Izložba Trajni čas umetnosti: Bor. Re-izvođenje nepoznatog otvorena je od 28. februara do 23. marta 2012. g.
Detalje o izložbi možete pogledati na linkovima:
http://www.kuda.org/trajni-umetnosti-bor-re-izvo-enje-nepoznatog
http://biblioteka-bor.org.rs/2012/02/trajni-cas-umetnosti-bor-re-izvodenje-nepoznatog/
Autori izložbe kao gosti Radio Bora i audio zapis:
kuda i kontekst u radio boru

Katalog izložbe
Priprema i postavljanje izlože:

Trajni čas umetnosti u Gimnaziji Bora Stanković, Bor

Fotografije sa otvaranja:

Kult art 10. mart

ЕДУКАТИВНИ ПРОГРАМ: НЕДОВЉНО ЈАСНИ ПОЈМОВИ И ПОЈАВЕ НАШЕГ ЗАВИЧАЈА ТУМАЧЕНИ ИЗ УГЛА ЕТНОЛОГИЈЕ И АНТРОПОЛОГИЈЕ – ДОБРО ЈЕ ЗА МИШЉЕЊЕ АЛИ ЈЕ КОМПЛИКОВАНО ЗА ЈЕЛО

Завичајно одељење Народне боблиотеке Бор током фебруара и марта, реализује поменути едукативни програм у сарадњи са Одељењем за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, под покровитељством Министарства културе, информисања и информационог друштва и уз помоћ Општине Бор.

7. март у 18 часова

Др Мирослава Лукић – Крстановић, Бирократизација фолклора и политика наслеђа

Шта мислимо кад кажемо фолклор и наслеђе? Предавање ће бити усмерено на процесе бирократизације фолклора, што подразумева разнврсне стратегије његовог конструисања, имајући у виду историјски, друштвени и културни контекст. Иако се фолклор приказује као једна стабилна, кохерентна и непроменљива категорија, он је производ разноврсних ситуација и са различитим значењима и функцијама. Од руралног до урбаног, од националног до глобалног, од норме до естетике, фолклор се вешто маскира у инструмент за друштвене и државне интересе, али и за потребе идентификација локланих заједница и појединаца. Фолклор се све мање може посматрати као ентитет за себе, а све више као део популарних трендова и политика наслеђа. У том смислу у фабрикацији и бирократизацији фолклора учествују многи актери: извођачи, публика, концептисти, продуценти, админситратори, његови носиоци, медији, истраживачи, политичари и др. Данас је фолклор, управо преко наслеђа дигнут и на ниво великог умрежавања и атрактивних програма као што су УНЕСКО-ова Конвенција о нематеријалном културном наслеђу. Како је Србија ратификовала Конвенцију, посебно ћу да скренем пажњу на политику наслеђа, односно на сложену стратегију имплементације те Конвенције и низ активности које су тренутно актуелне и у оквиру научних и државних институција реализују.

Trajni čas umetnosti: Bor. Re-izvođenje nepoznatog

Utorak, 28. februar 2012:
18h, Otvaranje izložbe „Trajni čas umetnosti: Bor. Re-izvođenje nepoznatog“
19h, Nastup benda „Duo trojica“

Narodna biblioteka, Bor
Moše Pijade 19, Bor

Učestvuju: Ana Stefanović, Vladimir Radivojević, Ivica Osmanovski, Jelena Miletić, Milan Stošić, Miroslav Mitrašinović, Saša D. Lović, Centar za neformalnu komunikaciju Nemušto, Samizdat Sloganova

Autori izložbe: Kontekst kolektiv (Vida Knežević i Marko Miletić), Beograd u saradnji sa Zavičajnim odeljenjem Narodne biblioteke, Bor i Centrom za nove medije_kuda.org, Novi Sad

Na izložbi „Trajni čas umetnosti: Bor. Re-izvođenje nepoznatog“ biće predstavljena umetnička produkcija Bora, koja nastaje u rascepu između „kreativnosti“ i postindustrijske realnosti. Ona otvara pitanja na koji način umetnost proizvodi i upotrebljava određene simboličke vrednosti bazirane i „crpljene“ iz društvenog, ekonomskog i istorijskog konteksta i kako se odnosi prema datoj realnosti. U novim okolnostima, takva umetnička praksa – koja detektuje, ironizuje i kritikuje društveno stanje, dok istovremeno omogućava prostor imaginacije i politike – postaje nepoželjni znak koji upozorava na greške i koji se ne uklapa u projektovane slike kreativnosti. Njeni autori kao „proizvođači” bivaju marginalizovani, što nam otvara pitanja o položaju umetnika i uslovima u kojima oni rade.

„Trajni čas umetnosti: Bor. Re-izvođenje nepoznatog“ je stoga i pokušaj mapiranja i promišljanja ključnih pitanja kulture i kulturne politike, ali i položaja lokalne savremene umetničke prakse u kontekstu Bora. Početnu tačku istraživanja čini „Socio-psihološka studija Bora: građani o sebi i svom gradu“ iz 1978. godine koju čine originali intervjua sa stanovnicima Bora o pitanjima stanovanja, snabdevanja, društvenih odnosa, zatim mesta kulture i umetnosti u njihovoj svakodnevici, slobodnog vremena, saobraćaja, slike grada, itd. Ovom prilikom sprovedena je serija video intervjua sa protagonistima i protagonistkinjama kulturne i umetničke scene Bora koja će takođe biti predstavljena na izložbi, kao i radionica sa borskim srednjoškolcima, sa ciljem realizovanja svojevrsnog re-izvođenja intervjua iz 1978. godine, prilagođenih savremenom trenutku.

Izložba je otvorena do 26. marta, 2012.

