Године 1999. Унеско је 21. март прогласио за Светски дан поезије. Овог 21. марта, библиотека вас на значај и широки спектар могућности (стварања) поезије, било да се њоме служите као средством изражавања и комуницирања, било да је само читате и истражујете, подсећа уз помоћ пољске песникиње и нобеловке Виславе Шимборске.
ВЕРМЕР
Све док она жена у Краљевском музеју
у насликаној тишини и усредсређености
из дана у дан сипа
млеко из бокала у чинију,
свет не заслужује
смак света.
МИНУТ/СЕКУНД/ВЕК
Док машинерија мишљења ради као подмазана, емоције ускачу и интервенишу, запажања и погледи клизе у свим правцима, утисци и уверења се играју шуге и труле кобиле, партија шаха заказује се и одвија на планинском платоу, разговор тече кроз шуму симбола час као поточић час као бујица, штрикам, хеклам, везем у уму, душа се хлади и греје, развлачи и скупља као мех хармонике све радујући се, срце поскакује, тело се затеже, кожа јежи, чула њуше, сећања откивају и лутају, органски монитор несагледиве величине пројектује лица поруке речи призоре.
У чланку ЖЕНЕ БОРА ПРИПРЕМАЈУ ПРОСЛАВУ 8. МАРТА (раднички лист Колектив, број 4, 1948. година, стр. 2) – у чланку и друштвеном кулоару иза чланка – нема данашњих слика хистерије осмомартовских вечерњих тоалета, празничних планова за прељубу, као постојаног калема селективне класне надградње, нити наговештаја петочасовних ранијих излазака са посла зарад колмовања свемогућих фризура и психофизичке припреме за следујуће епско преједање и ништење алкохолом, нити цитата колоквијалних и теоријских преподневних препирки у вези са плимом надолазећег менија, нити има слика и некаквих призвука десантних јединица продаваца еротских чарапа, кармина или фејк парфемских вода, које опседају болничка одељења или управне департмане општине борске или зборнице градских школа или заједничке радничке просторије у руднику или предсобља уцвељених институција. Нема раскошне и слатке потрошачке психоделије осмомартовских свечаних прослава, нити бесвесног ништења идеје о жени кроз општу патетику, нити кафанске носфератуовске атмосфере фаталности и грча последњег и безграничног времена, жена.
У непотписаном чланку пише да самосвесне жене тога раног послератног времена празник дочекују пуне радног полета, који се има трошити плански, са циљевима који се тичу развоја заједнице, града, друштва и државе, у складу са постојећим плановима. Оне су представљене као храбре и идеолошки освешћене освајачице загарантованих али неуручених слобода, кроз учествовање у свим сегментима друштвеног живота као простора у који им је приступ гарантовало једно апстрактно и у социјализму достигнуто вредносно мерило – принцип равноправности. Та своја права оне завређују тако што раде и свој празник оне проводе мерећи своје радне учинке према учинцима својих другарица, како у суседном колективу и у сопственој земљи, тако и у свету. Занимљиво је и једно за данашње услове искрено и неусиљено помињање и третирање појма „демократија“: постојала је Светска федерација демократских жена, која је инсистирала на окупљању жена око протеста против светских колонизатора и планетарних војски кроз антимилитаризам, демократизацију и уравнотежење националниох држава на принципима једнакости и солидарности. И Боранке су биле део тог високог активизма. Жене су се озбиљно бавиле политиком и то оном животном, на великим позорницама својих малих живота. Данас се, напротив, у језику осмомартовског духа, место појмова слободе и демократије користе појмови: Prada – night, пуњена пљескавица и Јована Јеремић. Боранке су, тога времена, биле део тога борачко-демократског света. Тако пише у овом чланку и нешто се очигледно десило. Или се није десило баш ништа.
Жене тадашњег Бора радиле су на изградњи водовода и на грађењу станова. Пошумљавале су град. Основале су и опремиле јаслени простор за децу. Специјално за 8. март, обукле су у нова одела десеторо борске деце. Оснивале су бројне читаонице и тамо се заиста и читало, групно и посвећено. Куповале су књиге за мале градске књижнице. Било је доста библиотека, и у граду, и у фабрикама. Антифашистички фронт жена организовао је за мајке предавања из педагогије, зарад квалитетног васпитавања деце. Када је дошао Празник жена, оне су се свега тога сетиле и премериле су да ли су могле више. Да ли смо могле више?, питале су се. Да, могле смо, да смо биле боље организоване. Уз изградњу града и подизање друштва, имамо још један задатак. Опредметити саме себе. То је био дух тога времена.
(Раднички лист Колектив чланови Народне библиотеке Бор могу читати у штампаном и дигиталном издању.)
Горан Миленковић
Прочитајте причу Владимира Набокова ПОЈЕДИНОСТИ СУНЧЕВОГ ЗАЛАСКА, објављену у часопису РЕЧ у септембру 1996. године (број 25).
Причу је са енглеског језика превео Веселин Марковић.
(рок за читање – 1. 12. 2023)
Евиденција о прочитаним књигама и читаоцима води се на позајмним одељењима за одрасле кориснике.
Уживајте у читању!
Претплатом на овај архив чланака из свих штампаних листова и недељника са националном и регионалном покривеношћу (од Политике, Вечерњих новости, Блица, Данаса… до НИН-а, Недељника, Времена…), укључујући и њихове додатке, библиотека члановима обезбеђује више од 3,5 милиона новинских текстова објављених од 2003. године, претраживих по кључним речима, а који се могу филтрирати и по годинама, медијима у којима су објављени и рубрикама/темама.
Ебарт се може читати и претраживати на рачунарима за кориснике у читаоницама Народне библиотеке Бор.
ПРЕДСТАВА „ДЕВОЈЧИЦЕ” креирана је кроз вишемесечни, уметнички, едукативни и истраживачки процес. Коауторке, уједно и извођачице овог комада говоре своје личне приче, у своје име. Оне нису професионалне глумице, већ девојке и младе жене, које користе позориште да поделе своја искуства и запажања о женском одрастању у патријархалном друштву.
Овај комад под рефлекторе доноси аутентичне приче, али истовремено говори и о предрасудама и стереотипима са којима се младе жене сусрећу током одрастања.
Десет девојака у овој представи испитује границу између личног и политичког. Све приче које причају су истините и посебне, али су истовремено изабране као карактеристичне за велики број девојака у нашем друштву. Ова изведба уједно је уметност и активизам, јер „лично је политичко”.
Ово је представа о нама. О свему што смо желеле. О свему чега смо волеле да се играмо када смо
биле девојчице. О нашим маштањима. Тајним дневницима. О првим љубавима. О траумама. О изборима будућих професија. О нашим школама и факултетима. О нашим породицама. И пријатељствима. Ово је такође представа о разочарању. О страховима. О несигурности. И о насиљу.
С њом ћемо разговарати о лику и улози Растка Немањића / Светог Саве у историји и култури, колико је и како као историјска личност допринео нашој (културној, политичкој, друштвеној…) историји, а колико је и како потоња историја допринела њему као култној личности, светитељу, симболу и инспирацији.
Поштовани корисници,
Обавештавамо вас да због празника Библиотека неће радити од 31. децембра до 3. јануара. Први радни дан после празника је 4. јануар 2023.
На Бадњи дан, 6. јануара, Библиотека ће радити до 15.00 сати.
На дан Божића Библиотека неће радити.
