотеку без прописане заштитне опреме неће бити могућ;
  5. Дезинфекциона баријера и средство за дезинфекцију постављени су на улазу у библиотеку и корисници су у обавези да их користе;
  6. Простор библиотеке се свакодневно дезинфикује, а површине на улазу у библиотеку – на свака два сата;

НАРУЧИВАЊЕ ГРАЂЕ – по наручену и/или резервисану грађу у библиотеку можете доћи наредног дана, у периоду од 8 до 15 сати, обавезно са чланском картом. Без чланске карте можете само да вратите већ задужену грађу, али не и да задужите нову. Можете позајмити до 3 књиге по чланској карти.

ВАЖНА НАПОМЕНА: С обзиром на ванредно стање уведено средином марта, НБ Бор није била у могућности да набави било шта из најактуелније продукције, тако да се у нашим фондовима могу наћи само наслови објављивани до краја 2019. године.

  1. ТЕЛЕФОНСКИ

ГРАЂА СЕ ТЕЛЕФОНСКИ МОЖЕ НАРУЧИВАТИ СВАКОГ РАДНОГ ДАНА (ПОНЕДЕЉАК–ПЕТАК) ОД 9 ДО 14 САТИ. ПОЖЕЉНО ЈЕ, УКОЛИКО СТЕ У МОГУЋНОСТИ, УНАПРЕД ПРОВЕРИТИ ДА ЛИ БИБЛИОТЕКА ПОСЕДУЈЕ КЊИГУ КОЈУ ЖЕЛИТЕ И ДА ЛИ ЈЕ ОНА СЛОБОДНА, А ТО МОЖЕТЕ УЧИНИТИ УЗ ПОМОЋ СЕРВИСА НА АДРЕСИ: https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/search. (Кратко упутство: http://www.biblioteka-bor.org.rs/virtuelna-biblioteka/)

Бројеви телефона за наручивање грађе за кориснике позајмних одељења за одрасле:

458120

0659003311

0659003316

Бројеви телефона за наручивање грађе с Дечјег одељења НББ:

0659003312

Да бисте књиге наручили имејлом, неопходно је да Ваше писмо садржи следеће податке:

  • Ваше име и презиме, број чланске карте (број који почиње са 01 или 02) и број телефона
  • Пуно име и презиме аутора и наслов дела која наручујете

ПОЖЕЉНО ЈЕ, УКОЛИКО СТЕ У МОГУЋНОСТИ, УНАПРЕД ПРОВЕРИТИ ДА ЛИ БИБЛИОТЕКА ПОСЕДУЈЕ КЊИГУ КОЈУ ЖЕЛИТЕ И ДА ЛИ ЈЕ ОНА СЛОБОДНА, А ТО МОЖЕТЕ УЧИНИТИ УЗ ПОМОЋ СЕРВИСА НА АДРЕСИ: https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/search. (Кратко упутство: http://www.biblioteka-bor.org.rs/virtuelna-biblioteka/)

Уколико имате свој профил, а самим тим и шифру, резервацију књига можете обавити користећи сервис „Моја библиотека“: https://plus.sr.cobiss.net/opac7/user/login. Чланови који немају шифру, а желе да користе овај сервис, шифру могу затражити путем горе наведних телефона или имејл адресе. 

  • Уколико нисте у могућности да користите телефон и/или интернет, списак жељених наслова, с Вашим именом и презименом, бројем телефона, бројем чланске карте, можете – Ви, лично или неко други – донети директно у библиотеку. И у овом случају се по саме књиге, с чланском картом наручиоца, долази наредног дана. 

СВИМ ЧЛАНОВИМА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ БОР КОЈИМА ДО 15. 3. 2020. НИЈЕ ИСТЕКЛА ЧЛАНАРИНА, ВАЖЕЊЕ ЧЛАНСТВА ЋЕ БИТИ ПРОДУЖЕНО ЗА ДВА МЕСЕЦА.

