ЕДУКАТИВНИ ПРОГРАМ: НЕДОВОЉНО ЈАСНИ ПОЈМОВИ И ПОЈАВЕ НАШЕГ ЗАВИЧАЈА ТУМАЧЕНИ ИЗ УГЛА ЕТНОЛОГИЈЕ И АНТРОПОЛОГИЈЕ – ДОБРО ЈЕ ЗА МИШЉЕЊЕ АЛИ ЈЕ КОМПЛИКОВАНО ЗА ЈЕЛО
Завичајно одељење Народне боблиотеке Бор током фебруара и марта, реализује поменути едукативни програм у сарадњи са Одељењем за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, под покровитељством Министарства културе, информисања и информационог друштва и уз помоћ Општине Бор.

30. март 2012. у 18 часова

Др Слободан Наумовић
Ресурс од кључног значаја:
индустријско наслеђе Бора виђено из перспективе индустријске археологије, етнологије рударства, политичке антропологије и визуелне антропологије

Предавање даље развија питања политике различитих врста културног наслеђа, отворена у наступу др. Мирославе Лукић-Крстановић, уводи тему индустријског наслеђа, испитује допринос који разумевању тог важног скупа проблема нуде дисциплине попут индустријске археологије, етнологије рударства, политичке антропологије и визуелне антропологије, и усредсређује се на практичне импликације таквих приступа за разумевање значаја индустријског наслеђа за заједницу каква је Бор.
Индустријско наслеђе је могуће одредити као материјалне (зграде, машине, пејзажи) и нематеријалне остатке (сећања, записи, фотографије) који су последица или сведочанство развоја и рада индустрије, а који имају историјску, друштвену, архитектонску и научну вредност. У индустријско наслеђе спадају постројења која су изгубила своју првобитну намену, као и старе машине, рудници, помоћне конструкције, али и стамбени и јавни објекти наменски грађени за раднике, па и цела пратећа насеља која израстају на ободима индустријских комплекса. Посебну подврсту индустријског наслеђа могу чинити постројења и објекти који су још увек у функцији, али у оквиру којих, или у близини којих постоје елементи који су престали да буду укључени у радни процес, и сведоче о његовој историји. Такође, у индустријско наслеђе спадају и природни пејзажи који су претрпели значајне промене посредством људских активности, попут површинских копова у рудницима угља или бакра, или других облика деловања везаног за индустријске процесе. Најзад, у нематеријално индустријско наслеђе могу се сврстати сећања, искуства и знања која су радници, инжењери и управно особље, али и други тзв. обични грађани (они који живе поред постројења, али нису непосрдно укључени у раднио процес, попут деце, младих, службеника државне администрације и сл.) стекли током свакодневног живота у близини индустријског комплекса. Та често запостављена сведочанства помажу да се непосредно разуме или реконструише сложени и често контрадикторни скуп значења уз помоћ којих се разоткрива хоризонт људских искустава који је обликован процесима индустријализације на којима је, пак, утемељен целокупан пројекат модерног друштва.
Прошлост и одржавање успомена везаних за свакодневицу индустријског рада и њене материјалне основце могу бити суштински важни за локалну заједницу, њен идентитет и доживљај простора. Сећање у индустријским насељима је у великој мери условљено структуром индустријских простора и пејзажа, али их оно са своје стране на многобројне начине повратно уобличава и дефинише. Индустријско наслеђе, као сведочанство о специфичним облицима историјског уобличавања људског света смисла везаним за пројекат модерности, обезбеђује различите врсте негативно и позитивно конотираних идентитета. У том смислу, оно може бити значајно приликом иницијатива за обнову локалних заједница. Наиме, људи дефинишу сами себе, између осталог, и кроз осећај припадања просторима у којима живе, као и кроз сећања на различита искуства која су доживели током процеса рада у тим просторима. Та сећања и осећања, како она позитивна тако и она негатвна, и са њима повезане идентификације, представљају незаобилазну основу у сваком покушају активног обликовања будућег живота у људској заједници. Из тог разлога делатност локалних институција попут библиотека и других установа културе на систематском сакупљању, органозовању, дигитализацији и другим врстама обраде и похрањивања различитих врста грађе, као и сарадња са сличним специјализованим институцијама ван локалне средине, представља нужан корак у обезбеђивању предуслова за активно обликовање живота у локалној заједници у жељеном правцу.
Индустријска археологија, антропологија рударства, политичка антропологија и визуелна антропологија, свака на свој начин и својим методима, али поготову у садејству и међусобној размени мишљења могу да помогу да се индустријско наслеђе Бора правилније схвати, вреднује и негује, а тиме могу и да допринесу да се Бор од жртве индустријског развоја, а данас и постиндустријских трендова, преобрази у одговорног баштиника соственог индустријског наслеђа, у коме може наћи капитални ресурс за свој будући одрживи развој.