:::::::::::::::::::::::::

Izložba „Trajni čas umetnosti: Bor. Re-izvođenje nepoznatog“ odvija se u okviru programa U, IZ, KA, ZA, koji zajednički realizuju STEALTH.unlimited (Beograd-Roterdam), Kulturni centar Rex (Beograd), PRESS to EXIT (Skoplje) i Centar_kuda.org (Novi Sad), sa saradničkim organizacijama. Više o programu: www.kuda.org/u-iz-ka-za
Izložba u Boru je zasnovana na “re-izvođenju nepoznatog” izložbe i istraživačkog projekta „Trajni čas umetnosti – Novosadska neoavangarda 60-ih i 70-ih godina XX veka” koji od 2005. godine realizuje Centar_kuda.org. Više o projektu: www.kuda.org/sr/trajnicas

Realizaciju programa su podržali: Fond za otvoreno društvo, Ministarstvo kulture Republike Srbije i Grad Novi Sad

ЕДУКАТИВНИ ПРОГРАМ: НЕДОВО ЈАСНИ ПОЈМОВИ И ПОЈАВЕ НАШЕГ ЗАВИЧАЈА ТУМАЧЕНИ ИЗ УГЛА ЕТНОЛОГИЈЕ И АНТРОПОЛОГИЈЕ – ДОБРО ЈЕ ЗА МИШЉЕЊЕ АЛИ ЈЕ КОМПЛИКОВАНО ЗА ЈЕЛО

Завичајно одељење Народне боблиотеке Бор током фебруара и марта, реализује поменути едукативни програм у сарадњи са Одељењем за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, под покровитељством Министарства културе, информисања и информационог друштва и уз помоћ Општине Бор.

23. фебруар у 18 часова
Др Бојан Жикић, Одељење за етнологију и антропологију, Филозофски факултет, Београд
Бор као мизансцен (у домаћим филмовима)
Апстракт
Разматра се коришћење града Бора и његове околине као основне визуелне позадине радње у пет домаћих филмова – четири играна и једном документарном. Градови имају важну улогу у комуницирању свега онога што се филмом поручује зато што се сматрају симболима одређених друштвених појава, процеса, идеологије, због тога што поседују одређен културни идентитет. У случају Бора, тај идентитет формиран је, пре свега, на основу његовог места у друштвено-економском систему социјалистичке Југославије, одакле филмска употреба тог града као културног симбола полази од дате референце, најчешће. Културне метафоре које су присутне у таквој употреби последица су комбинације неколико социокултурних чинилаца из наше ближе повести, од којих су најбитнији: тип привређивања и његов економски и идеолошки значај за југословенско социјалистичко друштво, те економске, еколошке и здравствене последице начина привређивања који је граду донео својевремено највећи процват у његовој историји.

http://biblioteka-bor.org.rs/2012/02/dobro-je-za-misljenje-ali-je-komplikovano-za-jelo/

ЕДУКАТИВНИ ПРОГРАМ: НЕДОВОЉНО ЈАСНИ ПОЈМОВИ И ПОЈАВЕ НАШЕГ ЗАВИЧАЈА ТУМАЧЕНИ ИЗ УГЛА ЕТНОЛОГИЈЕ И АНТРОПОЛОГИЈЕ – ДОБРО ЈЕ ЗА МИШЉЕЊЕ АЛИ ЈЕ КОМПЛИКОВАНО ЗА ЈЕЛО

Завичајно одељење Народне боблиотеке Бор током фебруара и марта, реализује поменути едукативни програм у сарадњи са Одељењем за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, под покровитељством Министарства културе, информисања и информационог друштва и уз помоћ Општине Бор.

23. фебруар у 18 часова

Др Бојан Жикић, Одељење за етнологију и антропологију, Филозофски факултет, Београд

Бор као мизансцен (у домаћим филмовима)

Апстракт
Разматра се коришћење града Бора и његове околине као основне визуелне позадине радње у пет домаћих филмова – четири играна и једном документарном. Градови имају важну улогу у комуницирању свега онога што се филмом поручује зато што се сматрају симболима одређених друштвених појава, процеса, идеологије, због тога што поседују одређен културни идентитет. У случају Бора, тај идентитет формиран је, пре свега, на основу његовог места у друштвено-економском систему социјалистичке Југославије, одакле филмска употреба тог града као културног симбола полази од дате референце, најчешће. Културне метафоре које су присутне у таквој употреби последица су комбинације неколико социокултурних чинилаца из наше ближе повести, од којих су најбитнији: тип привређивања и његов економски и идеолошки значај за југословенско социјалистичко друштво, те економске, еколошке и здравствене последице начина привређивања који је граду донео својевремено највећи процват у његовој историји.

7. март у 18 часова

Др Мирослава Лукић-Крстановић, Етнографски институт, САНУ Београд

Бирократизација фолклора и политика наслеђа

14. март у 18 часова

Др Саша Недељковић, Одељење за етнологију и антропологију, Филозофски факултет, Београд

Етницитет, национални и етнички идентитети

27. март у 18 часова

Др Илдико Ердеи, Одељење за етнологију и антропологију, Филозофски факултет, Београд

Производња потрошње: стилови потрошачког друштва у транзицији

28. март у 18 часова

Др Лидија Радуловић, Одељење за етнологију и антропологију, Филозофски факултет, Београд

Концепт црне магије у савременој култури у Србији

30. март у 18 часова

Др Слободан Наумовић, Одељење за етнологију и антропологију, Филозофски факултет, Београд

Визуелна антропологија, индустријска археологија, култура радништва и нематеријално културно наслеђе: четири сазнајна оквира за поновно промишљање индустријске баштине у Бору