Архиве категорија: Завичајно одељење

Завичајно одељење

Međunarodni simpozijum „Novim Putevima u Novu Budućnost” online od 22. do 31. marta

Međunarodni simpozijum „Novim putevima u novu budućnost” biće održan od 22. do 31. marta kao livestream koji će realizovati i moderirati kustoskinja Biljana Ćirić. Glavni organizatori simpozijuma su „What Could/Should Curating Do“ i Moderna galerija iz Ljubljane, a predavanja će se održavati svakog dana od 11h po centralnoevropskom vremenu, sem 24, 27. i 28. marta. Livestream će biti dostupan na zvaničnim Facebook i Youtube stranicama programa i institucija WCSCD, Moderne  galerije, Artcom  platforme, Rockbund Art Museum i Narodne biblioteke Bor (https://www.facebook.com/ZavicajnoOdeljenjeNarodnaBibliotekaBor/).

Učesnici seminara biće: Zdenka Badovinac (kustos, Moderna Galerija, Ljubljana); Robel Temesgen (umetnik, Adis Abeba); Larys Frogier (direktor Umetničkog muzeja Rockbund, Šangaj); Sinkneh Eshetu (pisac, Adis Abeba); Marija Glavaš (sociolog, Ljubljana); Berhanu (antropolog, Kanbera); Aigerim Kapar (kustos, Astana); Jelica Jovanović (arhitekta, Beograd); Hu Yun (umetnik, Melburn); Jasphy Zheng (umetnik, Xia Men, Kina); Dragan Stojmenović (Narodna biblioteka Bor); Nikita Čoi (glavni kustos, Tajms muzej, Guangdžou); Robert Bobnić i Kaja Kraner (istraživači, Ljubljana); Aziza Abdulfetah Busser (arhitekta i akademik, Adis Ababa); Aleks Ulko (umetnik i istraživač, Taškent); Brett Neilson (profesor, Institute for Culture and Society, Western Sydney University, Sidnej); Yabebal Fantaye (astrofizičar i naučnik za podatke, suosnivač inicijative 10 Akademije, Adis Abeba), Salem Makurija (nezavisni pisac, producent, reditelj, videograf, i profesor na Katedri za umetnost na Velsli koledžu), Biljana Ćirić (kustos i osnivač WCSCD)

Simpozijum „Novim putevima u novu budućnost” predstavlja ne samo dosadašnja istraživanja u okviru istoimenog programa, već i načine rada zasnovanog na uzajamnim odnosima i međuzavisnosti. Reč je o dugoročnom projektu i istraživanju vezanom za Inicijativu Pojas i put, te način na koji će ona izmeniti estetiku i praksu svakodnevnog života u različitim lokalnim kontekstima Etiopije, Srbije, Slovenije, Uzbekistana, Kine, i Kazahstana. Mnogi od ovih lokaliteta smeštenih na marginama globalne ekonomije ponovo su postali vidljivi kroz geopolitičke sukobe, kada je ova kineska Inicijativa ušla u sferu interesovanja drugih globalnih sila. Da li bi nova vidljivost i geopolitički odnosi mogli da stvore alternative našem postojanju, ili će podržati ekstraktivističku kapitalističku logiku koju je toliko godina nametala zapadnoevropska modernost, neka su od pitanja koja projekat pokušava da istraži kroz studije slučaja.

Otkako je počela pandemija, Inicijativa Pojas i put polako definiše novi pravac i fokusira se na digitalne usluge i javno zdravlje – te transformacije projekat će nastaviti da istražuje i razumeva u tekućoj godini.

Projekat „Novim putevima u novu budućnost” je počeo u februaru 2020, neposredno pre nego što je proglašena pandemija, a od tada nastavlja da funkcioniše pod novim uslovima. Trenutni uslovi pretvorili su projekat u mnogo više od ispitivanja Inicijative Pojas i put: on je postao ispitivanje sopstvenog postojanja, načina na koji živimo, kako praktikujemo međuzavisnost i razliku i „rastežemo” postojeće institucionalne strukture kroz koje se krećemo.  Naš put otvara pitanje da li ovaj novi hladni rat – izazvan pandemijom – koji se polako odvija pred nama može da stvori i podstakne veze koje nijedna država ne može da kontroliše, ali koje su nam potrebne i koje su zaista naše.

