Архиве категорија: Програми

Predstavljenje publikacije „Mesta stradanja i antifašističke borbe u Beogradu 1941–44.“

Narodna biblioteka Bor
20. maj 2013. g. u 18 časova

Predstavljenje publikacije „Mesta stradanja i antifašističke borbe u Beogradu 1941–44.“ u Boru

Priručnik za čitanje grada „Mesta stradanja i antifašističke borbe u Beogradu 1941–44.“, biće predstavljen 20. maja 2013. godine u 18 časova u Narodnoj biblioteci Bor. Sa obzirom na to da je ovaj vodič namenjen svima onima koji žele da se angažuju protiv zaboravljanja, ćutanja i falsifikovanja ovog perioda istorije, cilj ovoga javnog časa je pokretanje pitanja obeležavanja mesta vezanih za antifašističku borbu i stradanje u Boru. Naime, logori za prinudni rad u Borskom rudniku, kojih je na trasi od Bora do Kostolca bilo 33, od toga 10 u Boru i 7 u najbližoj okolini određivali su tokom ratnih godina karakter ovog grada kao logora koji je bio opasan bodljikavom žicom i sistemom bunkera. Sredinom 1942. godine pored 10.000 radnika bilo je još 30.000 logoraša dok je u julu 1943. godine u Bor deportovana prvo grupa od 1200 Jevreja, a nešto kasnije još 5000 Jevreja iz Mađarske.

Metodologiju rada na ovoj publikaciji će predstaviti kourednica Rena Redle. O istoriji prinudnog rada u Srbiji za vreme fašističke okupacije izlagaće Nenad Lajbenšperger, istoričar i saradnik u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, dok će o ideologiji fašizma govoriti Ilija Malović, sociolog i nastavnik sociologije. Uvodno izlaganje o Borskom rudniku za vreme Drugog svetskog rata, kao i građi Zavičajnog odeljenja koja se odnosi na tu temu ili je iz tog perioda, imaće Dragan Stojmenović, bibliotekar Zavičajnog odeljenja Narodne biblioteke Bor.
Tokom prepodneva, Dragoslav Veljković, sudija u penziji iz Bora i jedan od autora izgubljene mape borskih logora iz osamdesetih godina XX veka, vodiće goste u obilazak mesta na kojima su bili logori u Boru u periodu od 1941. do 1944. godine.
Predstavljenje publikacije je realizovano u saradnji sa Narodnom bibliotekom Bor i uz podršku Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe u okviru projekta „Istorija u pokretu – Dijalog sa prošlošću“ Foruma za primenjenu istoriju.

„…Bez ukrasa, tako, sve red po red nižem, pipajuć
Pišem tu, u mraku, ovu pesmu, onako kao što
živim,
Ko slepić, kao gusenica, pedalj po pedalj hartiju
merim;
džepnu lampu, knjigu, sve nam čuvari LAGERA
oduzeše; pošta nam ne stiže, samo magla na
na barake se spušta.
Panične vesti i crva roj: tako ovde u planini
žive Francuz, Poljak,
Talijan bučni, Srbin – jeretik, Jevrejin setni.
Zdruzgano, grozničavo telo, a ipak JEDNIM
životom ono živi: …“

Mikloš Radnoti, Sedma ekloga, Borska beležnica, str. 19

O publikaciji
Knjiga je podeljena u tri celine: teorijski uvod u opšte probleme istoriografije; praktični deo, koji se sastoji od tematski organizovanih tura kroz izabrane delove grada Beograda; i sveobuhvatni pojmovnik o fašističkoj ideologiji, antifašizmu i pravnim merama protiv zločinaca.

Publikaciju otvara prilog Enca Traversa (Enzo Traverso), koji donosi promišljanja o odnosu između ličnog sećanja i istoriografije, kao i o javnoj upotrebi i politici istorije. Vodič kroz grad, sa prostorno-tematski uokvirenim turama i tekstovima Milana Radanovića, Olge Manojlović Pintar, Milovana Pisarija i Nenada Lajbenšpergera, čini glavni deo priručnika. Apendix sadrži pojmovnik, odnosno, pregled osnovnih pojmova u vezi s fašizmom i antifašizmom, koji su sastavili Petar Atanacković, Ilija Malović i Nataša Lambić. Na samom kraju publikacije se nalazi registar ulica i mesta. Publikaciju je grafički oblikovao kolektiv ШKART a svi tekstovi su objavljeni pod licencom Autorstvo-Nekomercijаlno 3.0 Srbijа (CC BY-NC 3.0 RS)

