Фонд Одељења посебних фондова и периодике поседује књигу историчарке Дубравке Стојановић „Калдрма и асфалт“ (Удружење за друштвену историју, 2009). Дубравка Стојановић је ванредна професорка Филозофског факултета у Београду. Њена интересовања крећу се од модела модернизације, преко историје политичких идеја до друштвене историје.

„Калдрма и асфалт“ састоје се из два дела. У првом делу под називом ГРАД налазе се текстови о простору, улицама, кућама, инфраструктури Београда. У другом делу, чији је назив ГРАЂАНИ, говори се о социјалној структури, институцијама, врстама културе, креирању идентитета у Београду. Ауторка је поставила себи циљ – да осветљавањем прошлости објасни, односно да одговор на питање о времену у којем живимо. Нпр. да ли чињеница да је граду Београду било потребно више од 30 година да реализује одлуку о изградњи преко потребне канализације може да нам укаже на чињеницу НЕПРОМЕЊЕНОГ МЕНТАЛИТЕТА који је успео да заблокира изградњу музеја, рестаурацију библиотека, изградњу подземне железнице итд. Ова књига, гледајући век уназад, у тзв. златно време српске демократије, даје одговор на то како функционише модерна друштвена и политичка елита Србије. Књига такође може бити вишеструко интересантна онима који су заинтересовани за друштвени и политички живот Србије и везу са стањем у граду Бору.

На сајту ПЕШЧАНИКА можете погледати разговоре са Дубравком Стојановић.
http://www.pescanik.net/content/view/7005/62/

Народна библиотека Бор
Одељење посебних фондова и периодике

Циклус предавања
ИДИОМ
(6)

Понедељак 6. јун 2011.
19 часова,
сала библиотеке

Ана Јанковић,
библиотекар

Функција изнад судбине:
кратка историја
Награде „Књига године“

Добродошли!

Организатор
Горан Миленковић
korsicki@gmail.com

У часопису МОСТОВИ (часопис за преводну књижевност, издавач Удружење књижевних преводилаца Србије), број 141-142, можете прочитати текст обраћања британског филозофа, математичара и књижевника Бертранда Расела пригодом уручења Нобелове награде 1950. године. Наслов текста у преводу Иване Димић – „Које су жеље политички значајне?“.

(Следићи везу http://nobelprize.org/nobel_prizes/literature/laureates/1950/russell-lecture.html можете текст прочитати на енглеском језику и чути део свечане беседе.)

Расел у беседи скреће пажњу да се у бављењу политиком и политичком филозофијом превише пажње посвећује чињеницама социологије, економије итд, а знатно мање чињеницама психологије. Међутим, политика се бави управо крдом, а не појединцима, а основна стратегија таквог порива јесте сарадња унутар крда и непријатељство према другим крдима. Политичка свест користи у том смислу технологију управљања која контролише и усмерава инстикте и нагоне. Расел их је набројао и тумачио: то су грамзивост, супарништво, таштина, љубав према моћи, љубав према узбуђењу итд. Раселов рецепт за бољи живот и срећније човечанство је у принципима личне користи и интелигенције која се може неговати и градити помоћу дуговеких и проверених концепата образовања. Начело интелигенције је сумња у идеализам.

ДОДАТАК: Постоји неколико популарних детаља везаних за овога британског филозофа. Један од њих је Раселов парадокс, а други Парадокс берберина, изведен из претходног. Сви подаци могу се наћи на Интернету и у Посебним фондовима библиотеке.

Последњи наслови који су пристигли у библиотеку:

Бертранд Расел, АНАЛИЗА ДУХА
Бертранд Расел, ФИЛОЗОФИЈА ЛОГИЧКОГ АТОМИЗМА
Бертранд Расел, ИСТРАЖИВАЊЕ ЗНАЧЕЊА И ИСТИНЕ

У управо пристиглим свескама часописа међу осталима можете прочитати и текстове неких наших суграђана. Врбаски часопис ТРАГ у мартовском броју за 2011. годину доноси текст Виолете Стојменовић „Флоберов Новембар и Дневник о Чарнојевићу Милоша Црњанског“. Часопис ТОК излази у Прокупљу, а у његовом 46. броју текстове су објавили Милен Миливојевић, избор песама под заједничким називом „Немушти језик“, и Радиша Драгићевић причу „Мудијада“.

Библиотекар Народне библиотеке „Доситеј Новаковић“ Милорад Грбовић (мастер библиотекарства, 2010) одржао је предавање на тему „Јавне библиотеке и невладине организације“. Ово предавање било је пето по реду у оквиру циклуса ИДИОМ.

Предавање је одржано 6. априла 2011. године у простору Одељења посебних фондова и периодике, које је и организатор циклуса ИДИОМ.

У оквиру пројекта „Припитомљавање књижевности“, предавање/радионицу водио је професор Филолошког факултета у Београду Михајло Пантић. Михајло Пантић аутор је више књига прича, антологичар кратке приче и приповетке и тумач кратких прозних форми у српској књижевности.

Радионица је одржана 12. априла 2011. године у читаоници Народне библиотеке Бор.