Годишње архиве: 2012.
Трибина за родитеље чија деца с јесени полазе у први разред основне школе
Дечје одељење организовало је 10. маја у 18:00 часова трибину за родитеље предшколаца под називом „Мама и тата полазе у први разред“. Модератор је била Јасмина Момчиловић, педагог, која је давала корисне савете родитељима будућих ђака првака.
Том приликом, представљене су best online casino и неке од књига које припадају стручном одељењу Народне библиотеке Бор, у којима су обрађене теме везане за одрастање и проблеме који у том периоду могу да настану.
Поетска радионица за кориснике Дечијег одељења Народне библиотеке Бор
Прва поетска радионица Дечјег одељења одржана је са циљем да промовишемо поезију и да подстакнемо наше драге чланове да се изразе кроз писање песама.
Радионица је трајала од 7.05 до 11.05. Сваког дана малишани су имали најразличитије задатке кроз које су веома успешно савладали риму, ритам, метафору, персонификацију… Намера нам је била да, кроз читање песама и кроз тимске и индивидуалне игре, прилагођене узрасту учесника, покажемо деци да је стварање поезије забавно.

У нашој првој групи учествовало је шест девојчица, узраста од 9 до 11 година, које су показале таленат и које је само требало охрабрити да ослободе своју машту. На крају радионице, резултат је био следећи – написале су заједничку песмицу, као и једну или две ауторске песмице.
Како би у преводу са грчког језика реч „антологија“ означавала прикупљање цвећа, деца су написала своје песмице на цветовима од папира, који сада чине цветник Дечјег одељења.

Свако дете добило је радну свеску и сасвим заслужену диплому.
Захваљујући интересовању наших малих чланова за овај програм, поетска радионица ће трајати сигурно до краја лета, а можда и до краја године.
Модератори – Ксенија Нечемер и Весна Јовановић
Мама и тата полазе у школу
ПОДЕЛА ДОНОРСКИХ КАРТИЦА
У Народној библиотеци Бор
у среду, 9. маја у 18 сати
ПОДЕЛА
ДОНОРСКИХ КАРТИЦА
О значају донирања органа говоре лекари Здравственог центра Бор
Покажимо своју несебичност!
Добро дошли.
БИЛО, БИТИ
Златно доба живота
„Златно доба живота“ у Народној библиотеци Бор
Од 29. марта до 19. априла 2012. Народна библиотека Бор била је домаћин и партнер програмима који су се дешавали у Бору у оквиру пројекта „Златно доба живота“. Овај пројекат има за циљ подстицање стварања позитивне слике о старима у Србији промоцијом лепе и активне старости и креирањем амбијента који би укључио њихово активно учешће у друштвеном животу.
Народна библиотека Бор, отворена за свакога, увек је имала добру комуникацију са својим најстаријим корисницима. Како је 2012. међународна година старих и посвећена је активном старењу и међугенерацијској солидарности, програми Библиотеке који су и до сада суштински били у складу са основним циљем пројекта „Златно доба живота“ сада су и формално обликовани су у складу са тим.
Поред тога што је домаћин изложбе уметничких фотографија о активном старењу, овом пројекту Библиотека се прикључила са три своја програма.
У жељи да кроз дијалог и креативну игру подспеши међугенерацијску солидарност и разумевање најстаријих и најмлађих корисника библиотеке и на тај начин разбије неке од стеротипа о различитим вредностима различитих старосних групација, организована је причаоница „Књиге које су обележиле моје детињство“ и креативна радионица „Вешти прсти – правимо граничнике за књиге“. С обзиром на то да је менаџер пројекта унапред задао термин 12. април, као трећа радионица „наметнула“ се својим садржајем ускршња радионица „Чувари традиције“. Ови програми окупили су 123 учесника, а 25 су било особе у златном животном добу, тј старије од 65 година.

