Сви чланци од Драган Стојменовић

(Ne)vidljivi dijalog

(Ne)vidljivi dijalog
Izložba i diskusija istraživačkog materijala Jelene Miletić

SEĆANJA NA ISTORIJSKA DOGAĐANJA I NJIHOVE REPREZENTACIJE U SPOMENIČKOJ ARHITEKTURI NEKOLIKO MESTA JUGOISTOČNE SRBIJE

Četvrtak 9. decembar
Razgovor o projektu, 14h
Otvaranje izložbe, 18h
Narodna biblioteka u Boru

Bor, Zaječar, Niš, Prokuplje, Crni vrh, Zlot, Gornja Bela Reka, Lenovac, čine mapu istraživanja mesta na kojima su podignuti spomenici koji beleže spomeničku kulturu u 19. veku, sećanje na I Svetski rat, II Svetski rat (Narodno-oslobodilačku borbu), ali i na spomenike i obeležja iz ratova na prostoru bivše Jugoslavije tokom 90-tih godina XX veka.

Tokom istraživanja na ovim lokacijama, autorka projekta Jelena Miletić tretirala je spomeničku arhitekturu kao mesto susretanja različitih ideologija, politika i kultura sećanja, ali i kao mesto na kojima se te različite kulture i ideologije razilaze i isključuju. Interkulturni dijalog odvija se i u polju estetike i u polju istorijskih narativa, i između i unutar ideologija i kultura koje se međusobno dopunjuju ili isključuju, a koje su, u datim prostornim situacijama shvatane kao manifestacije dis/kontinuteta zvanične politike. Pri tom, svaka kulturna politika vezana za memorisanje ratnih događanja ukazuje na ideološke konstelacije u periodima mira, kada postojanje (ne)vidljivih kultura i ideologija, onih koje nisu bile deo zvaničnih politika, biva podjednako ignorisano ili marginalizovano.

Generalno posmatrajući, ova spomenička kultura plod je neplaniranog zbira različitih estetskih, političkih i proceduralnih principa. Na razgovoru koji će početi u 14h u Narodnoj biblioteci u Boru diskutovaće se o tome kako se spomenička arhitektura doživljava? Da li nam pomaže da se sećamo i čega? Ko nas podstiče da se setimo? Zašto je važno da znamo šta se dogodilo? Kakvo je sve suočavanje sa prošlošću moguće? Da li se mi sami sa tim suočavamo ili to radi država umesto nas? Da li na spomenicima vidimo svog neprijatelja? Da li osećamo nelagodnost zbog poginulih i/ili žrtava ili je to samo demonstracija moći pojedine vlasti ili ideologije da definiše kriterijume i objekte podsećanja?

Autorka projekta je Jelena Miletić, istoričarka umetnosti iz Bora a istraživanje i izložba realizovani su u okviru prijekta Mapiranje i afirmacija projekata i procesa interkulturnog dijaloga u Republici Srbiji, koji na predlog Radne grupe za očuvanje kulturne raznolikosti i interkulturni dijalog partnerski realizuju Ministarstvo kulture i Kulturni centar Rex. www.rex.b92.net/ikd

Prikaz prethodnog susreta iz ove serije, Otvorenih konsultacija u Narodnom muzeju Kraljevo o projektu Silvije Krejaković „Šta se krije u knjigama“, možete, kao i reakcije učesnika i učesnica diskusije, naći na stranici http://rexold.b92.net/ikd/node/39

Edukativni program upoznavanja sa najznačajnijim zavičajnim ličnostima dr Zoran Paunović

Narodna biblioteka Bor
Zavičajno odeljenje
Edukativni program upoznavanja sa najznačajnijim zavičajnim ličnostima
Dr Zoran Paunović

14. 12. 2010. g.
19 časova
Uliks Džejmsa Džojsa
Predavač dr Zoran Paunović

15. 12. 2010. g.
19 časova
Portret dr Zorana Paunovića
gosti Vladislav Bajac i Zoran Paunović

program se realizuje uz pomoć Ministarstva kulture Republike Srbije

U okviru propagandne kampanje programa rađene po motivima iz Uliksa Džejmsa Džojsa, videćete strip ULYSSES RELOADED autorke Jelene Đorđević i video Mitska uzvišenost trivijalnog (prevod sa borskog), Milana Stošića, Miroslava Mitrašinovića, Saše D. Lovića i Dragana Stojmenovića

