Овом изложбом Народна библиотека Бор повезује два велика национална празника, Светог Саву, шти је истовремено и Дан библиотеке, и Сретење – Дан државности Србије. Можете је погледати у сали Народне библиотеке Бор од 24. јануара до 18 фебруара 2013.
Аутори изложбе су др Оливера Стевановић и Маша Милорадовић (Одељење посебних фондова НБС)
Богату и вредну картогрефску збирку Народне библиотеке Србије чини око 35000 листова карата, атласа у рељефа који се чувају у Одељењу посебних фондова. Картографски материјал представљен је не само као документ времена у коме је настао, као извор за историографска, картографска, топономастичка и друга изучавања, већ и због своје уметничке и естетске вредности.
Део збирке представљен на овој изложби чине карте и атласи који по територијалном принципу покривају Републику Србију у данашњим границама, без обзира на порекло аутора, састављача или државе издања, и чине најважнији и највреднији део картографске збирке и део који представља национални фонд.
Представљене су најстарије карте страних аутора на којима се појављује топоним Србија, дела српске картографије из 19. века, као и картографске представњ Србије које прате промене у 20. веку, па све до поновног конституисања као самосталне државе на почетку 21. века.
Штампај (пдф)
Дакле, реч је о нечему заиста, могу рећи престижном. Изложени експонати датирају још из 16. века и на сваком се може видети како је текао развој картографије и картографских пројекција. Како је ова изложба заиста јединствена, и како је претходно само једном била организована а ово је други и последњи пут, велика је штета уколико се не обезбеди пристојна посећеност истој. Сматрам да има јако пуно заитересованих људи, а нарочито географа, студената геонаука и љубитеља путовања који би овако нешто врло радо посетили, тим пре што се овако нешто више неће поновити а има толику вредност. Међутим, мислим да догађај није довољно медијски пропраћен и да је људима непознато шта се то дешава ових дана у нашем граду. А заиста оно што се на Географском факултету учи о начину картографског представљања објеката (географи разумеју о којим је објектима реч) током историје географије, што остаје негде само у мислима студената, овде се може и видети. На пример представљање планина и планинских венаца цртањем неких узвишења (мала брдашца попут оних на дечијим цртежима), затим виснска представа рељефа израђена у методи шрафа, и наравно боја итд.
Верујем да се нешто вредније у нашем граду неће у скорије време десити, а од оваквог значаја за геонауке вероватно ни у нашој држави. Зато, што пре у што бољу промоцију овог догађаја како многи људи који би желели посетити овако нешто не би остали ускраћени за овакав културни и научни догађај.
Поздрав!
Драгана