У причаоници присутни учесници су говорили о књигама из њиховог детињства. У динамичном дијалогу који се развио између учесника оживела су многа дела. Тражећи златну нит која повезује сва та дела и одговарајући на питање зашто им је баш то дело толико драго, дошло се до одговора који су се у многоме поклапали: говори се о другарству и некој акцији-авантури (Хајдук Станко, Орлови…, Штрумфови, Фантастична четворка, Хари Потер, Петар Пан), има хумора (Мики Маус, Орлови, Пипи), волим фантастику (Хари Потер, Петар Пан, српске народне бајке, Три угурсуза, романи Жила Верна), говори о лепоти породичног живота и домаћег васпитања (Сељанка, Сара Кеј, Хајди). Учесници су заједно дошли до закључка да се, ако се изузму различите деценије када су дела читана, њима свиђају исте ствари. Свако дете, без обзира којој генерацији припада, воли да чита штиво које је узбудљиво и пуно напетости (авантуристички романи), у коме се велича колективни дух и другарство, храброст и племенитост, скромност и упорност, дело које ће их одвести у неки други, нестваран, фантастичан свет или у коме ће свет реалности и фантастике постојати узајамно испреплетани као да је то најнормалнија могућа појава, дело које ће их насмејати. Ово су само неки од закључака: ми волимо да читамо исте књиге; нама су занимљиве исте теме; стари нису старомодни; стрипови су увек у моди; кад је нешто лепо и узбудљиво чита га свако, без обзира на године.
Правећи граничнике и разговарајући који су то у читалачкој пракси присутни начини обележавања места где се застало у читању, различита искуства су често изазивала смех (ставим чачкалицу, наочаре, и ја по некад заврнем уво…) који је много допринео зближавању учесника. Кроз заједнички рад, међугенерацијски дијалог остварен у току програма био је динамичан и пун узајамног разумевања и симпатије. Истичући крилатицу „Кад се уједине искуство и машта, вредне руке ће створити свашта“, уз много стрпљења, пажње и смеха деца су по први пут у животу узимала у руке игле за плетење и покушавала да провуку петље.
Ускршња радионица оправдала је своје име. Као прави чувари традиције дошле су чланице удружења „Времеплов“ из села Лука које су описале и приказале део обичаја који се за Ускрс обављају у селу, а пред крај радионице чланице друштва „Времеплов“ поклониле су сваком детету хлеб (кравајче) који се на Ускрс пече заједно са јајетом и дарује сваком укућанину. Када су деца почела и сама на свој начин да украшавају јаја, пензионерка Јагода Стратиј, бивша васпитачица, организовала је малу интелектуалну игру загонетајући на ускршње мотиве и спретно наводећи децу да траже и налазе одгонетке.
Ова радионица, попут претходне две, у доброј мери је постигла циљеве који су постављени пројектом „Златно доба живота“. Деца су се упознала са ускршњим обичајима уз поштовање мултукултуралности борске средине. Разбијен је стеротип о различитим вредностима различитих старосних групација јер саборни дух подједнако греје и радује све генерације, од најмлађих до најстаријих. Сва три програма Народне библиотеке Бор не само допринела очувању психофизичког здравља припадника трећег животног доба, него је и допринела развоју психофизичког здравља деце. Расположење учесника које је зрачило све време програма и њихови одговори у евалуационим упитницима, говоре да су активности које подразумевају међугенерацијску сарадњу добар избор. Сви они су истакли потребу да се настави са оваквом праксом.
Уколико је овим програмима Народна библиотека Бор допринела смањењу међугенерацијског јаза и смањењу осећања инфериорности и беспомоћности код својих суграђана који су у „златном добу живота“ то само значи да је као „капија знања“ и „место сусретања и комуникације“ и овога пута оправдала своја професионална начела.
http://www.mc.kcbor.net/
http://zlatnodoba.webs.com/
http://www.facebook.com/media/
http://www.rtvbor.rs/sr/video/
Зоран Ђинђић – филозоф политике одговорности, предавање проф. др Новице Милића
Народна библиотека Бор
петак, 20. април у 18 часова
Поводом представљања књига Зорана Ђинђића: Југославија као недовршена држава, Јесен дијалектике и Субјективност и насиље у издању Народне библиотеке Србије и Фонда „Др Зоран Ђинђић“
биће одржано предавање на тему:
Зоран Ђинђић – филозоф политике одговорности
гост предавач
проф. др Новица Милић, Факултет за нове медије и комуникацију, Београд
MISLI O DRUGIMA – MISLI O SEBI: predavanje «Konstrukcije identiteta» Noe Treister
Narodna biblioteka Bor
23. april 2011, 18h
Predavanje umetnice Noe Treister
Konstrukcije identiteta
Noa Treister je živela tri godine u selu u okolini Majdanpeka. Tokom svog boravka istraživala je kulturu Vlaha-Rumuna preko usmene istorije (kroz projekat Uneska o istoriji Vlaha), vodila 3 umetničke radionice na teme: Između sela i grada (Majdanpek 2006), povratak Gastarbajtera (Kučevo, 2007) i Seks i tranzicija (Kučevo 2008). Osnovala je i fabriku za ručno izrađeni tekstil savremenog dizajna, sa pokušajem za osnivanja ženskog udruženja i radionice narodnih rukotvorina, uključivši u rad većinu žena iz sela. Bavila se i umetničkom praksom koja preispituje zatečene navike i sterotipe. Umetnica će na predavanju sa publikom podeliti svoje viđenje kulturnog i političkog ideniteta tamošnjeg stanovništva i diskutovati predstave koje o takvom identitetu gaje nacionalne političke elite a koje samim tim i preovlađuju u opštem političkom i kulturnom diskursu.