Dr Zoran Paunović
rođen 31. 05. 1962. u Boru, Srbija

Adresa na poslu: Univerzitet u Beogradu,
Filološki fakultet, Odsek za anglistiku, Studentski trg 3, Beograd

Diplome:
– profesor engleskog jezika i književnosti, Filološki fakultet, Beograd, 1985.
– magistar filoloških nauka, Filološki fakultet, Beograd, 1989;
naslov magistarskog rada: Motiv hajke u ‘zabavnim romanima’ Greama Grina
– doktor književnih nauka, Filozofski fakultet u Novom Sadu, 1995;
naslov doktorske disertacije: Suočavanje pripovedača sa žanrovskim okvirima: američki romani Vladimira Nabokova

Oblasti interesovanja i istraživanja
– britanska književnost XX veka
– savremena američka proza
– popularna kultura i kulturološke studije
– prevođenje

Funkcije u struci

Trenutno je potpredsednik srpskog PEN centra, prodekan za nauku i međunarodnu saradnju na Filološkom fakultetu u Beogradu, i šef Katedre za anglistiku Filološkog fakulteta u Beogradu

Selektivna bibliografija (kompletna bibliografija):

a) Knjige

Gutači blede vatre (Američki roman Vladimira Nabokova) Prosveta, Beograd,
1997, 400 str.

2. Istorija, fikcija, mit (Eseji o angloameričkoj književnosti), Geopoetika, Beograd, 2006, 215 str.

b) Priređene knjige

1. Džejms Džojs, Uliks (prevod, komentari i pogovor), prvo izdanje CID, Podgorica, 2001; drugo izdanje Geopoetika, Beograd, 2003.

2. Džordž Gordon Bajron, Čajld Harold (prevod s engleskog Nataša Tučev), Redaktura prevoda, predgovor, pogovor i biografske napomene Zoran Paunović, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005.

3. Vladimir Nabokov, Volšebnik i druge priče, Izbor pripovedaka, redaktura prevoda, predgovor i bibliografske napomene Zoran Paunović, Srpska književna zadruga, Beograd, 2005.

c) Naučni i stručni radovi, predgovori i pogovori

1. „‘Zabavni romani’ Greama Grina od 1932-1940: umetnička nadgradnja ‘zabavne književnosti'“, Letopis Matice srpske, knj. 445, sv. 5, Novi Sad, maj 1990, str. 766-789.

2. “Opora nostalgija Džejmsa Džojsa”, predgovor zbirci pripovedaka: Džejms Džojs, Dablinci, Nolit, Beograd, 1995, str. 7-23.

3. “Povratak u ’Pustu zemlju’”, predgovor romanu: Ivlin Vo, Povratak u Brajdshed, Nolit, Beograd, 1996, str. 7-17.

4. “Porodična hronika kao istorija romana: Ada Vladimira Nabokova, Reč, Beograd, br. 25, septembar 1996, str. 81-89.

5. “Dorijan Grej, sto godina kasnije”, predgovor romanu: Piter Akrojd, Poslednji testament Oskara Vajlda, Klio, Beograd, 1996, str. 5-10.

6. “Trevor i Felisija, izme|u Irske i Engleske”, predgovor romanu: Vilijam Trevor, Felisijino putovanje, Nolit, Beograd, 1997, str. 5-18.

7. “Jejts i Irska: mit, ideologija, tradicija”, Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Knjiga XXXIV, Novi Sad, 1996, str. 83-91.

8. “The Undeniable Truth of Imaginary Biography”, rad objavljen u zborniku: Symposium Language and Literature at the End of the Twentieth Century, Collection of Papers, Podgorica, 1997, pp. 351-361.

9. “Varljivi realizam Grinlenda”, pogovor zbirci pripovedaka: Gream Grin, Osećanje stvarnosti, “Klio”, Beograd, 1997, str. 124-130.

10. “Rani jadi Dejvida Herberta Lorensa”, predgovor zbirci pripovedaka: Dejvid Herbert Lorens, Pruski oficir, Nolit, Beograd, 1997, str. 7-22.

11. “Estetika i etika Harvudovog pozorišta”, predgovor knjizi: Ronald Harvud, Drame, Nolit, Beograd, 1997, str. 7-20.