Detaljan pregled programa po danima i dodatne informacije moguće je pogledati na internet stranici „What Could/Should Curating Do“ (https://wcscd.com/index.php/2021/03/02/as-you-go-roads-under-your-feet-towards-the-new-future-symposium/)

Projekat „Novim Putevima u Novu Buducnost” pokrenula je i osmislila Biljana Ćirić. Među istraživačkim jedinicama su „What Could/Should Curating Do“ (Beograd),  Moderna  galerija (Ljubljana), Muzej umetnosti Rokbund (Šangaj), Muzej Guangdong Tajms (Guangdžou), ArtKom (Astana), Robel Temesgen i Sinkneh Eshetu (Adis Abeba) i Narodna biblioteka Bor.

Prvu fazu projekta podržali su FFAI – Fondacija za umetničke inicijative, CURTAIN (Muzej umetnosti Rokbund), Austrijski kulturni forum, Kustoska praksa (Monash University Art, Design and Architecture) i Stipendija programa istraživačke obuke australijske vlade.

Завичајно одељење, ТЕМЕ

фотографије борских рудника и рудара и у Еуропеани

Део грађе Завичајног одељења Народне библиотеке Бор однедавно је доступан и путем Еуропеане, најбогатијег и најразноврснијег дигиталног репозиторијума европског културног наслеђа, библиотечке, музејске, архивске и друге грађе. У оквиру колекције посвећене индустријском наслеђу, која је део разуђеног пројекта под називом Европа на послу (Europe at Work), постављена је галерија под називом „Рудници и рудари“, у којој се налазе и фотографије настале у и око борских рудника.

Збирка изабраних фотографија доступна је и путем Дигиталне Народне библиотеке Србије, под називом „Борски рудници“.

Текст о рударству у Бору за блог Еуропеане написао је колега Саша Илић (Народна библиотека Србије).

Путем Еуропеане, која подстиче не само коришћење и упознавање најразличитијих наслеђа, већ и учешће у изградњи дигиталних објеката везаних за наслеђе, можете да поделите и своју причу тј. сопствена искуства везана за рад и посао, на српском или језику по вашем избору. Детаљније на: https://blog.europeana.eu/2019/09/europe-at-work-explore-industrial-heritage-and-share-your-story-of-working-life/

Завичајно одељење, ИНФОРМАЦИЈЕ, Програми

Рудници културе у Бору

Петак 4. 10. 2019, 20 сати

Отварање изложбе „Рудници културе: од индустријске до умјетничке револуције“ (Labin Art Express XXI).

Изложба је део истоименог дугорочног међународног пројекта истраживања, заштите и ревитализације индустријског односно рударског наслеђа на подручју некадашњих Југословенских република (а од 2017. и шире у региону), који спроводи удружење „Рудници културе: регионална сурадничка платформа“ (Лабин, Хрватска), чија је чланица ове године постала и Народна библиотека Бор.

Селектор и аутор концепта изложбе је хрватски ликовни критичар и кустос Бранко Франчески (Branko Franceschi), а аутор поставке је Дамир Стојнић, уметник и професор на Академији примењених уметности у Ријеци, члан удружења Labin Art Express XXI.

Посетиоци изложбе ће у сали и депоу Народне библиотеке Бор, до 18. 10. 2019, моћи да виде (чују, опипају…) скулптуре, инсталације, видео радове, анимиране и документарне филмове, 3Д принтове и друга мултимедијална дела десетак аутора односно уметничких колектива из Србије, Босне и Херцеговине, Словеније, Хрватске, Црне Горе, Румуније, Македоније и Албаније, као што су Лајбах, Желимир Жилник, Аутопсија и други (Потпуни списак аутора и дела је у детаљном саопштењу за медије организатора изложбе и координатора пројекта: Rudnici kulture_Bor)

Досадашње резултате пројекта „Рудници културе“, укључујући и дигитализовану грађу везану за рударско наслеђе, можете погледати на званичном сајту.

