Гил Партингтон (Gill Partington)
Прљаве књиге
(Извор: https://www.lrb.co.uk/blog/2020/april/dirty-books)
Потражња за стручним књигама се срозала, али је зато приметан изразит раст продаје фикционалних дела од како је британска влада 23. марта објавила мере изолације. Потражња за Камијевом Кугом тренутно надмашује понуду, иако су недавно изашла два нова издања у оквиру „Пингвинових класика“ (Penguin Classics). У једном моменту, примерак романа Огледало и лампа Хилари Мантел продавао се на сваке 2,7 секунде. „Никада није било боље време него сада да се чита [Толстојев роман] Рат и мир“, прогласио је недељник Вик (The Week).
Међутим – као одјек заплета у Имену руже [Умберта Ека] – додир књиге и додиривање књиге можда нису безбедни. Свака нова површина с којом долазимо у додир представља претњу, јер је могуће да је контаминирана новим коронавирусом. А књига се састоји од мноштва површина једних преко других, све танке и све чекају да их неко додирне и окрене. Девет стотина страница Огледала и лампе подразумевају поприличну површину (са корицама и предлистом, то је око 38м2; многи људи су изоловани у становима чија је површина мања од тога).
Једно су нове књиге, које вам се достављају на кућну адресу, али шта је са оним већ коришћеним, са примерцима који су кружили и прошли кроз много пари руку? Јавне библиотеке су нарочито непредвидив вектор заразе; места где се мешају они најрањивији (стари) и они који су најмање склони да се држе протокола социјалног дистанцирања и да телесне течности задржавају за себе (најмлађи). Па ипак су јавне библиотеке тек касније придодате списку јавних објеката које треба затворити, два дана након теретана, кафића и позоришта.
Остало је, притом, тешко питање поступања са књигама које ће корисници враћати. Колико дуго књиге представљају претњу? Водич који је 26. марта објавила владина организација за јавно здравље Енглеске (Public Health England), с препоруком да се библиотечке књиге држе 24 сата у карантину, мораће хитно да се исправи. Та је препорука заснована на налазима о времену преживљавања коронавируса на картону објављеним у медицинском часопису New England Journal of Medicine. Библиотекари су брзо указали на то да многе књиге за издавање имају заштитне корице од пластике, на којој вирус опстаје 72 сата.
Крајем 19. века, с развојем јавних библиотека, расла је и забринутост због тога што су оне претња јавном здрављу. Мислило се да се путем књига препуних микроба могу пренети шарлах, мале богиње и туберкулоза, па су се користиле различите методе дезинфекције, укључујући пару, раствор формалдехида и загрејани фенол (карболна киселина). (Ова је пракса, у једноставнијем виду, опет заживела ове године јер су библиотекари почели да дезинфикују књиге антибактеријским влажним марамицама.) Тадашњи захтеви да се библиотеке затворе нису наишли на одобравање, али је амандманом на Закон о јавном здрављу из 1907. године поприличном новчаном казном запрећено свакоме ко с инфективним обољењем позајмљује књиге из библиотеке.
Труизми о благотворним ефектима читања ових су дана толико свеприсутни и продорни; збуњујуће је видети романе као потенцијално опасне предмете. Ретко их уопште и уочавамо као предмете, барем док су у употреби, с обзиром на то да је својеврсна дематеријализација странице, наводно, један од ефеката читање фикције. Уколико заиста уроните у фикцију, ако се пренесете у свет дела, престајете да примећујете папирну ствар коју држите. (Понекад се, ипак, и то сматрало опасним: у 18. веку су претерано пријемчиве читатељке занете фикцијом изазивале моралну панику.) Романи су чудне ствари, чији се трик састоји у томе да себе учине невидљивим. Постоје, наравно, и изузеци: књиге с помичним деловима или неуобичајених формата захтевају да се читају рукама колико и очима. Рад са кртим или ретким књигама пажњу такође усредсређује на додир, пажљиво окретање страница и изузетну обазривост да се не оштете. И садашња ситуација, такође, мења значење интеракције с књигом, мада смо у овом случају ми изложени ризику и угрожени. Читање – као и све остало, како се показује – укључује контакт руку и тела са неким страним предметом. Какве несвесне гестове изводите док сте потпуно заокупљени књигом? Колико пута одсутно додирнете лице или лизнете прст да бисте окренули лист? А колико је времена до тада прошло откад сте опрали руке?