12. “Nestašna olovka Luisa Kerola”, pogovor romanu: Luis Kerol, Alisa u zemlji čuda, Matica srpska, Novi Sad, 1998.

13. “Vonegatov testament”, pogovor romanu: Kurt Vonegat, Hokus pokus, Klio, Beograd, 1998, str. 319-323.

14. “Postmoderni roman: granice pojma”, Letopis Matice srpske, knj.462, sv. 3, septembar 1998, str. 319-324.

15. “Engleska kao ’Srce tame’”, pogovor romanu: Kristofer Houp, Najmračnija Engleska, Klio, Beograd, 1998, str. 307-311.

16. “Interdisciplinarni pristup u nastavi Britanskih studija”, Godišnjak Filzozofskog fakulteta u Novom Sadu, br. 26, 1999, str. 85-89.

17. “Jedanaesto poglavlje Barnsove istorije”, pogovor romanu: Džulijan Barns, Bodljikavo prase, “Nezavisni”, Novi Sad, 1999, str. 133-137.

18. Pogovor romanu: Vladimir Nabokov: Pogledaj arlekine, Prometej, Novi Sad, 1999, str. 361-372.

19. “British Cultural Studies: the possibility of and necessity for an interdisciplinary approach”, The Third Central European Teacher Education Conference, (Zbornik radova), Prag, 1999, str. 18-20.

20. “Džojsov Dablin: simbol zatočeništva i metafora slobode”, Dnevnik, Novi Sad, dodatak “Kultura, nauka, umetnost”, br. 1040, 20. septembar 2000, str. 14 (Tekst izlaganja sa skupa “Doživljaj prostora u književnosti i umetnosti”, održanog 7. septembra 2000. godine u okviru Kolonije književnika u Kanjiži)

21. “Estetski kognitivizam Gordona Greama”, pogovor knjizi Filozofija umetnosti
Gordona Greama, Klio, Beograd, 2001, str.255-258.

22. “Uliks Džejmsa Džojsa: mitska uzvišenost trivijalnog”, pogovor romanu: Džejms Džojs, Uliks, CID, Podgorica, 2001, str. 745–767.

23. “Harvudov Kvartet: pobuna protiv umiranja svetlosti”, pogovor drami: Ronald Harvud, Kvartet, Besjeda, Banja Luka, 2001. godine, str. 5-9.

24. “Džojsov Uliks: veličanstveni poraz ili Pirova pobeda?”, Polja, januar-februar 2001, Novi Sad, str.11-18.

25. Evrofobija u Andrićevoj Travničkoj hronici, Zbornik radova sa književne radionice “Moja privatna Evropa”, održane decembra 2000. godine u Beogradu, u štampi (11 kucanih strana). Krajina, Banja Luka, br. 3, leto 2002, str. 165-174.

26. „Drama Edvarda Bonda: Tragičnost apsurda i apsurdnost tragedije“, predgovor knjizi Edvard Bond, „Jedanaest majica“, Besjeda, Banja Luka, 2001, str. 5-10

27. „Mobi Dik: Ep o neuhvatljivom“, pogovor knjizi Herman Melvil, Mobi Dik, Mono & Mañana, Beograd, 2001, str. 537-540.

28. „Razaranje istorije po Martinu Ejmisu“, pogovor knjizi Martin Ejmis, Putokaz vremena, Klio, Beograd, 2001, str.165-169.

29. „Klin, ili svet bez boga“, predgovor knjizi Sajmon Dej, Klin, Besjeda, Banja Luka, 2002, str. 7-10.

30. “Tmina i svetlost Srca tame” (pogovor knjizi: Džozef Konrad, Srce tame, Stilos, Novi Sad, 2002.

27. “Popular Fiction as a Literary and Cultural Phenomenon”, Književna kritika danas (zbornik u čast 25 godina Instituta za strane jezike u Podgorici), Podgorica 2004, str. 233-246.

28. “Glasovi epohe”, Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, knjiga 52 (2004), sveska 1, Novi Sad, 2004, str.226-228.

29. “Paralelni svetovi Vladimira Nabokova”, Polja, Novi Sad, br. 436, novembar-decembar 2005, str. 104-110.

30. “Uliks. Prevod?”, Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, knjiga 52 (2004), sveska 2, Novi Sad, 2004, str. 435-442.