У читаоници Народне библиотеке Бор можете погледати и монографију Рудници културе, те њену проширену енглеску верзију, што су, такође, резултати овог пројекта. 

Завичајно одељење, Програми

Predstavljenje publikacije „Mesta stradanja i antifašističke borbe u Beogradu 1941–44.“

Narodna biblioteka Bor
20. maj 2013. g. u 18 časova
Predstavljenje publikacije „Mesta stradanja i antifašističke borbe u Beogradu 1941–44.“ u Boru

Priručnik za čitanje grada „Mesta stradanja i antifašističke borbe u Beogradu 1941–44.“, biće predstavljen 20. maja 2013. godine u 18 časova u Narodnoj biblioteci Bor. Sa obzirom na to da je ovaj vodič namenjen svima onima koji žele da se angažuju protiv zaboravljanja, ćutanja i falsifikovanja ovog perioda istorije, cilj ovoga javnog časa je pokretanje pitanja obeležavanja mesta vezanih za antifašističku borbu i stradanje u Boru. Naime, logori za prinudni rad u Borskom rudniku, kojih je na trasi od Bora do Kostolca bilo 33, od toga 10 u Boru i 7 u najbližoj okolini određivali su tokom ratnih godina karakter ovog grada kao logora koji je bio opasan bodljikavom žicom i sistemom bunkera. Sredinom 1942. godine pored 10.000 radnika bilo je još 30.000 logoraša dok je u julu 1943. godine u Bor deportovana prvo grupa od 1200 Jevreja, a nešto kasnije još 5000 Jevreja iz Mađarske.

Metodologiju rada na ovoj publikaciji će predstaviti kourednica Rena Redle. O istoriji prinudnog rada u Srbiji za vreme fašističke okupacije izlagaće Nenad Lajbenšperger, istoričar i saradnik u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, dok će o ideologiji fašizma govoriti Ilija Malović, sociolog i nastavnik sociologije. Uvodno izlaganje o Borskom rudniku za vreme Drugog svetskog rata, kao i građi Zavičajnog odeljenja koja se odnosi na tu temu ili je iz tog perioda, imaće Dragan Stojmenović, bibliotekar Zavičajnog odeljenja Narodne biblioteke Bor.
Tokom prepodneva, Dragoslav Veljković, sudija u penziji iz Bora i jedan od autora izgubljene mape borskih logora iz osamdesetih godina XX veka, vodiće goste u obilazak mesta na kojima su bili logori u Boru u periodu od 1941. do 1944. godine.
Predstavljenje publikacije je realizovano u saradnji sa Narodnom bibliotekom Bor i uz podršku Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe u okviru projekta „Istorija u pokretu – Dijalog sa prošlošću“ Foruma za primenjenu istoriju.

„…Bez ukrasa, tako, sve red po red nižem, pipajuć
Pišem tu, u mraku, ovu pesmu, onako kao što
živim,
Ko slepić, kao gusenica, pedalj po pedalj hartiju
merim;
džepnu lampu, knjigu, sve nam čuvari LAGERA
oduzeše; pošta nam ne stiže, samo magla na
na barake se spušta.
Panične vesti i crva roj: tako ovde u planini
žive Francuz, Poljak,
Talijan bučni, Srbin – jeretik, Jevrejin setni.
Zdruzgano, grozničavo telo, a ipak JEDNIM
životom ono živi: …“

Mikloš Radnoti, Sedma ekloga, Borska beležnica, str. 19

O publikaciji
Knjiga je podeljena u tri celine: teorijski uvod u opšte probleme istoriografije; praktični deo, koji se sastoji od tematski organizovanih tura kroz izabrane delove grada Beograda; i sveobuhvatni pojmovnik o fašističkoj ideologiji, antifašizmu i pravnim merama protiv zločinaca.

