Архиве ознака: Игор Јовановић

Истраживање археолошког налазишта „Кмпије“ у Бору

Игор Јовановић

Локалитет „Кмпије” (на влашком „Велике ливаде”) се налази у истоименом реону у борском насељу „Петар Кочић”, у непосредној близини данашње фабрике „Албо”, односно некадашње бувље пијаце. Као што и сам назив каже, налазиште заузима део простора који чини тзв. „велика ливада”, односно благо заталасана пространа површина – речна тераса, са источне стране пресечена пругом Бор–Зајечар, са јужне и западне стране оивичена домаћинствима поменутог насеља, док се северна страна пружа ка Улици „7. јул”. У средишњем делу овог простора се налази извориште и краћи ток мањег потока. Прве информације о потенцијалном археолошком налазишту на овом простору, археолози Музеја рударства и металургије Бор добили су од Предрага Кнежевића, пасионираног љубитеља археологије и етнологије и активног сарадника Музеја. Он је, пролазећи овуда, опазио већи број уломака керамичких посуда расутих по површини изоране земље за које је претпоставио да би могли да припадају праисторијском периоду. О овоме је обавестио музеј и убрзо су извршена прелиминарна истраживања овог простора, најпре само визуелно, а затим и конкретно, отварањем првих сонди – откопних површина.
Истраживања на овој локацији су започела почетком лета 2004. год, а у континуитету трају све до данас (укупно је изведено пет истраживачких кампања на овом налазишту). Већ су та прелиминарна истраживања дала конкретне археолошке резултате, а каснија истраживања су потврдила претходне резултате и дала још неке значајне елементе за даља проучавања. Овде износим, у главним цртама, основне податке о овом локалитету добијене на основу досадашњих истраживања.
До сада је истражено десет сонди укупне површине 124 квадратна метра и користећи се основним археолошким методама одређивања вертикалне и хоризонталне стратиграфије овог налазишта, утврђена је дебљина културног слоја као и површина коју налазиште заузима. Утврђено је да културни слој дебљине 50–80 центиметара садржи остатке материјалне културе из више фаза развоја људског друштва на овом простору – праисторијску, средњовековну и фазе из турског периода, а и савременије. Локалитет заузима површину од око пола хектара. Са јужне стране је омеђен локалним путем који делимично пресеца само налазиште и од ког се терен стрмо спушта ка изворишту оближњег потока, са источне стране оивичен је пругом Бор–Зајечар, чијом је изградњом вероватно и оштећен део налазишта, са западне стране се налази домаћинство у чијем се дворишту, односно великој башти налази локалитет, а северна граница је одређена последњим ископавањима изведеним на овом месту (сонде 8, 9, 10).
Највећа количина материјала прикупљеног са површине изора не земље припада праисторијском времену, због чега су и започела археолошка истраживања. Овај локалитет се, на основу бројних карактеристичних остатака материјалне културе пре свега детерминише као значајно вишеслојно праисторијско насеље сталног и повременог карактера на чијим су остацима правили своја привремена станишта становници ових крајева у средњовековно и турско доба и касније. Због ове чињенице, говорићемо, пре свега, о локалитету „Кмпије” као једном вишеслојном праисторијском налазишту.
Постоје две основне етапе развоја овог налазишта у праисторији и обе припадају енеолитском периоду (бакарно доба). Прва и најстарија фаза припада раном енеолиту, односно тзв. „Салкуца” култури која представља део великог културног комплекса под називом „Бубањ–Салкуца–Криводол” заступљеног у источној и јужној Србији, југозападној Румунији (Олтенија), западној и северозападној Бугарској, Косову и Македонији (Пелагонија). Обухвата време од друге половине четвртог до почетка прве половине трећег миленијума пре нове ере (3300–2900 год. пре н. е.). То је уједно и најзначајнија фаза насељавања на овом простору. Карактерише је богатство и разноврсност материјалне културе. Пре свега треба издвојити керамику која је најзаступљенија. Чине је велике и грубо израђене посуде од печене глине као што су питоси, лонци и амфоре, које су биле у свакодневној употреби, на пример за чување и спремање хране, као и нешто мање посуде као што су