Архиве ознака: Милан Орлић

„Мали Немо“ на највећем светском сајму књига

Милан Орлић

Почев од 5. па до 10. октобра, адреса издавачке куће „Мали Немо” из Панчева била је хала 5 највећег и најзначајнијег светског сајма књига у Франкфурту на Мајни. Судећи по предсајамским on line информацијама, било је врло вероватно да ће једини издавач из Србије који ће у Франкфурту имати самосталан штанд, бити управо „Мали Немо”. И то се обистинило.
Мото наступа „Малог Нема” био је: Имате ли пет минута свог живота за нас? Тиме је остварен својеврстан дијалог са званичним мотоом Сајма: Пет дана у Франкфурту чини разлику. Немачки превод ове српске реченице гласи: Haben Sie die entsheidenden 5 minuten Ihres Lebens für uns? Педантни и добри организатори, Немци су, наравно, на прво место истакли енглески еквивалент мотоа: 5 minutes in Frankfurt is all we need to make a difference. Тиме су, несумљиво, уважили чињеницу доминације енглеског језика у пословној комуникацији, а да, при томе, нису изгубили поштовање за сопствени језик.
„Мали Немо” је заступао кон цепт издаваштва панонског Подунавља, у оквиру којег је сваки дан имао посебан програмски садржај. Један од садржаја био је и „Дан градова”, што је омогућило значајан простор за промоцију српског издаваштва, културе и традиције. Тако су, на пример, концептуално изабране, биле изложене и књиге других српских издавача. Овом приликом, издвојио бих издања Института за књижевност и уметност, Музеја Војводине, Историјског архива Панчево, „Прометеја” из Новог Сада, Српског народног позоришта из Новог Сада, издања неколико библиотека из Србије, међу којима је посебно место, због богатства немачког фонда књига, имала вршачка библиотека. Окосницу овог програмског садржаја чиниле су литераризоване монографије градова, објављене у едицији „Варошарије”. Том приликом и тим поводом, разговарали смо са господином Клаусом Вагенбахом, првим човеком једне од водећих издавачких кућа у Немачкој. Ова издавачка кућа има једну сличну едицију, чији је назив „Salto” и у којој се, на начин другачији него што је то случај у нашој едицији „Варошарије”, представљају светски градови.
Други тематски дан био је посвећен начинима исхране у различитим, али међусобно укрштеним културама и традицијама. Средишње место у том смислу имала је етно-културолошка студија из области културне историје Златоја Мартинова, Немачки утицај на исхрану Срба у Банату, објављена у едицији „Код златне руже”. На коктелу уприличеном тим поводом, на нашем штанду окупили су се угледни гости из великог броја европских земаља. Разуме се, понајвише писаца и издавача, међу којима је било и гостију из свих бивших југословенских република. Својим присуством, посебно задовољство свакако нам је учинила Евгенија Превер, унука славног Жака Превера. А кад већ помињемо госте, ваља рећи да су наш штанд посетили и актуелни министар за културу Драган Којадиновић, директор Завода за уџбенике и наставна средства Радош Љушић, директорка представништва Привредне коморе у Франкфурту Миланка Вучић, в.д. генералног конзула Србије и Црне Горе Биљана Станковић-Иванић, извршна директорка Франкфуртског сајма Дорис Милер-Вите и многи други.
Вишеструко препознавање био је мото трећег тематског дана. Вођени Гетеовом идејом светске књижевности, одабрали смо цитат на немачком језику из једног Гетеовог текста и изложили га на почасном месту на штанду. Значај међусобног препознавања великих писаца из различитих култура и епоха, повезаних подунавским комплексом, схваћеним у ширем смислу речи, показали смо на примеру Гетеа, Кафке и Црњанског.
И септембарски број часописа Свеске прилагодили смо концепцији наступа на франкфуртском сајму, сликом и речју. Централно место у броју заузео је темат „Памтимо као Дунав”. Текстови аутора потеклих из разноврсних култура и традиција, различтитих националности, представили су подунавски регион као област мира и сарадње.
Стицајем околности, бројним књижевним и приватним путовањима по иностранству, као и руковођењем Одбором за међународну сарадњу Удружења књижевника Србије, стекао сам драгоцена уредничка и пословна искуства. Без тих искустава, било би неупоредиво теже организовати квалитетан наступ на једној овако значајној светској манифестацији каква је Сајам књига у Франкфурту.