Publikaciju otvara prilog Enca Traversa (Enzo Traverso), koji donosi promišljanja o odnosu između ličnog sećanja i istoriografije, kao i o javnoj upotrebi i politici istorije. Vodič kroz grad, sa prostorno-tematski uokvirenim turama i tekstovima Milana Radanovića, Olge Manojlović Pintar, Milovana Pisarija i Nenada Lajbenšpergera, čini glavni deo priručnika. Apendix sadrži pojmovnik, odnosno, pregled osnovnih pojmova u vezi s fašizmom i antifašizmom, koji su sastavili Petar Atanacković, Ilija Malović i Nataša Lambić. Na samom kraju publikacije se nalazi registar ulica i mesta. Publikaciju je grafički oblikovao kolektiv ШKART a svi tekstovi su objavljeni pod licencom Autorstvo-Nekomercijаlno 3.0 Srbijа (CC BY-NC 3.0 RS)

Publikaciju možete preuzeti kao PDF na internet stranici „Poseta Starom sajmištu“:

http://www.starosajmiste.info/sr/multimedijalna-dokumentacija/prirucnik

www.fpi.rs/blog

www.starosajmiste.info

mesta_stradanja_i_antifasisticke_borbe_DSC0204

Завичајно одељење, Завичајно одељење препоручује, Програми

ИЗМЕЂУ СРЕДИНА ИСТОГ ЦЕНТРА

1.3.2013. у Народној библиотеци Бор отворена је изложба „Између средина истог центра“ Завичајног одељења. Изложене су репродукције фотографија и разгледница које приказују стари центар града и кроз које се може пратити развој градског језгра, архитектонске и урбанистичке промене, од двадесетих- тридесетих година двадесетог до почетка двадесет и првог века и последњег таласа преобликовања центра града. Велики део фотографија сада је по први пут доступан широј јавности јер се међу фотографијама и негативима који су за ову прилику развијени налазе како необјављена дела фотографа РТБ-а и Колектива, тако и примерци из приватних колекција чији су их власници уступили Народној библиотеци Бор на чување и коришћење.

Изложба је конципирана тако да прати мапу градског центра коју је нацртао и библиотеци поклонио наш, сада већ преминули, суграђанин Драгољуб Ђуровић Ћуша, а чију репродукцију, такође, можете видети у оквиру поставке. Његово писано сведочанство о некадашњем изгледу града, детаљно и сликовито, прочитао је Чедомир Васић, тако да изложбу прати и аудио запис – водич кроз некадашње улице и домаћинства.

Изложбу прати и низ додатних активности:

6. 3. 2013. – јавна вођења кроз изложбу: од 12 часова, ваш водич кроз стари Бор биће Момчило Јовановић, а од 18 – Ђура Рех. Овај програм нарочито препоручујемо млађим суграђанима и деци, којима су слике тог и таквог Бора и његови некдашњи важни и утицајни грађани сасвим непознати.

13.3.2013. – 18 часова – трибина ЗАШТИТА КУЛТУРНИХ ДОБАРА И АМБИЈЕНТАЛНИХ ЦЕЛИНА – трибину ће водити историчарке уметности: директорка Музеја Слађана Ђурђекановић и запослене у Музеју, односно Архиву – Ана Стефановић и Неда Ђорђевић. Говориће се, између осталог, и о судбини измештених експоната доскорашњег парк-музеја рударско-металуршке опреме.

20. 3. 2013. – трибина СИМБОЛИЧКИ РЕДОСЛЕД И РАСПОРЕД – трибину воде: историчарка уметности Јелена Милетић, вајар Милан Стошић и антрополошкиња Деана Јовановић. Трибина ће се надовезати на претходну, бавећи се имплицитним значењима распореда одређених типова грађевина, стамбених објеката, паркова, скулптура и других архитектонских и/или скулптуралних целина у простору.

Дешавања у вези са изложбом пратите и коментаришите на блогу Завичајног одељења Народне библиотеке Бор, Дигитални завичај

http://www.kvadratic.com/bibli/blog/

cusina-mapa plakat-izmedju-sredina-novi-mali

 

ДОБРОДОШЛИ!

