9. 4. 2013. у сали Народне библиотеке Бор, проф. филозофије Иван Вучковић одржао је надахнуто и врло динамично предавање о раној Камијевој филозофији, односно о Камијевом Миту о Сизифу у контексту историје филозофије и модерног одбацивања метафизике у корист филозофије овоземаљског живота.
Предавању је присуствовало око четрдесет посетилаца.
Љубитељи Камијевог дела моћи ће да у понедељак, 15. 4. 2013, од 18 сати, у читаоници на трећем спрату библиотеке, погледају Висконтијеву екранизацију Камијевог романа Странац.
Предавање ће осветлити рану Камијеву филозофију, онако како је она формулисана у Миту о Сизифу, са освртом на роман Странац и међусобну везу ових двају Камијевих текстова.
Иван Вучковић (1987) – дипл. филозофију на mobile casino Филозофском факултету у Нишу. Живи и ради у Бору.
Часопис ТРЕЋИ ПРОГРАМ, број 151-152 (лето/јесен 2011)
са тематом о Чарлсу Дикенсу
Часопис ЛЕТОПИС МАТИЦЕ СРПСКЕ, мартовски број за 2013.
у новом оделу и са новим уредништвом
Часопис СВЕСКЕ, мартовски број за 2013.
са старим оделом и старим уредништвом, али са текстовима о Џону Барту, Џојсу, Томасу Ману…
Часопис РеФото, априлски број за 2013.
са одличним чланцима и одличним фотографијама
Часопис СТВАР, за теоријску праксу, број 3
часопис левичарских стараца и старица, пун теорије и филозофских текстова
КЊИЖЕВНИ ЛИСТ, мартовско-априлски број за 2013.
са објављеним морбидно-сензационалистичким текстовима (КЛОПКА НА ШТАКАМА) нашега драгога суграђанина Саше Д. Ловића, „највећег песника који је икада ходао куглом земаљском…“
Ова фотографија Албера Камија – вероватно његов најчувенији портрет – дело је француског фотографа Анрија Картје-Бресона. А цигарета? Представа о Камију неодвојива је од ње.
петак, 29. 3. 2013, 18 сати, читаоница
Сизифов посао живљења (и писања): књижевно дело А. Камија
Да ли је роман вид побуне? Против света, који није по мери човекових жеља и нада, или против бесмисла који сусрет човека и света непрекидно ствара?
Да ли су Камијеви романи „филозофски“?
Зашто је Ками адаптирао Достојевског, Фокнера и драмске писце шпанског барока?
Зашто је наличје пре лица?
4. јануара 1960. Албер Ками је погинуо у саобраћајној несрећи. Имао је 47 година. Међутим, његова дела се и даље цене у читавом свету. По његовим романима снимају се филмови, а његове позоришне комаде и даље интерпретирају највећа глумачка имена.
Албер Ками (1913-1960) – француски филозоф, романописац, драмски писац и драматург, есејиста, невољни представник егзистенцијализма, добитник Нобелове награде за књижевност 1957. године; нашој публици најпознатији по роману Странац. Поред овог, Ками је написао још и романе: Срећна смрт,Куга (више екранизација), Пад; драме: Калигула, Неспоразум, Опсадно стање, итд; есеје: Наличје и лице, Свадбе, Лето; филозофске и филозофско-историјске студије: Мит о Сизифу, Побуњени човек, Хришћанска метафизика и неоплатонизам. Адаптирао је за позорницу Зле духе Достојевског, Фокнеров Реквијем за искушеницу, Један занимљив случај Дина Буцатија, итд. Постхумно објављен, недовршен Први човек може се читати и као роман и као аутобиографија.
„Има места на којима умире дух да би се родила једна истина која је његово сушто порицање.“