Publikaciju možete preuzeti kao PDF na internet stranici „Poseta Starom sajmištu“:

http://www.starosajmiste.info/sr/multimedijalna-dokumentacija/prirucnik

www.fpi.rs/blog

www.starosajmiste.info

mesta_stradanja_i_antifasisticke_borbe_DSC0204

Кампања СВИ СМО МИ ЧИТАОЦИ поводом Светског дана књиге и ауторских права

У оквиру кампање „СВИ СМО МИ ЧИТАОЦИ“  поводом Светског дана књиге и ауторских права, од 18. до 28. априла у Народној библиотеци Бор биће уприличени следећи програми и дешавања:

18. април у 19 сати – мултимедијални програм ПРВО ПИСАЊЕ И ЧИТАЊЕ – Представљање првих књига на влашком писму; организатор трибине: Национални савет Влаха и Удружење „Георгина“ Неготин

 19 – 25. април – Поетски квиз у отвореном јавном простору –  циљ: препознати писца и песму а одговор убацити у кутију која се налази у библиотеци – додела награда

 22. април у 18 сати – „Читај за планету Земљу!“ програм у оквиру обележавања Светског дана планете Земље

 22 – 24. април – „Библиотека Вам поклања“ и књижна трампа за суграђане на платоу испред библиотеке.

 23. април. – попуст од 50% на годишњу чланарину у НБ Бор

 23. април. у 12 сати – Дружење са писцем – гост Весна Алексић, писац за децу

23. април, после књижевног програма – поклон књиге подручном одељењу Основне школе „Свети Сава“ у Танди (школа удаљена 35 км од Народне библиотеке Бор)

24. април у 13.30 – представљање водича кроз фондове Народне библиотеке Бор

25. април у 18 сати – Поетско вече – ученици борских основних и средњих школа, учесници окружног такмичења рецитатора; додела награда учесницима Поетског квиза

26. април у 18 сати – представљање књиге Генетски модификовани поредак и трибина „За Србију, земљу без ГМО“ – гости модератори: др Ирена Барет и Саша Илијић

 

poster A3

 

 

ТРИБИНА о имовини изграђеној средствима грађана (самодоприносом)

Народна библиотека Бор

четвртак, 11. април у 18 сати

Трибина:

ИМОВИНА ИЗГРАЂЕНА СРЕДСТВИМА ГРАЂАНА

(САМОДОПРИНОСОМ)

У СВЕТЛУ НОВОГ ЗАКОНА О ЈАВНОЈ СВОЈИНИ

Очекује се долазак стручног лица из

Канцеларије Заштитника грађана

Организатор трибине: Удружење грађана „Група 55“

Socijalizam-i-modernost-u-Muzeju-suvremene-umjetnosti-od-2.-prosinca_ca_large

Добродошли!!!

Мит о Сизифу

9. 4. 2013. у сали Народне библиотеке Бор, проф. филозофије Иван Вучковић одржао је надахнуто и врло динамично предавање о раној Камијевој филозофији, односно о Камијевом Миту о Сизифу у контексту историје филозофије и модерног одбацивања метафизике у корист филозофије овоземаљског живота.

Предавању је присуствовало око четрдесет посетилаца.

v 141

 

v 143

v 138

 

Љубитељи Камијевог дела моћи ће да у понедељак, 15. 4. 2013, од 18 сати, у читаоници на трећем спрату библиотеке, погледају Висконтијеву екранизацију Камијевог романа Странац.

Мит о Сизифу

Уторак, 9. 4. 2013. у 18 сати

Мит о Сизифу Албера Камија

предавање Ивана Вучковића, проф. филозофије

Предавање ће осветлити рану Камијеву филозофију, онако како је она формулисана у Миту о Сизифу, са освртом на роман Странац и међусобну везу ових двају Камијевих текстова.

Иван Вучковић (1987) – дипл. филозофију на mobile casino Филозофском факултету у Нишу. Живи и ради у Бору.

Albert Camus. Photograph: Hulton Archive/Getty

 

 

 

 

 

Представљање књиге БИЛО/БИТИ (Народна библиотека Бор, 2012)

Народна библиотека Бор

Уторак 2. април 2013. године

18 часова

554504_4278028550077_1129302984_n

 

Представљање књиге БИЛО/БИТИ (Народна библиотека Бор, 2012)

 

Говоре:

Горан Миленковић, приређивач књиге

Дивна Вуксановић, ауторка једне од прича, уметница, естетичарка, редовни професор Факултета драмских уметности у Београду

Добродошли.

Сто година од рођења Албера Камија

tumblr_m7b7y9jHh61qai76so1_1280
Ова фотографија Албера Камија – вероватно његов најчувенији портрет – дело је француског фотографа Анрија Картје-Бресона.
А цигарета? Представа о Камију неодвојива је од ње.

 

петак, 29. 3. 2013, 18 сати, читаоница

Сизифов посао живљења (и писања): књижевно дело А. Камија

Да ли је роман вид побуне? Против света, који није по мери човекових жеља и нада, или против бесмисла који сусрет човека и света непрекидно ствара?