Догодило се..., Завичајно одељење, Завичајно одељење препоручује, Морам да одреагујем..., Програми

МИ СМО БОР

Фотографије из програма Ми смо Бор можете преузети и погледати на сајту завичајног одељења Дигитални завичај…

http://digitalnizavicaj.com/index.php?query=ispisTextaIzKolekcije&idTexta=258#ad-image-0

Завичајно одељење, Завичајно одељење препоручује, Морам да одреагујем..., Програми

MISLI O DRUGIMA – MISLI O SEBI: predavanje «Konstrukcije identiteta» Noe Treister

Narodna biblioteka Bor

23. april 2011, 18h

Predavanje umetnice Noe Treister

Konstrukcije identiteta

Noa Treister je živela tri godine u selu u okolini Majdanpeka. Tokom svog boravka istraživala je kulturu  Vlaha-Rumuna preko usmene istorije (kroz projekat Uneska o istoriji Vlaha), vodila 3 umetničke  radionice na teme: Između sela  i grada (Majdanpek  2006), povratak Gastarbajtera (Kučevo, 2007) i Seks i tranzicija (Kučevo 2008). Osnovala je i fabriku  za ručno izrađeni tekstil savremenog dizajna, sa pokušajem za osnivanja ženskog udruženja i radionice narodnih rukotvorina, uključivši u rad većinu žena iz sela. Bavila se i umetničkom praksom koja preispituje zatečene navike i sterotipe. Umetnica će na predavanju sa publikom podeliti svoje viđenje  kulturnog i političkog ideniteta tamošnjeg stanovništva i diskutovati predstave koje o takvom identitetu gaje nacionalne političke elite a koje samim tim i preovlađuju u opštem političkom i kulturnom diskursu.

 

*********************************************************************************************

Namera serije događaja MISLI O DRUGIMA – MISLI O SEBI je da podstakne kritičku debatu o reprezentaciji nacionalnih manjina u političkom i kulturnom životu u Srbiji i da promoviše socijalnu pravdu, solidarnost, jednakost i jednaka ljudska prava za sve građane i građanke Srbije. U saradnji sa partnerima iz cele Srbije, učesnike i učesnice u ovom projektu će analizirati preovlađujuće stereotipe o osobinаmа, ponаšаnju, političkim htenjimа i pozicijаmа grаđаnа različitih nаcionаlnih pripаdnosti i posledice postojanja takvih stereotipa po naše društvo. Ovim projektom, Fond B92 i tim i partneri Kulturnog centra REX žele da širu javnost upoznaju sa načinima i razlozima nastajanja stereotipnih mišljenja o manjinskim grupama, i da podrže napore u njihovom prevazilaženju, i prihvatanju načela ravnopravnosti i poštovanja različitosti u našem društvu.

Projekat predstavlja zajednički napor autora i autorki, saradničkih organizacija, široke mreže partnera Fonda B92 i Kulturnog centra REX, predstavnika i predstavnica nezavisnog sektora i javnih institucija, da mobilišu što širu javnost u borbi protiv svih oblika diskriminacije, isključivanja i marginalizovanja nacionalnih manjina.

Projekat se realizuje u saradnji sa brojnim partnerima: Osnovnom školom «Sava Žebeljan» u Crepaji i kolektivom Pesničenje, Romskim kulturnim centrom i Resurs centrom Leskovac, Leskovačkim kulturnim centrom, NUNS-om i redakcijom Vranjskih novina, Narodnom bibliotekom Bor, Odborom za ljudska prava Niš, Alternativnim kulturnim centrom Niš, Udruženjem FILMART, Kulturnim centrom Požega, Kulturnim centrom Zrenjanina, Centrom za kulturu Lazarevac, Modernom galerijom Lazarevac, Udruženjima Kultur Park i Kriterion, Omladinskim klubom Bačka Palanka, Kulturnim centrom Bačka Palanka i Kulturnim centrom Preševo.

Autori i autorke događanja koja će biti realizovana u seriji MISLI O DRUGIMA – MISLI O SEBI su: grupa ŠKART (Dečje Pesničenje u Crepaji), Rena Raedle (Radionica «Putovanje u svet naših želja» u Leskovcu), Noa Treister (predavanje «Konstrukcije identiteta« u Boru) Peđa Obradović (Novinarska radionica «U Vranju o Bujanovcu»), tim festivala SLOBODNA ZONA (mini turneja filmova u Beogradu, Nišu, Lazarevcu, Požezi, Bačkoj Palanci, Zrenjaninu, Preševu i Leskovcu).