С ОБЗИРОМ НА ТО ДА ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ ОСТАЈУ НА СНАЗИ И НАКОН УКИДАЊА ВАНРЕДНОГ СТАЊА, ШТО ОТЕЖАВА ИЛИ ОНЕМОГУЋАВА УОБИЧАЈЕНЕ НАЧИНЕ РАДА БИБЛИОТЕКЕ, МОЛИМО ВАС ЗА СТРПЉЕЊЕ И УНАПРЕД ЗАХВАЉУЈЕМО НА РАЗУМЕВАЊУ. ПОТРУДИЋЕМО СЕ ДА, КОЛИКО ЈЕ ГОД ТО МОГУЋЕ, ИСПУНИМО ВАШЕ ЗАХТЕВЕ И ПОМОГНЕМО ДА – ИАКО ЗА САДА БЕЗ ПРИСТУПА ФОНДУ – ДОЂЕТЕ ДО КЊИГЕ КОЈУ ЖЕЛИТЕ ДА ПРОЧИТАТЕ.

ШТА ЧИТАТИ

Чита Вам се нешто, не знате тачно шта бисте, а библиотечки фондови су Вам, привремено, недоступни за непосредно претраживање и прелиставање књига. Уколико не желите да се ослоните само на препоруку библиотекара, информације о насловима, с обзиром на жанрове или теме која Вас интересују, можете пронаћи на многим местима, на сајтовима онлајн књижара, на пример, где су наслови, са описима или сажецима, а често и одломцима из дела, разврстани по типичним интересовањима (https://www.knjizara.com/; https://www.knjizare-vulkan.rs/; https://www.korisnaknjiga.com/ итд.). Много је блогова и/или ФБ односно профила на Инстаграму специјализовано за приказе књига из перспективе тзв. обичних читалаца и читатељки, а не књижевних критичара, који, ипак, и даље имају своје колумне у културним рубрикама дневних и недељних новина, или у њиховим додацима. Поред тога, већина часописа за књижевност има и своје онлајн издање, а ту је и низ електронских часописа за књижевност и културу.

Да бисмо Вам олакшали припрему за наручивање књига из НББ, нудимо Вам линкове ка сајтовима неких од издавача чији се издања могу наћи у фондовима НБ Бор и ка другим релевантним веб местима.

ВАЖНА НАПОМЕНА: С обзиром на ванредно стање уведено средином марта, НБ Бор није била у могућности да набави било шта из најактуелније продукције, тако да се у нашим фондовима могу наћи само наслови објављивани до краја 2019. године.

Још једном Вас упућујемо на електронски каталог НБ Бор, у којем унапред можете проверити да ли библиотека уопште поседује наслов који Вас интересује: https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/search (у поље „Библиотеке“ унесите акроним нбб; кратка упутства: http://www.biblioteka-bor.org.rs/virtuelna-biblioteka/ и http://www.biblioteka-bor.org.rs/elektronski-katalog/, а ево и нашег сажетог илустрованог водича за претраживање). Електронски каталог можете претраживати по областима, жанровима, ауторима, години издања и многим другим критеријумима.

ИЗДАВАЧИ

https://agoraknjige.rs/ – савремена књижевност, претежно преводна

https://akademskaknjiga.com/ – савремена домаћа и преводна књижевност, друштвене науке, есејистика и публицистика

Албатрос плус, http://onlineprodavnicaknjiga.rs/ – савремена и класична домаћа и преводна књижевност, друштвене науке и хуманистика, енциклопедистика, публицистика

https://arete.rs/ – савремена књижевност и популарна психологија

http://www.arhipelag.rs/ – савремена домаћа и преводна књижевност, по који наслов из области хуманистике

https://babun.net/ – езотерија, популарна наука, популарна историја

https://www.booka.rs/ – савремена преводна књижевност

https://catenamundi.rs/ – национална историја, национално питање, есејистика, публицистика

http://clio.rs/ – савремена преводна књижевност и велики број наслова из свих друштвених наука и хуманистике

https://www.datastatus.rs/ – медицина, популарна медицина, спорт, економија, менаџмент

https://dereta.rs/ – домаћа, преводна, омладинска књижевност, класици, публицистика, историја

http://www.evoluta.rs/ – општа историја, културна историја, војна историја, историја уметности, популарна историја

https://evrobook.rs/ – књижевност, популарна психологија и медицина, књиге за децу и младе, публицистика

http://www.fabrikaknjiga.co.rs/ – ангажована књижевност, критичка теорија и педагогија, друштвене науке