31. “Kako čitati prevod”, poglavlje u knjizi Kako čitati: o strategijama čitanja tragova kulture, prir. Saša Ilić, Narodna biblioteka Srbije, 2005. str. 112-128.

32. “Endi Vorhol i Lu Rid: zavodljive dubine baršunastog podzemlja”, Polja, godina LI, broj 438, mart-april 2006, Novi Sad, str. 82-86. (objavljeno i u listu Vreme, br. 792, Beograd, 9. marta 2006, str. 52-55.)

33. “Povratak Harolda Pintera: realizam i apsurd”, Letopis Matice srpske, knj. 477, sv. 5, maj 2006, Novi Sad, str. 807-813.

34. “Predgovor srpskom izdanju” knjige: A. Nikolas Farnjoli i Mišel P. Gilespi, Džejms Džojs od A do Ž, Agora, Zrenjanin, 2006, str. 10.

35 “Kolači i pivo, šešir i gitara, zločin i kazna” (o Steriji i Šekspiru). Scena, godina XLII, broj 1, januar mart 2006, Novi Sad, 2006.

d) Prigodni članci, eseji, prikazi

1. „Kapetan i neprijatelj – novi antipodi Grinove večne metafore“, Mostovi, Beograd, sv. III (jul-septembar) 1989, str. 239-240.

2. „Bekstvo od potere“, Dnevnik, Novi Sad, br. 15599, 4. april 1990 (povodom otvaranja izlo`be posvećene Greamu Grinu na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu).

3. „Poslednja reč“, Dnevnik, Novi Sad, br. 15967, 10. april 1991 (povodom smrti Greama Grina).

4. „Odraz u vodi“, Dnevnik, Novi Sad, br. 16221, 25. decembar 1991 (povodom pedesetogodišnjice smrti Vird`inije Vulf).

5. „Sanjari osudjeni na poraz“, Dnevnik, Novi Sad, br. 16803. 22. septembar 1993. (povodom desetogodišnjice smrti Tenesija Vilijamsa)

6. „Pisac Gospodara muva“, Dnevnik, Novi Sad, br. 16831, 20. oktobar 1993 (povodom smrti Vilijama Goldinga)

7. “Neposlušna deca istorije” (prikaz romana Dom Ronalda Harvuda), Reč, br. 31, Beograd, mart 1997, str. 97-99.

7(a) “History’s Disobedient Children” (on Ronald Harwood’s novel Home), Serbian Literary Magazine, No.1, Belgrade, 1997, pp.148-152.

8. “Slučaj Čarlsa Kinbota, ili, Kreativni parazitizam tumača književnog dela”, Nedeljni dnevnik, br. 42, Novi Sad, 11. jul 1997, str. 32-33.

9. “Baštovani, ubice i učitelji” (o savremenoj britanskoj književnosti), Politika, Dodatak “Kultura, umetnost, nauka”, Beograd, 2. avgust 1997, str. 26.

10. “Tragedije svakodnevice” (prikaz zbirke pripovedaka Rujevina San Pjetra Vilijama Trevora) Demokratija, Beograd, 4-5 oktobar 1997, str. 3.

11. “Veseli pakao mrtvačke svadbe” (prikaz romana Svadbeni marš Lasla Blaškovića), Demokratija, Beograd, 28. novembar 1997, str. 4.

12. “Sumnje i nade Tomasa Eliota” (Prikaz knjige: T. S. Eliot, Pesme), Knjige, br.1, oktobar 1998.

13. “Klanica XX veka” (o stvaralaštvu Kurta Vonegata), Politika, Dodatak “Kultura, umetnost, nauka”, godina XLII, broj 51, Beograd, 3. april 1999. godine.

14. “Povest o čistoj duši” (Pogled na savremenu britansku književnost, povodom romana Najmračnija Engleska Kristofera Houpa), Politika, Dodatak “Kultura, umetnost, nauka”, godina XLII, broj 44, Beograd, 13. februara 1999.

15. “Važno je zvati se Bili” (Šekspir u Engleskoj danas), Nezavisni, br. 314, Novi Sad, marta 1999, str. 36-37.

16. „Novi pejzaži starog kraljevstva“ (Savremeni britanski roman), Vreme, Beograd, 25. oktobar 2001, str.39-41.