Projekat se organizuje u produkciji Fonda B92.

Realizaciju programa MISLI O DRUGIMA – MISLI O SEBI je omogućila Uprava za ljudska i manjinska prava (Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu), u sklopu programa «Kalendar ljudskih prava 2012».

Завичајно одељење, Завичајно одељење препоручује, Морам да одреагујем..., Програми

Др Слободан Наумовић, Ресурс од кључног значаја: индустријско наслеђе Бора виђено из перспективе индустријске археологије, етнологије рударства, политичке антропологије и визуелне антропологије

ЕДУКАТИВНИ ПРОГРАМ: НЕДОВОЉНО ЈАСНИ ПОЈМОВИ И ПОЈАВЕ НАШЕГ ЗАВИЧАЈА ТУМАЧЕНИ ИЗ УГЛА ЕТНОЛОГИЈЕ И АНТРОПОЛОГИЈЕ – ДОБРО ЈЕ ЗА МИШЉЕЊЕ АЛИ ЈЕ КОМПЛИКОВАНО ЗА ЈЕЛО
Завичајно одељење Народне боблиотеке Бор током фебруара и марта, реализује поменути едукативни програм у сарадњи са Одељењем за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, под покровитељством Министарства културе, информисања и информационог друштва и уз помоћ Општине Бор.

30. март 2012. у 18 часова

Др Слободан Наумовић
Ресурс од кључног значаја:
индустријско наслеђе Бора виђено из перспективе индустријске археологије, етнологије рударства, политичке антропологије и визуелне антропологије

Предавање даље развија питања политике различитих врста културног наслеђа, отворена у наступу др. Мирославе Лукић-Крстановић, уводи тему индустријског наслеђа, испитује допринос који разумевању тог важног скупа проблема нуде дисциплине попут индустријске археологије, етнологије рударства, политичке антропологије и визуелне антропологије, и усредсређује се на практичне импликације таквих приступа за разумевање значаја индустријског наслеђа за заједницу каква је Бор.
Индустријско наслеђе је могуће одредити као материјалне (зграде, машине, пејзажи) и нематеријалне остатке (сећања, записи, фотографије) који су последица или сведочанство развоја и рада индустрије, а који имају историјску, друштвену, архитектонску и научну вредност. У индустријско наслеђе спадају постројења која су изгубила своју првобитну намену, као и старе машине, рудници, помоћне конструкције, али и стамбени и јавни објекти наменски грађени за раднике, па и цела пратећа насеља која израстају на ободима индустријских комплекса. Посебну подврсту индустријског наслеђа могу чинити постројења и објекти који су још увек у функцији, али у оквиру којих, или у близини којих постоје елементи који су престали да буду укључени у радни процес, и сведоче о његовој историји. Такође, у индустријско наслеђе спадају и природни пејзажи који су претрпели значајне промене посредством људских активности, попут површинских копова у рудницима угља или бакра, или других облика деловања везаног за индустријске процесе. Најзад, у нематеријално индустријско наслеђе могу се сврстати сећања, искуства и знања која су радници, инжењери и управно особље, али и други тзв. обични грађани (они који живе поред постројења, али нису непосрдно укључени у раднио процес, попут деце, младих, службеника државне администрације и сл.) стекли током свакодневног живота у близини индустријског комплекса. Та често запостављена сведочанства помажу да се непосредно разуме или реконструише сложени и често контрадикторни скуп значења уз помоћ којих се разоткрива хоризонт људских искустава који је обликован процесима индустријализације на којима је, пак, утемељен целокупан пројекат модерног друштва.
Прошлост и одржавање успомена везаних за свакодневицу индустријског рада и њене материјалне основце могу бити суштински важни за локалну заједницу, њен идентитет и доживљај простора. Сећање у индустријским насељима је у великој мери условљено структуром индустријских простора и пејзажа, али их оно са своје стране на многобројне начине повратно уобличава и дефинише. Индустријско наслеђе, као сведочанство о специфичним облицима историјског уобличавања људског света смисла везаним за пројекат модерности, обезбеђује различите врсте негативно и позитивно конотираних идентитета. У том смислу, оно може бити значајно приликом иницијатива за обнову локалних заједница. Наиме, људи дефинишу сами себе, између осталог, и кроз осећај припадања просторима у којима живе, као и кроз сећања на различита искуства која су доживели током процеса рада у тим просторима. Та сећања и осећања, како она позитивна тако и она негатвна, и са њима повезане идентификације, представљају незаобилазну основу у сваком покушају активног обликовања будућег живота у људској заједници. Из тог разлога делатност локалних институција попут библиотека и других установа културе на систематском сакупљању, органозовању, дигитализацији и другим врстама обраде и похрањивања различитих врста грађе, као и сарадња са сличним специјализованим институцијама ван локалне средине, представља нужан корак у обезбеђивању предуслова за активно обликовање живота у локалној заједници у жељеном правцу.
Индустријска археологија, антропологија рударства, политичка антропологија и визуелна антропологија, свака на свој начин и својим методима, али поготову у садејству и међусобној размени мишљења могу да помогу да се индустријско наслеђе Бора правилније схвати, вреднује и негује, а тиме могу и да допринесу да се Бор од жртве индустријског развоја, а данас и постиндустријских трендова, преобрази у одговорног баштиника соственог индустријског наслеђа, у коме може наћи капитални ресурс за свој будући одрживи развој.