http://biblioteka-bor.org.rs/2012/02/dobro-je-za-misljenje-ali-je-komplikovano-za-jelo/

Trajni čas umetnosti. Bor. Re-izvođenje nepoznatog

ЕДУКАТИВНИ ПРОГРАМ: НЕДОВОЉНО ЈАСНИ ПОЈМОВИ И ПОЈАВЕ НАШЕГ ЗАВИЧАЈА ТУМАЧЕНИ ИЗ УГЛА ЕТНОЛОГИЈЕ И АНТРОПОЛОГИЈЕ – ДОБРО ЈЕ ЗА МИШЉЕЊЕ АЛИ ЈЕ КОМПЛИКОВАНО ЗА ЈЕЛО
Завичајно одељење Народне боблиотеке Бор током фебруара и марта, реализује поменути едукативни програм у сарадњи са Одељењем за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, под покровитељством Министарства културе, информисања и информационог друштва и уз помоћ Општине Бор.

28. март 2012. г. у 18 часова
Др Лидија Радуловић, Концепт црне магије у савременој култури у Србији

Истраживање магије у савременој култури у Србији је спорадично вршено у оквиру истраживања народне религије, фолклора и народне традиције. Да је реч о «живој традицији» сведочи и пример влашке магије који је мало научно истраживан а ипак нам се чини да сви о њему знамо довољно, свакако највише они који су одрасли и живе у североисточној Србији. Како би неко, ко се бави научним преиспитивањем овог феномена, у «центру влашке магије» говорио о магији и њеним савременим концептима? На овом предавању ће најпре бити речи о контексту антрополошких истраживања магије а затим, користећи неке од антрополошких приступа биће објашњен и тумачен, пре свега, концепт црне магије у североисточној Србији.
Дихотомија бела/црна магија је јавно прихваћена – ако постоји бели магови који чине добро имлицитно морају постојати и црни који чине зло. Међутим, ово је поједностављено тумачење дихотомије која у реалности не мора увек да буде јасна. На који начин «други» виде влашку магију а какве представе о себи и сопственом идентитету конструишу грађани Бора, пре свега, популација младих. Истраживање путем писаног упитника популације младих у Бору има за циља да нам покаже како млади перципирају реалност постојања религијске праксе и веровања у влашку магију. Да ли по њиховом мишљењу влашка магија представља обележје влашког идентитета, «бренд» који може да се искористи за комерцијализацију у туристичке сврхе или народну традицију коју сматрају назадном и кочницом модернизације ових крајева? Да ли верују у моћ црне и беле магије, на који начин и у којој мери усвајају традиционалне концепте, како перципирају њену друштвену и културну улогу у Бору?

http://biblioteka-bor.org.rs/2012/02/dobro-je-za-misljenje-ali-je-komplikovano-za-jelo/

ЕДУКАТИВНИ ПРОГРАМ: НЕДОВОЉНО ЈАСНИ ПОЈМОВИ И ПОЈАВЕ НАШЕГ ЗАВИЧАЈА ТУМАЧЕНИ ИЗ УГЛА ЕТНОЛОГИЈЕ И АНТРОПОЛОГИЈЕ – ДОБРО ЈЕ ЗА МИШЉЕЊЕ АЛИ ЈЕ КОМПЛИКОВАНО ЗА ЈЕЛО
Завичајно одељење Народне боблиотеке Бор током фебруара и марта, реализује поменути едукативни програм у сарадњи са Одељењем за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, под покровитељством Министарства културе, информисања и информационог друштва и уз помоћ Општине Бор.

27. март 2012. г. у 18 часова
др Илдико Ердеи, Производња потрошње: стилови потрошачког друштва у транзицији