17. „U zlaćanoj senci Lolite“ (Volšebnik Vladimira Nabokova), Dnevnik, Novi Sad, 5. septembar 2001, str.7.

18. „Lozinka gluvonemog poglavice“ (Povodom smrti Kena Kisija), Ekspres politika, Beograd, 13. novembar 2001, str.10.

18. „Kako sam prevodio Uliksa“, Književni magazin, br. 4, Beograd, oktobar 2001, str.16-17.

19. “Antiutopijska vizija sveta” (o romanima Martina Ejmisa), Dnevnik, Novi Sad, 10. februara 2002, str. 7.

20. “Potraga za vlastitim identitetom” (o romanu Putokaz vremena Martina Ejmisa), Dnevnik, Novi Sad, 11. februara 2002, str. 9.

21. “Ćutanje ili govor noža i puške” (o dramskom stvaralaštvu Edvarda Bonda), Dnevnik, Novi Sad, 4. mart 2002, str. 11.

22. “Stazama Leopolda Bluma”(o romanu Uliks Džejmsa Džojsa), Reporter, Beograd, br. 216, 11. jun 2002, str. 45-48.

23. “Složena kardiologija tame” (o romanu Srce tame Džozefa Konrada) Reporter, Beograd, br. 234, 15. oktobar 2002, str. 52-55.

24. “U košmaru istorije”(o romanopiscu Greamu Sviftu), Vreme, Beograd, br. 646, 22. maj 2003, str. 41-42.

25. “Ko je ukrao Dolores Hejz” (o Vladimiru Nabokovu i prevodu Ade na srpski), Vreme, Beograd, br.656, 31. jul 2003, str. 39-40.

26. “Krasni novi svet” (prikaz knjige Engleski pesnici dvadesetog veka (1914-1980) Svetozara Koljevića, Politika, dodatak “Kultura, umetnost, nauka”, Beograd, 26. jul 2003, str. V 3.

27. “Antologija savremene britanske priče” (priredili: Zoran Paunović i Uroš Zeković. Uvodna reč: Zoran Paunović), Ars (časopis za književnost, kulturu i društvena pitanja), godina VIII, broj 1-2, 2003, str. 35-120.

28. “O životu i delu Džordža Gordona Bajrona”, Dnevnik (nedeljni dodatak), Novi Sad, 18. januar 2004.

29. “Najgori od svih mogućih svetova” (o životu i delu Džordža Gordona Bajrona), Dnevnik (nedeljni dodatak), Novi Sad, 25. januar 2004, str.6-7.

30. “Život je san – poezija jedina stvarnost” (o životu i delu Džordža Gordona Bajrona), Dnevnik (nedeljni dodatak), Novi Sad, 1. februar 2004, str.6-7.

31. “Gvozdena vrata percepcije” (o poeziji Džima Morisona), Vreme, Beograd, br. 674, str. 54-56, 4. decembar 2003.

32. “Poslednji tramvaj preko Trešnjevke” (o poeziji Branimira Štulića), Vreme, Beograd, br. 687, 4. mart 2004, str. 55.

33. “Susret na Dan Leopolda Bluma” (Jedan vek Uliksa), Vreme, Beograd, br. 702, 17. jun 2004, str. 44-46.

34. “Pojmovnik”, Povelja, Kraljevo, 1/2004, godina XXXIV, str. 176-181.

35. “Kažu da je Nora bila pekareva kći” (povodom godišnjice Uliksa), ART 32 (Revija za kulturu), Čačak, br. 9, 2004, str. 31-35.

36. “Buka u glavi, duh u vremenu” (o stvaralaštvu savremenog američkog romansijera Dona De Lila, Vreme, Beograd, br. 713, str. 48-50.

37. “Eksplozija stvarnosti” (prikaz knjige Svetozara Koljevića Engleski romansijeri dvadesetog veka (1914-1960). Politika, dodatak “Kultura, umetnost, nauka”, Beograd, 25. septembar 2004, str. V.

38. “Romantični gusari i okrutni dečaci” (prikaz knjige Roberta Luisa Stivensona Ostrvo s blagom, Vreme, Beograd, br. 734, 27. januar 2005, str. 38-40.

39. “Snaga i nemoć pripovedanja” (prikaz knjige Hjuga Hamiltona Pegavi ljudi), Vreme, Beograd, br. 748, 5. maj 2005, str. 52-53.