http://biblioteka-bor.org.rs/2012/02/dobro-je-za-misljenje-ali-je-komplikovano-za-jelo/

Завичајно одељење, Завичајно одељење препоручује, Морам да одреагујем..., Програми

Др Лидија Радуловић, Концепт црне магије у савременој култури у Србији

ЕДУКАТИВНИ ПРОГРАМ: НЕДОВОЉНО ЈАСНИ ПОЈМОВИ И ПОЈАВЕ НАШЕГ ЗАВИЧАЈА ТУМАЧЕНИ ИЗ УГЛА ЕТНОЛОГИЈЕ И АНТРОПОЛОГИЈЕ – ДОБРО ЈЕ ЗА МИШЉЕЊЕ АЛИ ЈЕ КОМПЛИКОВАНО ЗА ЈЕЛО
Завичајно одељење Народне боблиотеке Бор током фебруара и марта, реализује поменути едукативни програм у сарадњи са Одељењем за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, под покровитељством Министарства културе, информисања и информационог друштва и уз помоћ Општине Бор.

28. март 2012. г. у 18 часова
Др Лидија Радуловић, Концепт црне магије у савременој култури у Србији

Истраживање магије у савременој култури у Србији је спорадично вршено у оквиру истраживања народне религије, фолклора и народне традиције. Да је реч о «живој традицији» сведочи и пример влашке магије који је мало научно истраживан а ипак нам се чини да сви о њему знамо довољно, свакако највише они који су одрасли и живе у североисточној Србији. Како би неко, ко се бави научним преиспитивањем овог феномена, у «центру влашке магије» говорио о магији и њеним савременим концептима? На овом предавању ће најпре бити речи о контексту антрополошких истраживања магије а затим, користећи неке од антрополошких приступа биће објашњен и тумачен, пре свега, концепт црне магије у североисточној Србији.
Дихотомија бела/црна магија је јавно прихваћена – ако постоји бели магови који чине добро имлицитно морају постојати и црни који чине зло. Међутим, ово је поједностављено тумачење дихотомије која у реалности не мора увек да буде јасна. На који начин «други» виде влашку магију а какве представе о себи и сопственом идентитету конструишу грађани Бора, пре свега, популација младих. Истраживање путем писаног упитника популације младих у Бору има за циља да нам покаже како млади перципирају реалност постојања религијске праксе и веровања у влашку магију. Да ли по њиховом мишљењу влашка магија представља обележје влашког идентитета, «бренд» који може да се искористи за комерцијализацију у туристичке сврхе или народну традицију коју сматрају назадном и кочницом модернизације ових крајева? Да ли верују у моћ црне и беле магије, на који начин и у којој мери усвајају традиционалне концепте, како перципирају њену друштвену и културну улогу у Бору?

http://biblioteka-bor.org.rs/2012/02/dobro-je-za-misljenje-ali-je-komplikovano-za-jelo/