крчази, зделе, тањири и шоље. Ту су и минијатурне посуде које су опонашале облике оних већих, а које су, по неким мишљењима, служиле као дечије играчке. Посуде су често имале једну, две или више дршака, а најчешће су украшаване урезивањем и утискивањем ноктију и јагодица прстију, мада је присутно и сликање жутом, белом и црвеном бојом као и графитом, а ту су и неке друге технике. Честа је била и употреба малих кремених ножева којих је нађено неколико десетина, а разне врсте камена су служиле за израду секира, затим предмета за млевење житарица и пигмената за бојење керамичких посуда као што су тучкови и жрвњеви, а нађено је и пар примерака брусног камена са траговима употребе. Металуршка активност је такође била значајна компонента у животу овдашњих становника. На то указују трагови прерађиване руде на уломцима већих керамичких посуда, трагови шљаке, налаз једне керамичке дуваљке за метал као и једног фрагментованог бакарног шила. Од печене глине су израђени неки култни предмети, односно предмети везани за духовну културу тј. веровања људи. То су, пре свега, антропоморфне и зооморфне фигурине као и разне врсте амулета. Антропоморфне фигурине су искључиво израђиване у женском облику са на глашеним полним ознакама што говори о развијеном култу плодности, а фигурине животиња су најчешће израђиване у облику овна или јелена, односно оних животиња које су имале највећи значај у животу становника, пре свега у исхрани, али и у изради алатки од костију и рогова. Амулети су највероватније служили као талисмани и имали су апотропејско значење, односно имали су функцију заштите појединаца од злих сила. На овом локалитету кости су налажене само у ситним фрагментима и то углавном у близини огњишта. Куће су биле надземне и нешто већих димензија. Зидови су израђивани од плетера, трске и грања облепљених блатом, док су поднице биле од набијене и запечене земље са арматуром од дебљих дрвених греда. Највећа количина археолошког материјала заједно са огњиштима је управо нађена у овим објектима који, нажалост, нису у потпуности истражени и реконструисани. У сваком случају, овде се ради о солидно грађеним објектима за становање за један дужи временски период, а предмети нађени у њима говоре о живој дневној активности становника. Део овог материјала се може видети на сталној археолошкој поставци Музеја рударства и металургије Бор.
Млађа фаза енеолитског периода на налазишту заступљена је малобројним остацима финије израђених керамичких посуда украшаваних убодима и урезима, често испуњених белом бојом. Овај материјал је карактеристичан за тзв. „Костолац–Коцофени” културу јединствену по томе што је заступљена само на територији источне Србије и југозападне Румуније. Она представља симбиозу две хронолошки готово истовремене културе – Костолачке, која обухвата територију од Словачке на северу до српског Подунавља и Поморавља на југу и Коцофени, распрострањене у Румунији (Олтенија, Мунтенија, Трансилванија…). На основу скромних остатака материјалне културе није могуће реконструисати тадашње друштвено економске прилике на овом подручју, али се претпоставља, упоређујући ово налазиште са неким другим налазиштима из околине, који потичу из истог времена (нпр. Лазарева пећина код Злота или „Чока лу Балаш” у Кривељу), да је оно било привременог карактера, настало на месту старијег насеља из раног енеолита. У апсолутним датумима ово краткотрајно насеље је живело у периоду друге половине трећег миленијума старе ере или негде у периоду после 2500. године пре н.е.
Млађе епохе на налазишту су заступљене спорадичним налазима средњовековне керамике рађене на витлу и карактеристично украшене урезивањем, а која се датује у 12, односно 13. век, а присутан је и материјал из турског периода и млађих епоха који чине уломци бојених и глеђосаних керамичких посуда, предмети од метала као што су потковице, клинови, метални лим …
Треба напоменути да су доса дашња истраживања била скромног карактера. Улагањем већих средстава и пре свега добром организацијом послова, овај локалитет би у потпуности био истражен, а предузимањем одговарајућих мера техничке заштите чак би се створили услови и за његово шире презентовање јавности у оквиру туристичке понуде.