Да ли су Камијеви романи „филозофски“?

Зашто је Ками адаптирао Достојевског, Фокнера и драмске писце шпанског барока?

Зашто је наличје пре лица?

 

$. јануара 1960. Албер Ками је погинуо у саобраћајној несрећи. Имао је 47 година. Међутим, његова дела се и даље цене у читавом свету. По његовим романима снимају се филмови, а његове позоришне комаде и даље интерпретирају највећа глумачка имена.
4. јануара 1960. Албер Ками је погинуо у саобраћајној несрећи. Имао је 47 година. Међутим, његова дела се и даље цене у читавом свету. По његовим романима снимају се филмови, а његове позоришне комаде и даље интерпретирају највећа глумачка имена.

 

Албер Ками (1913-1960) – француски филозоф, романописац, драмски писац и драматург, есејиста, невољни представник егзистенцијализма, добитник Нобелове награде за књижевност 1957. године; нашој публици најпознатији по роману Странац. Поред овог, Ками је написао још и романе: Срећна смрт, Куга (више екранизација), Пад; драме: Калигула, Неспоразум, Опсадно стање, итд; есеје: Наличје и лице, Свадбе, Лето; филозофске и филозофско-историјске студије: Мит о Сизифу, Побуњени човек, Хришћанска метафизика и неоплатонизам. Адаптирао је за позорницу Зле духе Достојевског, Фокнеров Реквијем за искушеницу, Један занимљив случај Дина Буцатија, итд. Постхумно објављен, недовршен Први човек може се читати и као роман и као аутобиографија.

„Има места на којима умире дух да би се родила једна истина која је његово сушто порицање.“

БЕЗБЕДАН ИНТЕРНЕТ ЗА ВАШУ ДЕЦУ

НАРОДНА  БИБЛИОТЕКА  БОР  и

Борска интернет организација БИТНО

 

19. и 28. марта и 3. и 10. априла од 18 сати

Циклус предавања на тему

БЕЗБЕДАН ИНТЕРНЕТ ЗА ВАШУ ДЕЦУ

ШКОЛА ЗА РОДИТЕЉЕ

Потражите одговоре на питања: Шта је дигитално насиље?

Како да знате које интернет адресе посећује ваше дете?

Како препознати дигитално насиље над децом?

Како реаговати у проблематичним ситуацијама?

Како спречити дигитално насиље?

 О овим темама говоре:

Бранкица Михајловић Илић и Зоран Милојевић

Како написати рад?!

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА БОР

ЧЕТВРТАК 7. 3. 2013.

17:30

 

КАКО НАПИСАТИ (МАТУРСКИ) РАД?!

 

Да ли знате:

 

   Како и где да дођете до литературе која вам је потребна за рад;

   Шта је радна библиографија;

   Како се претражују каталози и базе података;

   Каква је разлика између примарних и секундарних извора;

   Шта је методологија;

   Чему служе фусноте;

   Како се цитира;

   Како се формира списак коришћене литературе?

    …

Током радионице, полазници ће бити у прилици да се упознају са појмовима и процедурама везаним за научно-истраживачки рад, који ће им бити неопходни током каснијег школовања, нараочито зато што тзв. болоњски програми студија подразумевају писање великог броја семинарских радова, реферата, есеја и других производа самосталног истраживања литературе и извора.

Радионица је конципирана тако да се примери истраживања извора заснивају на интересовањима самих полазника, односно на темама које су већ изабрали за своје матурске радове.

Током радионице, полазници вежбају коришћење различитих врста референсне грађе, каталога, индекса, библиографија… – како у папирном, тако и у електронском облику. Радионица укључује и кратак курс претраживања онлајн библиографских система и сервиса, какви су Виртуелна библиотека Србије, Српски цитатни индекс, итд.

Полазници се, такође, упознају и са појмовима везаним за библиографске и библиометријске обраде публикација, који им могу бити од помоћи при евалуацији извора и грађе коју ће користити. На тај начин им се указује на разлику између различитих типова грађе и извора, од приказа до научног рада, и на опсег и квалитет информација које сваки од ових типова извора може да понуди. Полазници се, затим, упознају са критеријумима евалуације извора.

Други део радионице посвећен је изради одговарајућег типа рада и елементима које он треба да садржи, као и општим правилима о садржају и форми компоненти рада. Посебна се пажња посвећује изради библиографије за сопствени рад, јер је логика доследног форматирања библиографских јединица и њиховог навођења у тексту вештина која се, по досадашњем вишегодишњем искуству, показала као најтежа препрека у писању прегледног и уредног рада. Полазници ће, стога, добити сажетке правила цитатних стилова који се код нас најчешће употребљавају тј. сажетке Харвардског, Оксфордског, Чикаго, МЛА и АПА стила.

Добродошли!