Среда 15. 6. 2022, 18 сати

У оквиру изложбе Поглед уназад, Дарка Радосављевић Васиљевић, историчарка уметности и кустоскиња изложбе, представља Ремонтове публикације о Микробу, Флеки и Џонију Рацковићу.

Посебан сегмент издавачке делатности Ремонта чине монографска издања које се баве аутохтоним и ангажованим индивидуалним уметничким праксама које су обележиле деведесете године 20. века у Србији. Кроз представљање карактеристичних појава, ова издања анализирају културне феномене и друштвене околности деведесетих и прве деценије 21. века у Србији. Ремонтове публикације о којима ће бити речи јесу: Saša Marković Mikrob: Zbogom andergraund (2013), Nenad Johny Racković (2017), Miomir Grujić – Fleka: Javni ilegalac (2021).

од ране младости се бавио разноразним пословима и око себе окупљао велики број људи различитих генерација, професија и социјалног статуса. Интензивно је учествовао у јавном животу, ангажујући се у разним опозиционим политичким партијама, као графички уредник у листу Студент, члан пратеће групе Рамба Амадеуса, водитељ на Радију Б92 и оснивач „Лепог ритма срца“, чак и као један од кустоса Октобарског салона – у души уметник. Живећи своју уметност и презентујући је у различитим формама (перформанс, изложбе, уличне акције, радио-емисије, видео-радови, музички спотови, текстови, графички дизајн, омоти музичких компакт-дискова, предавања о историји и феноменима рокенрола, интензивне расправе и монолози у приватном окружењу), Марковић је на самосвојан начин активно коментарисао друштвену ситуацију у Србији последњих деценија 20. и прве деценије 21. века, визуелно и наративно бележећи време, догађаје и саучеснике.

– визуелни уметник, перформер, писац, глумац, радијски водитељ, скејтер, клабер, само су неке од одредница за сагледавање више него атипичне каријере и видова друштвених присутности овог уметника. Од првих изложби у Студентском културном центру 80-их, преко филмова, позоришних представа и легендарних перформанса током 90-их, акција након 2000, до континуиране књижевне продукције, Рацковићева деловања у различитим медијским областима остају препозната по снажном ауторском изразу и исказу. Велики изазов у конципирању ове књиге сумира питање: на који начин представити, резимирати и дефинисати сву сложеност и јединственост Рацковићеве вишедеценијске уметничке праксе, дубоко прожете уметниковом одлуком да се живот радикално конзумира са свим ризицима које таква одлука може да носи? „Феномен Рацковић” јесте вероватно и једини могући одговор у представљању његове несвакидашње уметничке личности, без обзира на то да ли је реч о визуелним и извођачким уметностима, књижевности или свакодневним наступима у јавном простору.

јесте феномен који је обележио урбану културу осамдесетих и деведесетих у Србији, померивши многе границе перцепције уметничког стваралаштва. Као сликар, новинар, медијски уметник, пропагатор, провокатор, деловао је као специфичан предводник и проводник урбане уметничке сцене стваране на рубовима друштва осамдесетих и деведесетих година 20. века. Покренуо је више иницајтива које су снажно утицале на развој урбане културе, од којих су најзначајније: клуб Академија, Радио „Шишмиш“ и пројекат Урбазона. У часописе и новине са којима је сарађивао или их уређивао уносио је провокативне, ангажоване текстуалне и графичке садржаје. Као визуелни уметник деловао је од средине до краја осамдесетих, уневши на тадашњу уметничку сцену другачији сензибилитет и однос према уметничком стваралаштву. Крајем осамдесетих, услед оштећења вида, започиње нову перформативну и друштвено ангажовану фазу, првенствено реализовану кроз аутентични аудио формат Радија „Шишмиш“ и покрета Урбазона.