http://filipvisnjic.co.rs/ – књижевност, историја, публицистика

http://www.geopoetika.com/ – преводна књижевност, есејистика, путописи, културна историја

http://www.heliks.rs/ – савремена преводна књижевност и популарна наука

Издавачка књижарница Зорана Стојановића http://www.ikzs.com/ – друштвене науке и хуманистика, класици српске и светске књижевности

http://www.ikjasen.com/ – лингвистика, журналистика, православна теологија, архитектура, филозофија

https://karposbooks.rs/ – хуманистика, друштвене науке, есејистика, античка књижевност, преводна књижевност

https://kontrastizdavastvo.rs/ – савремена и класична преводна и савремена регионална књижевност

https://www.laguna.rs/ – од свега помало, а највише популарне белетристике

http://lombooks.com/ – савремена и класична преводна и савремена регионална књижевност

http://orfelin.info/ – фантастика и хорор

https://www.orionart.rs/ – савремена критичка и теорија уметности, архитектура, филозофија

https://www.partizanskaknjiga.com/ – савремена домаћа и преводна књижевност

https://portalibris.rs/ – популарни књижевни жанрови, лектирна дела, заборављени српски писци

https://psihopolis.edu.rs/knjige-po-abecedi/ – популарна психологија и психотерапија

https://www.prometej.rs/ – књижевност, историја, лингвистика итд.

http://www.slglasnik.com/onlineknjizara – савремена и класична домаћа и преводна књижевност, историја, теорија књижевности и уметности, енциклопедистика, есејистика, историја уметности, друштвене науке…

http://strik.rs/ – књижевност, углавном женско писмо и углавном преводна

https://www.vulkani.rs/ популарна књижевност и популарне науке, дечје књиге, омладинска књижевност

И многи други…

О новијим издањима и књигама уопште можете се, у складу са својим интересовањима, информисати и на:

https://www.bookvar.rs/ – популарни портал о књигама, књижевности, стрипу, дешавањима у свету књижевности и издаваштва, са најавама, кратким приказима, рецензијама, интервјуима

http://bookvica.net/ – прикази књига из перспективе феминистичке и критичке теорије

http://www.casopiskus.rs/category/rubrike/prikaz-knjige/

http://www.glif.rs/blog/category/knjige/

http://komunalinks.com/home/category/K-UND-K – књижевнокритички осврти на дела из актуелне регионалне књижевности

http://kulturkokoska.rs/category/knjiznica/

http://www.stadacitam.rs/preporuke/ – заједнички портал с препорукама српских библиотекара-читалаца

и на много приватних блогова и профила (нпр. http://www.knjigoteka.rs/) односно Јутјуб канала (нпр. https://www.youtube.com/channel/UCJBftKRT9KpnRldI4QVLRbQ, ако Вас „мрзи“ да читате приказе и желите да послушате неки разговор о књизи)

Смирило се, све је стало… (Зоран Војводић 1972 – 2018)

Пише: Горан Миленковић

У пролеће 2017. године, у читаоницу Одељења посебних фондова и периодике, ненадано, ушао је мој друг из детињства, Зоран Кића Војводић. Као дечаци од шест, седам година, заједно смо провели цело лето 1980. године, у Злоту, селу у којем је тада живео са родитељима и братом. Касније, када нас је живот обојицу упутио на различито досуђене стазе, сретали смо се, срдачно и ретко, у граду Бору, где је он радио као саобраћајни полицајац. Неупоредиво више, у библиотеци сам сретао његовог оца, песника Марка Војводића.

Зоран Војводић, саобраћајни полицајац, дошао је у библиотеку као песник, носећи са собом несређени рукопис својих песама. Потражио ме је с опрезно изреченим предлогом да рукопис, који је имао радни наслов „Горење живота“, прочитам, да уколико има разлога саставим о њему кратку критичку белешку те помогнем да будућа књига прође кроз штампу. Претходно је требало да се изнедри једна усмена потврда базичне сувислости тих стихова. Своју поезију поставио је вредносно у разговору врло ниско, а рад у вези са њеним објављивањем представио је као за професионалног читача непријатан терет, за чије би ношење ја требало да будем награђен и којем не би требало да се посвећује ништа више од минимума формалне пажње. Без изузетка, силио се да ниједним гестом или речју не да тим стиховима било шта осим онога што заслужују. Сматрао је – тачније је да то није сматрао он, већ други – да им, ваљда, осим смеха и ниподаштавања, ништа друго и није могуће дати.

