Проф. др Рајна Драгићевић (Филолошки факултет Универзитета у Београду) одржаће предавање „Речи које нестају“, поводом Међународног дана матерњег језика, који је Унеско установио 21. фебруара 1999, имајући у виду угрожавање језичке разноликости и мноштвености у савременом свету.
Из веома богате и значајне библиографије проф. др Рајне Драгићевић, пре свега из области лексикологије и лексикографије, издвајамо њено учествовање у изради матичиног Речника српског језика, Асоцијативног и Обратно асоцијативног речника српског језика, као и руковођење вишегодишњим пројектом израде терминолошких речника српског језика…
Поздравна реч директорке библиотеке Весне Тешовић;
Додела читалачких подстицаја корисницима библиотке, сарадницима у просвети и учесницима библиотечких програма;
Отварање изложбе фотографија Ђуре Коловратара и Драгољуба Митића из фонда Завичајног одељења под називом Једнак однос страна, коју ће представити Драган Стојменовић, аутор изложбе;
Представљање препорука за читање које су дали пратиоци библиотеке на друштвеним мрежама и разговор о њима уз коктел.
Обавештавамо вас да је Синдикална организација НБ Бор, на сатанку одржаном 22. 1. 2025, већином гласовла одлучила да подржи одлуку Републичког одбора Самосталног синдиката културе Србије те да у четвртак 23. 1. 2025. године обустави рад на један сат, од 13 до 14 часова и да у петак 24. 1. 2025. године спроведе тоталну обуставу рада.
Поштовани корисници Народне библиотеке Бор, библиотека ће од 27. децембра радити у складу с редовним радним временом, радним данима од 7:30 до 19:30, суботом од 8 до 14:30.
Желимо вам да предстојеће празнике проведете у радости и весељу, али и уз коју добру књигу.
Данас је библиотека, као и читав Дом културе, остала без струје и грејања због проблема у једној од трафостаница, због чега смо приморани да библиотеку затворимо. Уколико се проблем у току дана санира, библиотека ће за вас бити отворена 26. децембра, од 9 сати ујутру, а потом регуларно, у складу с радним временом.
Тарифа која ступа на снагу од 1. јануара 2025. прети опстанку јавних библиотека у Србији
Последњих месеци јавност, пре свега она читалачка, сусрела се са овом темом и чињеницом да, изузев што су је покушавале наметнути библиотеке преко свог репрезентативног удружења, Библиотекарског друштва Србије, остале институције система нису показале одговорност и спремност да управо тој јавности (али и себи самима) протумаче о чему се у ствари ради, а потом у једном заједничком системском наступу пронађу најбоље решење како за библиотеке тако и за писце и преводиоце.
У овом тексту пронаћи ћете одговоре на питања: шта је то Тарифа на послугу књига, ко намерава да убире овај намет и како и коме ће се расподељивати тантјеме; како се дошло до свега овог и ко је дао зелено светло да се од 1. јануара 2025. започне и са глобљењем јавних библиотека.
Биће објашњено да решење ООРП да се као основица за наплату Тарифе узму све књиге које се у календарској години дају на послугу у библиотекама није засновано на српском законском решењу и расветлиће рашомонијаду по којој ће од јануара 2025. библиотеке морати да имају сагласност ООРП за свако давање на послугу свих књига у својим фондовима, што је у потпуној супротности са основним актом по којем су устројене и делују библиотеке у Србији – Законом о библиотечко-информационој делатности, а који предвиђа да се корисницима мора омогућити слободан приступ библиотечкој грађи. Све то је последица незаконито усвојене Тарифе у којој је Завод за интелектуалну својину прихватио туђе законско решење и репертоаром ООРП прогласио све књиге у фондовима јавних библиотека, уместо да репертоар ООРП буду искључиво књиге оних аутора који су им се пријавили за остваривање/заштиту својих репрографских права, што и наш Закон о ауторском и сродним правима јасно прописује.
Текст Јовице Кртинића, у маниру правог истраживачког новинарства, детаљно указује и на тешку злоупотребу ООРП, која је узурпирана од стране адвоката Душана Мијатовића, јер он од ове организације годинама уназад убире енормне приходе на име адвокатских услуга.
Све то је предочено Заводу за интелектуалну својину, који је и дао сагласност на Тарифу. Тражено је да се поступак доношења Тарифе понови и да се одложи њено ступање на снагу да Завод уради надзор над радом ООРП јер се смо анализом њихових докумената (доступних на сајту oorp.rs), могу установити бројна огрешења о Закон о ауторском и сродним правима, као и о Статут саме организације.
Јавне библиотеке Србије и њихови представници у удружењиманису против тога да се Закон о ауторском и сродним правима примењује и да аутори, по основу својих репрографских права, добијају правичне надокнаде по јасно утврђеном плану расподеле. Јавне библиотеке у Србији само траже да се питање Тарифе уреди и уради на правичан начин, у складу са постојећим законским оквиримаи онако како је то у другим европским државама. А тамо ту накнаду плаћа држава (најчешће преко Министарства културе).
Отварање изложбе „Хипи покрет као последња утопија о слободи и једнакости међу људима – 55 година од Вудстока” Вуке Јермић и Драгане Михаиловић (Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“)
На изложби, коју ће ауторке отворити 19. новембра, поред фотографија, временских ленти, текстова и других извора о настанку и најважнијим идејама и стремљењима омладинског хипи покрета те о музичком фестивалу Вудстоку, као најпознатијем догађају у вези с хипицима, моћи ћете да видите и релевантне фотографије из приватне архиве недавно преминулог Томислава Петернека, као и фотографије представе/мјузикла Коса, најпознатијег југословенског одјека хипи покрета.
Изложби и сами можете да допринесете тако што ћете донети предмете (фотографије, грамофонске плоче, књиге, рукописе, одевне предмете, накит и друге аксесоаре…) који вас подсећају на вашу хипи-фазу. Донети предмети ће бити изложени у застакљеним витринама, у сали за програме, и враћени по затварању изложбе, 5. децембра 2024.
Otvaranje 10. revije slovenačkog filma (12-16. 11. 2024) u organizaciji Slovenačkog kulturnog društva „Drago Čeh“.
U sklopu svečanog otvaranja manifestacije, publika će moći da pogleda tri kratkometražna slovenačka filma:
Ita Rina – diva iz Divače (dokumentarni film), reditelj: Vladimir Šojat, trajanje: 12 minuta (kako se jedna od najzapaženijih glumica u eri nemog filma odrekla holivudske karijere zbog i radi ljubavi);
Modern Kunst (igrani film; komedija), reditelj: Marko Šantić, trajanje: 18 minuta (kako će se član obezbeđenja muzeja savremene umetnosti izboriti s provokativnim umetničkim delom (džinovskim falusom) koje utiče na njegov bračni život);
Granica, dokumentarni film, reditelj: Damjan Kozole, trajanje: 10 minuta (kolona izbeglica i migranata koju policija i vojska sprovode do prihvatnog centra u Brežicama)
U nastavku manifestacije, od srede do subote, u biblioteci će se prikazivati savremeni dugometražni i kratkometražni igrani i dokumentarni filmovi slovenačkih reditelja različitih generacija i filmskih poetika. Svakog dana, na programu je po jedan kratki i jedan dugometražni film.
11:00 sati Šarlatan Manjifiko, dokumentarni film (biografsko-muzički film), reditelj: Maja Pavlin, 84 minuta; Kodeli, igrano-dokumentarni film (dokudrama), reditelj: Miha Čelar, 85 minuta
