Четвртак 9. 11. 2023, 19 сати
Уколико сте нестрпљиви да сазнате о чему је реч у новој, двотомној студији и антологији фолклорне грађе везане за култ мртвих у источној Србији, прочитајте предговор др Славољуба Гацовића.
У вртлогу вечности
Сви чланци од admin
Семинар о грађанској науци
У оквиру програма сталног стручног усавршавања у библиотечко-информационој делатности, 2. новембра 2023. године, у организацији Народне библиотеке Бор реализован је
акредитован семинар Грађанска наука: библиотекари као спона између науке и грађана.
Ауторке програма су др Александра Тртовац и др Наташа Дакић (Универзитетска библиотека «Светозар Марковић» Београд).
Семинар је намењен библиотекарима јавних библиотека са циљем да се детаљније упознају са улогом и значајем отворене науке и грађанске науке у оквиру законске регулативе у Србији и да се представе могуће активности јавних библиотека у домену грађанске науке. Да би се што илустративније презентовало ангажовање грађана у научним истраживањима наведени су примери пројеката грађанске науке код нас и у европским земљама.
Циљ семинара је да библиотекари из јавних библиотека као посредници између научних установа и грађана (корисника библиотеке) подстакну и подрже расположиво знање, оргиналне идеје и корисне активности грађана у интересу науке.
Семинару су присуствовали библиотекари Народне библиотеке Бор, Матичне библиотеке «Светозар Милетић» Зајечар и Народне библиотеке „Доситеј Новаковић“ Неготин. Укупан број учесника био је 21.
Министарство културе РС је у оквиру финансирања матичних фунција јавних библиотека подржало реализацију овог семинара.
Перспектива
Уторак, 31. 10. 2023, 19 сати
Отварање заједничке изложбе шесторо младих Борана
ПЕРСПЕКТИВА: ШЕСТ УМЕТНИЧКИХ ВИЗИЈА
На изложби ће своје радове приказати: Стефан Костић, Александар Марковић, Бошко Шабазовић, Дејан Мирковић, Ариадна Врљановић Џао, Михајло Драгаш, Милица Сталетовић.
Добро дошли!
Моћ пријатељства
Добро дошли!
Негатив(н)и бауци
Уторак 30. 5. 2023, 19 сати
Поводом затварања изложбе Пази ломљиво: стаклени наративи, поломљене историје, кустоскиња изложбе, антрополошкиња др Весна Маџоски одржаће предавање под називом „Бити негатив(ан): бауци историје и срча од кристала“.
Изложба и предавање су резултат пројекта Пази ломљиво, везаног за судбину зајечарске стакларе, највећег југословенског произвођача кристала. Настали су на основу истраживања и фотографисања напуштених и запуштених простора, као и одбачених архива и производа пропале фабрике.
Ово ‘археолошко’ истраживање доноси сусрет са светом сломљених објеката, траговима прекинутих живота и доказима ’поломљене’ историје.
Деведесете у афоризмима
Понедељак 29. 5. 2023, 18 сати
Представљање књиге Године заплета: антологија српског афоризма од пада Берлинског до пада српског зида (Народна библиотека „Раде Драинац“, Прокупље, 2020). О књизи ће говорити приређивач, афористичар Драган Огњановић и уредник Срђан Живковић.
Међу српским афористичарима који су својим бритиким језиком пратили збивања у последњој деценији 20. и на почетку 21. века а заступљени су у овој антологији, налази се и наш суграђанин Милен Миливојевић.
Добро дошли!
Увек у друштву, увек заједно
У суботу 27. мај, од 13 часова, библиотека организује предавање „Нематеријално културно наслеђе источне Србије“ Сузане Антић, етнолошкиње и музејске саветнице (Народни музеј Зајечар), регионалне координаторке за нематеријално културно наслеђе источне Србије.
Одмах након предавања, отворићемо изложбу фотографија „Увек у друштву, увек заједно“, приређену на основу приватних и институционалних фото-колекција које се чувају и дигитализују на Завичајном одељењу библиотеке.
Концерт хора „Свети Харалампије“
Четвртак 23. фебруар, 19 сати
Женска певачка група „Свети Харалампије“, која, под диригентском палицом Тамаре Глишић, негује византијски стил певања, у Народној библиотеци Бор приређује концерт духовне музике, уз беседе које ће говорити Ружица Марјановић и Тамара Нововић.
Добро дошли!
Празнично радно време
Поштовани корисници,
Обавештавамо вас да због празника Библиотека неће радити од 31. децембра до 3. јануара. Први радни дан после празника је 4. јануар 2023.
На Бадњи дан, 6. јануара, Библиотека ће радити до 15.00 сати.
На дан Божића Библиотека неће радити.
Срећни празници!