Радили смо повремено, озбиљно и предано унутар корисне тишине и медитативне сигурности градске библиотеке. Утврдили смо корпус, ушли смо у песме и кренуло је мукотрпно клесање речи. Негде пред зиму, дошли смо до првих питања о структури и значењима евентуалних делова или циклуса. Израда његовог домаћег задатка у тој етапи приређивања књиге из неког разлога била се одужила. Дошли су већ пролеће и лето, мислио сам да су га привремено од бављења поезијом одвукли посао или његове другарице пчеле. Понекад сам га, возећи ауто кроз град, погледом тражио по улицама. Вест о смрти Зорана Киће Војводића означила је крај свега.      

Прича о песнику Зорану Војводићу у једном виду представља просту конвенцију сукоба голе силе једне поезијом и уметношћу некултивисане средине и усамљеног појединца који из темељне нужности и ради суштог заокружења целине својег људског бића ради то што песник иначе ради са речима, њиховим значењима, звучањима и осећањима. Довољно опрезан да се тој грубој средини не објави као песник и интимно окренут неодложним законима и потребама властитог унутрашњег света, распет, са маском за друге, на једној страни, и истином за себе, на другој, покушавао је да искорачи и некако споји та два света затечена у мучној завади. Осећам у овоме некакво лично задовољство, а сигуран сам да би га и он имао – што ова поезија једног „полицијског службеника“ (као да је људску душу до краја могуће дефинисати послом којим се човек у животу бави) гази својом озбиљношћу преко тупавих стереотипа којима је преоптерећено наше предрасудама и грубим предмњењима и иначе богато друштво.  

Што се нашег заједничког посла тиче, књига није, нити ће, на жалост, бити завршена. Одлучио сам да се придржавам критеријума које смо Зоран и ја скупа на почетку  утврдили – да је потребно и исправно објавити ову поезију у облику књиге само уколико се та књига издвоји као чиста форма из несавршенога материјала рукописа. Како тај облик није успостављен, јер нису утврђени нити делови, нити обим, па ни наслов књиге, сматрао сам да је неопходно објавити један репрезентативни део овога рукописа. С друге стране, Зоран није имао ништа против часописног објављивања неких од ових песама. Тај став није имао од почетка, већ га је утврдио у тренутку када смо, после дугих разговора и ломљења предрасуда којих се гнушао и плашио, дошли до тачке у којој је, на послетку, почео себе да поштује као творца једног личног универзума облика, значења и осећања.

У рукопису је остало 29 песама. Претежни део јесу рефлексивни садржаји, потом по обиму долази љубавна лирика, на послетку и четири песме посвећене мајци и оцу – нарочито оцу, на којега је песник Зоран Војводић упућен и емоционално и песнички, као на својега најважнијега стваралачког претходника. Управо је први озбиљни читалац ових песама и био отац Марко, човек који се читавог стваралачког живота бавио управо стиховима. У својим усменим опаскама, Марко Војводић утврђивао је њихову опасно трагичну, каткад туробну опорост и црнило. У томе је, вероватно, било колико искуства са сенкама у сопственој поезији, толико и просте забринутости оца над трајекторијама осећања својега сина. Зоранова поезија заиста има мрачни али и сетан, миран тон, који је такав и у тренуцима када песник одлучи да говори повишем интензитетом гласа – тон дугог, стилизованог опраштања и тихог и концентрисаног свођења рачуна. Као да се плашио да ће га велика тишина изненадити и затећи неспремног.

Нека га чувају небеске пчеле.  

(Избор из поезије Зорана Војводића биће објављен у следећем броју часописа БЕЛЕЖНИЦА.)

СМИРИЛО СЕ, СВЕ ЈЕ СТАЛО

Смирило се, све је стало

Утихнуло је једно време

Време је нестало

Сат је откуцао

Ни ветар се више не креће

Све је пусто и све тихо

Све је бол тог времена

Времена за успомену