*********************************************************************************************
Namera serije događaja MISLI O DRUGIMA – MISLI O SEBI je da podstakne kritičku debatu o reprezentaciji nacionalnih manjina u političkom i kulturnom životu u Srbiji i da promoviše socijalnu pravdu, solidarnost, jednakost i jednaka ljudska prava za sve građane i građanke Srbije. U saradnji sa partnerima iz cele Srbije, učesnike i učesnice u ovom projektu će analizirati preovlađujuće stereotipe o osobinаmа, ponаšаnju, političkim htenjimа i pozicijаmа grаđаnа različitih nаcionаlnih pripаdnosti i posledice postojanja takvih stereotipa po naše društvo. Ovim projektom, Fond B92 i tim i partneri Kulturnog centra REX žele da širu javnost upoznaju sa načinima i razlozima nastajanja stereotipnih mišljenja o manjinskim grupama, i da podrže napore u njihovom prevazilaženju, i prihvatanju načela ravnopravnosti i poštovanja različitosti u našem društvu.
Projekat predstavlja zajednički napor autora i autorki, saradničkih organizacija, široke mreže partnera Fonda B92 i Kulturnog centra REX, predstavnika i predstavnica nezavisnog sektora i javnih institucija, da mobilišu što širu javnost u borbi protiv svih oblika diskriminacije, isključivanja i marginalizovanja nacionalnih manjina.
Projekat se realizuje u saradnji sa brojnim partnerima: Osnovnom školom «Sava Žebeljan» u Crepaji i kolektivom Pesničenje, Romskim kulturnim centrom i Resurs centrom Leskovac, Leskovačkim kulturnim centrom, NUNS-om i redakcijom Vranjskih novina, Narodnom bibliotekom Bor, Odborom za ljudska prava Niš, Alternativnim kulturnim centrom Niš, Udruženjem FILMART, Kulturnim centrom Požega, Kulturnim centrom Zrenjanina, Centrom za kulturu Lazarevac, Modernom galerijom Lazarevac, Udruženjima Kultur Park i Kriterion, Omladinskim klubom Bačka Palanka, Kulturnim centrom Bačka Palanka i Kulturnim centrom Preševo.
Autori i autorke događanja koja će biti realizovana u seriji MISLI O DRUGIMA – MISLI O SEBI su: grupa ŠKART (Dečje Pesničenje u Crepaji), Rena Raedle (Radionica «Putovanje u svet naših želja» u Leskovcu), Noa Treister (predavanje «Konstrukcije identiteta« u Boru) Peđa Obradović (Novinarska radionica «U Vranju o Bujanovcu»), tim festivala SLOBODNA ZONA (mini turneja filmova u Beogradu, Nišu, Lazarevcu, Požezi, Bačkoj Palanci, Zrenjaninu, Preševu i Leskovcu).
Projekat se organizuje u produkciji Fonda B92.
Realizaciju programa MISLI O DRUGIMA – MISLI O SEBI je omogućila Uprava za ljudska i manjinska prava (Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu), u sklopu programa «Kalendar ljudskih prava 2012».
Креативна радионица за децу и старе
4. априла, поводом Светског дана дечје књиге и у оквиру програма подршке активном старењу, на Дечијем одељењу библиотеке, одржана је креативна радионица. Тема радионице били су граничници за књиге. На почетку радионице, малишани су чули кратку причу о историјату граничника (познатих и као букмаркери) и погледали презентацију, која је требало да им понуди неке занимљиве идеје и да подстакне њихову машту, с обзиром на online casino то да је ову читаоцима тако корисну стварчицу могуће направити од било којег материјала и у различитим, смешним, компликованим, фантастичним, шашавим… облицима.
Гости ове радионице били су баке и деке који су, заједно са децом, активно учествовали у изради граничника.