Појаве и процеси у савременим друштвима не могу се разумети а да се не узме у обзир чињеница да у тим друштвима потрошња има веома важну улогу, и да она представља главни оквир за градњу личних и колективних идентитета. Стога од друге половине осамдесетих година почиње интензивније истраживање културалних и друштвених димензија потрошње у друштвеним наукама, и у антропологији, како би се добили одговори на то како промене у економији и економским окружењима током времена мењају друштво у коме живимо, стварају нове просторе и архитектонске облике, рађају нове навике, уређују наше слободно време, усмеравају наше односе са другим људима и околином и стварају нове облике самосвести и моралности. Потрошачко друштво не треба разумети само као друштво на чијем тржишту постоји обиље роба, услуга и разних добара која су доступна потрошачима, већ – а то је сасвим антрополошка и хуманистичка перспектива – као друштво које производи промену у перцепцији света, у осећању времена и простора, у вредностима и идеалима, визијама среће и начинима на које се она достиже. Познати теоретичар Зигмунт Бауман ову сложену и свеобухватну промену именовао је као „потрошачки синдром“, и тврдио је да је реч о посебној сазнајној матрици која је заснована на „промени вредновања трајности и пролазности“. У овом предавању, у уводном делу ће бити представљене основне идеје у вези са друштвеним и културним – идентитетским – аспектима потрошње, а затим ће, на примерима из локалног (и регионалног) контекста, бити размотрени различити концепти и праксе потрошње, карактеристични за време пре и време након 2000. године, и њихова улога у стварању слике о месту и заједници.
http://biblioteka-bor.org.rs/2012/02/dobro-je-za-misljenje-ali-je-komplikovano-za-jelo/

ЕДУКАТИВНИ ПРОГРАМ: НЕДОВОЉНО ЈАСНИ ПОЈМОВИ И ПОЈАВЕ НАШЕГ ЗАВИЧАЈА ТУМАЧЕНИ ИЗ УГЛА ЕТНОЛОГИЈЕ И АНТРОПОЛОГИЈЕ – ДОБРО ЈЕ ЗА МИШЉЕЊЕ АЛИ ЈЕ КОМПЛИКОВАНО ЗА ЈЕЛО

Завичајно одељење Народне боблиотеке Бор током фебруара и марта, реализује поменути едукативни програм у сарадњи са Одељењем за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, под покровитељством Министарства културе, информисања и информационог друштва и уз помоћ Општине Бор.

14. март у 18 часова

Др Саша Недељковић, Етницитет, етнички и национални идентитети

У оквиру овог предавања биће учињен покушај да се на практичним примерима покажу и објасне неке од основних карактеристика етничких и националних идентитета као феномена. Биће размотрени различити нивои и димензије етничких и националних идентитета, различити феномени и  процеси са којима етнички и национални идентитети кореспондирају, као и основни методи за њихово проучавање. Посебно ће бити обрађени идентитети Црногораца, Влаха и Египћана, преко којих би требало да се размотре неки од проблема етничких/националних мањина у Србији.

Izložba Trajni čas umetnosti: Bor. Re-izvođenje nepoznatog otvorena je od 28. februara do 23. marta 2012. g.
Detalje o izložbi možete pogledati na linkovima:
http://www.kuda.org/trajni-umetnosti-bor-re-izvo-enje-nepoznatog
http://biblioteka-bor.org.rs/2012/02/trajni-cas-umetnosti-bor-re-izvodenje-nepoznatog/
Autori izložbe kao gosti Radio Bora i audio zapis:
kuda i kontekst u radio boru

Katalog izložbe
Priprema i postavljanje izlože:

Trajni čas umetnosti u Gimnaziji Bora Stanković, Bor

Fotografije sa otvaranja:

Kult art 10. mart

ЕДУКАТИВНИ ПРОГРАМ: НЕДОВЉНО ЈАСНИ ПОЈМОВИ И ПОЈАВЕ НАШЕГ ЗАВИЧАЈА ТУМАЧЕНИ ИЗ УГЛА ЕТНОЛОГИЈЕ И АНТРОПОЛОГИЈЕ – ДОБРО ЈЕ ЗА МИШЉЕЊЕ АЛИ ЈЕ КОМПЛИКОВАНО ЗА ЈЕЛО

Завичајно одељење Народне боблиотеке Бор током фебруара и марта, реализује поменути едукативни програм у сарадњи са Одељењем за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, под покровитељством Министарства културе, информисања и информационог друштва и уз помоћ Општине Бор.