Дигитализован Колектив
петак, 23. децембар 2022, 18 сати
Виктор Бранковић, програмер и Драган Стојменовић, библиотекар представиће последњи пројектни циклус Народне библиотеке Бор: набавку нове опреме и „прочитан“ и претражив дигитализовани лист Колектив, који ће бити доступан на рачунарима за кориснике у библиотеци. Oд 2006. до данас дигитализовани су сви доступни бројеви Колектива од 1947. до 1992. Дигитализована су 42 годишта листа Колектив (1.877 појединачних бројева у 42 годишта, а пошто су током две године објављивани и посебни додаци, дигитализовано је и 17 додатака из 1975. и 1976, док колекцији недостају годишта објављивана 1950, 1956. и 1991). Оптичким препознавањам карактера (OCR) прочитано је око 22.000 страница листа, 40.580.721 речи, 280.362.524 карактера.
Пар речи о покретању Колектива
(Драган Стојменовић, Завичајно опдељење НББ)
Радничко организовање, то јест удружено деловање радника у Бору представља једну од најважнијих друштвено-политичких организација које постепено и континуирано остварују своје интересе, од оснивања рудника, стварајући основу друштвеног деловања које производи друштвена добра – све оно што бисмо подвели под организовану јавну социјалну (организациону) и материјалну културу. Међу резултатима тог организованог деловања био је и лист Борски колектив.
Борски рудници су убрзо након Другог светског рата потпали под управу Војне комисије, коју је одредио Народноослободилачки одбор, као орган револуционарне народне власти Југославије. Поред тога, убрзо након завршетка Другог светског рата, 23–25. јануара 1945. у Београду је одржана Општеземаљска синдикална конференција, када је донета Одлука о оснивању Јединствених синдиката радника и намештеника Југославије (ЈСРНЈ). Тада је регистровано 26 струковних савеза синдиката, међу којима је био и Савез радника и намештеника рударске индустрије Југославије, који је својим програмским деловањем, на основу усвојеног привременог Статута ЈСРНЈ, кључан за успостављање институционалног деловања у локалним срединама у којима је преовладавала рударска привредна делатност. На основу задатака предвиђених Статутом, међу којима је био и тај „да организују идејно-политичко, културно и стручно уздизање радника, да васпитавају радничке масе за учешће у државној управи, у организацији привреде и у културном животу земљеˮ, Општинско синдикално веће у Бору, у свом широком спектру деловања, упркос реалним проблемима општег стања привреде, услова живота и рада у Бору, успело је, као један од приоритета, да постави културно-просветно деловање, које је, уз немале напоре и слабу заинтересованост, ипак опстајало. Године 1947, у Бору се, такође, интензивира и рад Народног фронта на пољу друштвено-политичких активности усмерених ка покретања маса, али и захваљујући значајним акцијама на обнови и изградњи.
Убрзо се, на иницијативу Синдиката да се оснује информативно гласило синдикалне подружнице и предузећа, подношењем пријаве Савезу радника и намештеника рударске индустрије Југославије, покреће раднички лист Борски колектив.
Биле су то прве фабричке новине основане у Југославији на иницијативу Синдиката. Борски колектив, са поднасловом „Орган синдикалне подружнице Савеза рудара и предузећа рудника бакра и топионице Борˮ, у издању Синдикалне подружница Савеза рудара и управа предузећа Борских рудника и топионице, под тим насловом излази од 1. новембра 1947, до 1955. године, а штампан је у зајечарској штампарији Први мај. Одговорна уредница била је Милева Милентијевић, тадашња чланица локалне комисије Агитпропа (Управа за агитацију и пропаганду), која је лист водила наредна 33. броја, односно наредних годину и по дана. У том кратком периоду успела је да успостави основне рубрике и концепцију уређивања, писала је текстове и оформила прву редакцију, коју су чинила три новинара и два административна радника. Лист је излазио два пута месечно. Уредница је контролисала прелом текста и штампу сваког броја, тако да је, да би избегла честа путовања до штампарије у Зајечару, иницирала отварање штампарије у Бору, која је убрзо и инсталирана. Већ од петог броја, Борски колектив се штампао у Бору.
Извори:
Колектив. Уз 65. рођендан „Колектива“, https://kolektiv.co.rs/o-kolektivu/.
Хроника комбината Бакра. „Колектив“: 1947–1997. Бор 1997.
Borski rudnik 1947. godine: аrhivska građa. Bor, 1987.
Милићевић, Милица. „Савез синдиката Југославије 1945ˮ. Архив Југославије.Централно веће Савеза синдиката Југославије: 1944–1960 (АЈ 117).
Интернет архива новијих бројева Колектива: https://kolektiv.co.rs/preuzmite-kolektiv/