40. “Tebi, moja Dolores”, Vreme, Beograd, br. 760, 29. jul 2005.

41. “Odavde niko ne izlazi živ”, Vreme, Beograd, br. 769, 29. septembar 2005, str. 50-52.

42. “Proza mora biti čist pesnički ćar” (razgovor sa Laslom Blaškovićem), Srpski književni magazin, br. 51, Beograd, septembar 2005, str. 18-21.

43. “Groznica za Borisa Davidoviča”, (o knjizi Blaženi izgnani, pravde radi Đorđa Randelja), Književni magazin, br. 57, mart 2006, str. 49-50.

46. “Dan posle sutra” (o Donu DeLilu i Polu Osteru) , Vreme, br. 834-835, Beograd, 28. decembar 2006, str. 70-74.

e) Prevodi (izbor)

1. Vladimir Nabokov, Pogledaj arlekine, Prometej, Novi Sad, 1999. (Nagrada
Društva kjiževnika Vojvodine za najbolji prevod godine).

Vilijam Trevor, Felisijino putovanje (prevod, sa Ivanom Đurić-Paunović),
Nolit, Beograd, 1977. (Nagrada “Miloš N. Đurić” za najbolji prevod godine; Nolitova nagrada).

Džozef Konrad, Srce tame, Nolit, Beograd, 1999.

Kurt Vonegat, Hokus pokus, Klio, Beograd, 1998.

Džulijan Barns, Bodljikavo prase, Nezavisni, Novi Sad, 1999.

Robert Bloh, Psiho, Solaris, Novi Sad, 1996.

7. Pol Oster, “Duhovi”, u: P. Oster, Njujorška trilogija, Geopoetika, Beograd, 1998, str. 121-177.

8. Gordon Gream, Filozofija umetnosti, Klio, Beograd, 2000.

9. Vudi Alen, Kratak, ali koristan vodič kroz građansku neposlušnost (prevod, str. 5-63), Solaris, Novi Sad, 1996.

10. Siril Konoli, “Prevrat u modernoj poeziji” i “T. S. Eliot”, u: T. S. Eliot, Pesme, Srpska književna zadruga, Beograd, 1998, str. VII-XXVI.

11. Elis Borčard Grin, Filozofija tišine, Geopoetika, Beograd, 2001.

12. Džon Fisk, Popularna kultura, Klio, Beograd, 2001.

13. Vladimir Nabokov, Prozirne stvari, Plato, Beograd, 2004.

14. Pol Oster, Knjiga opsena (sa Ivanom Đurić Paunović) Geopoetika, Beograd, 2003.

15. Don DeLilo, Kosmopolis, Geopoetika, Beograd, 2004.

16. Nabokov-Vilson: Pisma 1940-1971, CID, Podgorica, 2005.

17. Don DeLilo, Bodi Artist, Geopoetika, Beograd, 2005.

18. Džulijan Barns, Sto od limunovog drveta (sa Ninom Ivanović i Ivanom Đurić Paunović), Beograd, 2005.

19. Don DeLilo, Podzemlje, Geopoetika, Beograd, 2007 (Nagrada “Mihailo Đorđević” za najbolji prevod s engleskog jezika)

Video možete pogledati na linkovima:

http://vimeo.com/17334677

http://vimeo.com/17335094

http://vimeo.com/14418054

Jakov Grobarov, Hodočasnik

КРСТИО БИХ ЈАРИЋЕ

Зовем се Гробаров. Представљам се ради формалности. Иначе, можете ме пронаћи у сваком дрвету које листа.
А знате где не можете да ме пронађете? Рећи ћу вам и то. Не можете да ме пронађете у предузећу за дребанком, на факултету пред шалтером за оверавање семестара, на седници радничког савета, или на неком партијском састанку. А ја то желим. Можда желим из дна душе.
Пре неки дан дошао сам једноме од вас (можда сте то баш ви били) у установу да тражим посао. Ви сте ме понудили да седнем, а онда сте ме упитали:
— Дакле, ви хоћете да радите, зар не?
— Да — реокох — морам да радим, да се ангажујем, да се укључим у друштво, пошто не желим више да ме сматрате (ви) некорисним човеком.
— Лепо је то од вас. Само, ја мислим да ви нећете да радите. Знам ја вас.
— Али, молим вас — усиротивих се.
— Да, да, нећете! — прекиде ме један од вас. — Волите ви кафану.
— Хоћу да радим! — био сам упоран.
— Нећете!
— Хоћу!
— Нећете!
— Хоћу!
Уто зазвони телефон и један од вас ми пружи руку извињавајући се што је заузет и рече ми да поново навратим. Изиђох на улицу.
Стајао сам, неодлучан, неко време, кад ме неко ухвати за руку. Моја пријатељица Вера, сва бесна, иде да баци на главу неком посластичару колаче јер су покварени.
— А после подне — рече ми Вера када смо се поздрављали — идем код једне старице да ми гледа у шољу. Одлично гледа.
Замакла је за угао а ја сам полако кренуо низ улицу. Чинило ми се да иза сваког завијутка чујем глас. Разговетан глас.
— Гробарове, ти си нас разочарао. Покораваш се, је ли? Хоћеш да ставиш машну и шешир. Нисмо знали да си кукавица, да ћеш да поклекнеш, да се предаш.
Побегао сам у кафану, и стао да пијем.
Пред вече је наишао мој познаник и пришао мом столу.
— Опет пијеш? — упитао ме је.
— Опет! — рекох.
— Ама што се већ једном не оканеш тога и не почнеш нешто да радиш. Ти си млад, здрав. Имаш ти још наде.
— Нећу да радим! — вриснух.
— Мораш да радиш!
— Нећу!
— Хоћеш!
— Нећу!
Сутрадан сам играо коло с бригадирима са аутопута. Играо сам лудачки. Кроз тело ми је пролазила некаква струја: пријатна и патриотска. После је почела да пада киша и ми смо се разишли. Ја сам опет пошао у кафану и тамо плакао, а неки од вас су ме тешили. Можда сте то били ви. Следећег дана сам у једном листу прочитао оглас: „Крстио бих јариће“, а потпис је био: ,,Јаков Гробаров.“

Јаков Гробаров, Ходочасник, 1968. стр. 67 – 68.

cobiss


jakov

Promocija specijala Beležnice br. 2 Borosane

Н А Р О Д Н А Б И Б Л И О Т Е К А Б О Р
петак 18. 06. 2010. г.
19 часова

Б О Р О С А Н Е
Алтернативна урбанизација у Бору очима других

Специјални број часописа Бележница

Аутори: Ерве Де, Марк Ноземан, Миладин Чолаковић, Даринка Поп-Митић, Владан Јеремић, Милена Марковић, Рена Редле, Ђорђе Одановић, Марко Кројач, Свебор Миџић, Небојша Миликић

Основна идеја ове публикације је да прикаже резултате реализованог програма у Бору са циљем покретања интеркултурног дијалога. Остварење примарног циља је имало своју планирану методологију реализације програма која је једнако била продуктивна и вредна бележења, сакупљања и чувања, тако да је одабрани начин реализације био сам себи сврха са занимљивим, очекиваним и пожељним лутањима учесника. Пред вама ће, надамо се, ускоро бити штампани документ који носи својеврсну интерпретацију свакодневице и савременог доживљавања Бора са надом да ће у вама подстаћи реакцију коју бисмо радо видели, запамтили и ценили.

http://biblioteka-bor.org.rs/2010/05/borosane/

d0b1d0bed180d0bed181d0b0d0bdd0b5-d0bad0bed180d0b8d186d0b5-male

PRVI NEGATIV

На основу скромног искуства у раду са негативима истакао бих неколико важних карактеристика самог медија које изазивају недоумице, или су недовољно разумљиве особине самих негатива током обраде и каталогизације. Истичем, уствари своје недомице и дилеме у нади да ће бити од користи колегама како би их превазишли.

У том смислу истичем неколико значајних караткерисика негатива:
• Условна, непроцењива културно-историјска, документарна и уметничка вредност
• Изузетна осетљивост негатива која је у директној вези са условима чувања и начинима обраде
• Карактеристична особина да је сам садржај на негативу скоро непрепознатљив без производње и техничке репродукције фотографија на папиру, дијапозитиву или дигиталној фотографији.