7. март у 18 часова

Др Мирослава Лукић – Крстановић, Бирократизација фолклора и политика наслеђа

Шта мислимо кад кажемо фолклор и наслеђе? Предавање ће бити усмерено на процесе бирократизације фолклора, што подразумева разнврсне стратегије његовог конструисања, имајући у виду историјски, друштвени и културни контекст. Иако се фолклор приказује као једна стабилна, кохерентна и непроменљива категорија, он је производ разноврсних ситуација и са различитим значењима и функцијама. Од руралног до урбаног, од националног до глобалног, од норме до естетике, фолклор се вешто маскира у инструмент за друштвене и државне интересе, али и за потребе идентификација локланих заједница и појединаца. Фолклор се све мање може посматрати као ентитет за себе, а све више као део популарних трендова и политика наслеђа. У том смислу у фабрикацији и бирократизацији фолклора учествују многи актери: извођачи, публика, концептисти, продуценти, админситратори, његови носиоци, медији, истраживачи, политичари и др. Данас је фолклор, управо преко наслеђа дигнут и на ниво великог умрежавања и атрактивних програма као што су УНЕСКО-ова Конвенција о нематеријалном културном наслеђу. Како је Србија ратификовала Конвенцију, посебно ћу да скренем пажњу на политику наслеђа, односно на сложену стратегију имплементације те Конвенције и низ активности које су тренутно актуелне и у оквиру научних и државних институција реализују.

Trajni čas umetnosti: Bor. Re-izvođenje nepoznatog

Utorak, 28. februar 2012:
18h, Otvaranje izložbe „Trajni čas umetnosti: Bor. Re-izvođenje nepoznatog“
19h, Nastup benda „Duo trojica“

Narodna biblioteka, Bor
Moše Pijade 19, Bor

Učestvuju: Ana Stefanović, Vladimir Radivojević, Ivica Osmanovski, Jelena Miletić, Milan Stošić, Miroslav Mitrašinović, Saša D. Lović, Centar za neformalnu komunikaciju Nemušto, Samizdat Sloganova

Autori izložbe: Kontekst kolektiv (Vida Knežević i Marko Miletić), Beograd u saradnji sa Zavičajnim odeljenjem Narodne biblioteke, Bor i Centrom za nove medije_kuda.org, Novi Sad

Na izložbi „Trajni čas umetnosti: Bor. Re-izvođenje nepoznatog“ biće predstavljena umetnička produkcija Bora, koja nastaje u rascepu između „kreativnosti“ i postindustrijske realnosti. Ona otvara pitanja na koji način umetnost proizvodi i upotrebljava određene simboličke vrednosti bazirane i „crpljene“ iz društvenog, ekonomskog i istorijskog konteksta i kako se odnosi prema datoj realnosti. U novim okolnostima, takva umetnička praksa – koja detektuje, ironizuje i kritikuje društveno stanje, dok istovremeno omogućava prostor imaginacije i politike – postaje nepoželjni znak koji upozorava na greške i koji se ne uklapa u projektovane slike kreativnosti. Njeni autori kao „proizvođači” bivaju marginalizovani, što nam otvara pitanja o položaju umetnika i uslovima u kojima oni rade.

„Trajni čas umetnosti: Bor. Re-izvođenje nepoznatog“ je stoga i pokušaj mapiranja i promišljanja ključnih pitanja kulture i kulturne politike, ali i položaja lokalne savremene umetničke prakse u kontekstu Bora. Početnu tačku istraživanja čini „Socio-psihološka studija Bora: građani o sebi i svom gradu“ iz 1978. godine koju čine originali intervjua sa stanovnicima Bora o pitanjima stanovanja, snabdevanja, društvenih odnosa, zatim mesta kulture i umetnosti u njihovoj svakodnevici, slobodnog vremena, saobraćaja, slike grada, itd. Ovom prilikom sprovedena je serija video intervjua sa protagonistima i protagonistkinjama kulturne i umetničke scene Bora koja će takođe biti predstavljena na izložbi, kao i radionica sa borskim srednjoškolcima, sa ciljem realizovanja svojevrsnog re-izvođenja intervjua iz 1978. godine, prilagođenih savremenom trenutku.

Izložba je otvorena do 26. marta, 2012.

:::::::::::::::::::::::::

Izložba „Trajni čas umetnosti: Bor. Re-izvođenje nepoznatog“ odvija se u okviru programa U, IZ, KA, ZA, koji zajednički realizuju STEALTH.unlimited (Beograd-Roterdam), Kulturni centar Rex (Beograd), PRESS to EXIT (Skoplje) i Centar_kuda.org (Novi Sad), sa saradničkim organizacijama. Više o programu: www.kuda.org/u-iz-ka-za
Izložba u Boru je zasnovana na “re-izvođenju nepoznatog” izložbe i istraživačkog projekta „Trajni čas umetnosti – Novosadska neoavangarda 60-ih i 70-ih godina XX veka” koji od 2005. godine realizuje Centar_kuda.org. Više o projektu: www.kuda.org/sr/trajnicas

Realizaciju programa su podržali: Fond za otvoreno društvo, Ministarstvo kulture Republike Srbije i Grad Novi Sad