Изложба фотографија, новинских чланака и других докумената и јавно вођење кроз изложбу која сведочи о епидемији тифуса у Србији током Првог светског рата, 1915. и доприносу страних, нарочито америчких здравствених мисија да се она сузбије.
На отварању ће говорити историчар Милован Писари, директор Центра за примењену историју и директор НБ Бор Весна Тешовић.
Да ли читање и разговор о прочитаној књизи могу бити у функцији превенције вршњачког насиља и на који начин књижевно дело може подстицати само- актуализацију и социјализацију ученика, питања су којим се бави тема семинара РАЗГОВОР О КЊИЗИ У ШКОЛСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ У ФУНКЦИЈИ СОЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ УЧЕНИКА И ПРЕВЕНЦИЈЕ ВРШЊАЧКОГ НАСИЉА Школски библиотекари и други стручни сарадници у настави из 19 основних и средњих школа са подручја Борског округа имали су прилику да слушају предавање Весне Црногорац (Центар за интегритет Ниш) и да разговарају о овој теми на семинару одржаном 2. новенбра 2018. године, у организацији Народне библиотеке Бор.Министарство културе РС је у оквиру финансирања матичних фунција јавних библиотека подржало реализацију семинара.
стр
ВИДЉИВОСТ БИБЛИОТЕКА И БИБЛИОТЕКАРА У ЈАВНОСТИ: ПИСМЕНОСТ, ПРОМОЦИЈА, ПОРТФОЛИОУ оквиру програма сталног стручног усавршавања у библиотечко-информационој делатности, 29 октобра 2018. у организацији Народне библиотеке Бор, реализован је акредитован семинар Библиотеке Плус. Аутори програма су Гордана Љубановић (Народна библиотека Будва) и Слађана Галушка (библиотека ОШ "Свети Сава" Београд). Оквирном темом "Видљивост библиотека и библиотекара у јавности: писменост,промоција, портфолио" обухваћене су следеће подтеме: 1. Библиотеке и библиотекари у дигитално доба 2. Пројекти информационе и медијске писмености као метод заступања и промоције библиотека 3. Видљивост у јавности: промоција рада библиотека и библиотекара 4. Пет корака у изради портфолија библиотекара 5. Вредновање активности и договор о даљојсарадњи Семинару су присуствовли библиотекари из јавних библиотека из Бора, Неготина и Мајданпека (укупно 31 полазник). Министарство културе РС је у оквиру финансирања матичних фунција јавних библиотека подржало реализацију семинара.
У оквиру програма сталног стручног усавршавања у библиотечко-информационој делатности, 15. октобра 2018, у организацији Народне библиотеке Бор, реализован је акредитовани семинар Дигитални репозоторијуми у библиотечко-информационој делатности.
Аутори програма су др Драгана Столић и Александра Поповић (Универзитетска библиотека «Светозар Марковић» Београд).
Циљ семинара је упознавање са системима и алатима за депоновање и дугорочно архивирање дигиталних и дигитализованих садржаја, њихово чување и коришћење, као и њихову једноставнију размену и већу видљивост. Поред теоријског дела, програм је обухватио и практичан рад и вежбање у неком од дигиталних репозиторијума (PHAIDRA, Zenodo).
Осим полазника из јавних библиотека у Неготину и Бору, обуци су присуствовали и запослени у Музеју рударства и металургије Бор и на Техничком факултету Бор.
Министарство културе РС је у оквиру финансирања матичних фунција јавних библиотека подржало реализацију овог и осталих стручних семинара.
Марина Раичевић, проф. енглеског језика у ОШ „Вук Караџић“, ауторка бројних афоризама и песама, али и енигматских форми као што су палиндром или анаграм, објављених у зборницима и награђених на конкурсима (Сусрети енигмата Србије, Ваљево, 2015; Сатира фест 2017), представља збирку афоризама Лалилинт.
Миријана Рајчић Бујасиновић, проф. на Техничком факултету у Бору, први пут се борској публици представља као књижевнице и ауторка трију књига: збирке песама Дилеме (са фотографијама слика Југослава Балаша), збирке Песме за децу (богато илустроване фотографијама) и збирке прича и песама Носталгија.
О књизи ће говорити аутор, историчар др Коста Николић (научни саветник, Институт за савремену историју) и Борисав Челиковић, историчар и уредник едиције „Велике рат“ Службеног гласика, у оквиру које је објављена ова монографија о утицају идеологија на српски национални идентитет од завршетка Првог светског рата до краја двадесетог века.
„Како су Срби изгубили 20 век„: интервју Косте Николића у Политици
Од времена Јелене Вукановић, мађарске краљице, жене Беле Другог Слепог,па кроз доба Деспота Стефана Лазаревића и његових ратника, до бурног седамнаестог и осамнаестог века – Срби су играли једну необичну ролу у такозваној Горњој земљи. Тај израз користили су наши сународници из Срема, Баната и Бачке, да означе пределе које су њихови земљаци масовно насељавали, на крајњем северу. Беч, Коморан, Сентандреја, Темишвар и многи други градови, вароши и предели били су крајња дестинација бројних сеоба које су се одвијале вековима. Српских сеоба. Овај четрдесетоминутни филм показује богат српски културни легат који и данас постоји у Мађарској, упркос томе што у тој земљи данас живи свега десет хиљада људи нашег порекла. Аутори филма крећу се кроз живу српску прошлост, приказујући наше задужбине, споменике, музеје и друге важне грађевине и историјске успомене које се налазе у Будимпешти, Сентандреји и другим српским насеобинама у том делу света. Наратор је Бојан Жировић, а о људима, сеобама, споменицима и догађајима из овог сегмента историје говоре др Динко Давидов – Српска академија наука и уметности, др Мило Ломпар – Филолошки факултет у Београду, др Бојан Поповић – кустос Галерије фресака и Његова светост патријарх српски господин Иринеј. Продуцент филма је Милан П. Кићевац, а редитељ Бошко Милосављевић.