Негатив има неопходан и најчешћи продукт који спада у дводимензионалну графику а то је фотографија, тако да мора имати, приликом обраде и класификације, један неопходан преглед у виду некадашњих Контак албума који су служили за основни преглед, класификацију и орјентацију у колекцији.
Kao несумњиву вредност дигитализације старих медија истакао бих довођење у стање читљивости и омогућавање коришћења те врсте грађе, која притом чува оригинални негатив.
На основу сарадње, коментара и несебичне помоћи колегинице Јасмине Трифунац из Народне библиотека Србије настао је један предлог и пример каталогизације фотографског негатива у COBISS – у.

Овај запис садржи коментаре који могу довести у дилему зашто је одлучено да се ради групна обрада негатива а не појединачних снимака на негативу… Радо ћу образложити ту одлуку ускоро… Локација још увек није прецизно дефинисанe и очекујем подлокацијске индикаторе за негативе и формате негатива… Очекујем коментаре и сугестије.

Драган Стојменовић

belakva@gmail.com

2. ID=512390840 N V4 09.06.2010 NBB::DRAGAN
Updated: 10.06.2010 NBB::DRAGAN

001 ac – ispravljeni zapis bk – dvodimenzionalna grafika cm –
monografska publikacija d0 – nema hierarhijskog odnosa 7cb –
ćirilica – srpska
100 bf – publikacija s procenjenom godinom izdavanja c195? hscc –
srpski ib1 – transliteracija COBISS za ćirilicu lcb – ćirilica –
srpska
1010 ascc – srpski
102 asrb – Srbija bcs – Centralna Srbija
116 ae – fotonegativ be – sintetika (plastika, vinil itd.) db –
crno-belo
2000 aKultura, dečja priredba, slikarstvo, orkestar Galeb, javni
skupovi u Boru bSlikovna građa eBr. 1 fĐuro Kolovratar
210 aBor cKolektiv d[195?] 215 a1 negativ ccrno-belo d35 mm
2251 aZbirka negativa Miroslava Radulovića
300 aZbirka negativa Miroslava Radulovića
316 aFotonegativ sadrži 8 snimaka, pripremljeni su u 2 trake,
skenirano je 8 snimaka, kao elektronski izvor objavljeno je 8 snimaka
6071 aBor
6100 aJavni skupovi aKultura
675 a316 s316 b316.7 c316 – Sociologija
700 1aKolovratar bĐuro 4070 – autor

ВРСТА ГРАЂЕ…………. : монографска публикација, дводимензионална
графика, фотонегатив
ДРЖАВА ИЗДАВАЊА……… : Србија
ГОДИНА ИЗДАВАЊА……… : 195?
ЈЕЗИК ТЕКСТА/ОРИГИНАЛА . : српски
ПИСМО………………. : ћирилица – српска
АУТОР………………. : Коловратар, Ђуро – аутор
НАСЛОВ……………… : Култура, дечја приредба, сликарство, оркестар
Галеб, јавни скупови у Бору [Сликовна грађа] : Бр. 1
ИМПРЕСУМ……………. : Бор : Колектив, [195?] ФИЗИЧКИ ОПИС………… : 1 негатив : црно-бело ; 35 мм
ЗБИРКА……………… : (Збирка негатива Мирослава Радуловића)
НАПОМЕНЕ……………. : Збирка негатива Мирослава Радуловића //
Фотонегатив садржи 8 снимака, припремљени су у 2 траке, скенирано је 8
снимака, као електронски извор објављено је 8 снимака
ПРЕДМЕТНЕ ОДРЕДНИЦЕ….. : Бор
ПРЕДМЕТНЕ ОДРЕДНИЦЕ….. : Јавни скупови // Култура
УДК………………… : 316
УДК СТАТИСТИКА………. : 316
COBISS.SR-ID………… : 512390840

КОЛОВРАТАР, Ђуро
Култура, дечја приредба, сликарство, оркестар Галеб, јавни скупови у
Бору [Сликовна грађа] : Бр. 1 / Ђуро Коловратар. – Бор : Колектив, [195?].
– 1 негатив : црно-бело ; 35 мм. – (Збирка негатива Мирослава Радуловића)

Збирка негатива Мирослава Радуловића. – Фотонегатив садржи 8 снимака,
припремљени су у 2 траке, скенирано је 8 снимака, као електронски извор
објављено је 8 снимака

316

COBISS.SR-ID 512390840