Архиве ознака: Др Драгана Малић

Могућност умрежавања школских библиотека у локалну заједницу

Др Драгана Малић

Школске библиотеке су од свог настанка имале специфичну врсту корисника (ученике и наставнике) и фондове који треба да удовоље захтевима наставног процеса. Јавне дечје библиотеке су настајале касније, тек када се уобличила свест о значају ове области библиотекарства, као одраз промена у педагошким теоријама о улози писмености, читања књига и развијању навике коришћења литературе код деце. Временом су јавне дечје библиотеке постале носилац неформалног образовања које тече паралелно са формалним.
Иако типолошки различите, јавне библиотеке су стручно (кадрови) и технолошки (информациона технологија) у могућности да школским библиотекама пруже подршку у многим областима и у вези са мноштвом питања: од практичних решења током компјутерског обављања одређених библиотечких послова и формирања разноврсних база података, о стварању и попуњавању специфичних фондова за ученике са посебним потребама (за тзв. развојне групе деце), до саветодавног рада приликом набављања рачунарске опреме и укључивања у јединствену локалну и регионалну библиотечко-информациону мрежу.
Локална заједница обликује и помаже образовни систем, па се тако и финансирање рада школске библиотеке врши по истим принципима као и финансирање целокупног образовног система. Матичне библиотеке у Србији имају законску обавезу да прате рад школских библиотека које чине део јединственог библиотечког система, а посебним прописима су регулисане радне обавезе школског библиотекара.¹
Док се библиотечка служба школских библиотека базира на броју ученика и наставника школе и наставним програмима које библиотека треба да прати и подржава, планови библиотечких услуга јавних дечјих библиотека базирају се на статистичким подацима о укупном броју деце узраста од 5 до 15 година на одређеној територији, без обзира да ли су стални или потенцијални чланови библиотеке. Јавне дечје библиотеке „окупљају и предшколску децу, омогућавају родитељима и породици да активно учествују у првим дечјим искуствима везаним за књигу, отворене су и онда када школе не раде, и што је најважније јасно показују да књиге нису само и једино за учење у оквиру школског програма.”²
Што је још значајније, јавна библиотека пружа свим члановима локалне заједнице подршку у учењу током читавог живота, а не само током редовног школовања. Јавна библиотека сукцесивно обезбеђује избор грађе о разним темама, „који ће омогућити људима да следе своја интересовања и помаже њихово формално или неформално образовање.”³
У библиотечкој литератури многи су аутори анализирали проблеме у раду јавних дечјих и школских библиотека, као и могућности унапређења њихове библиотечке делатности, закључујући да и поред различитих функција и задатака, обе врсте библиотека теже испуњењу истог циља: васпитавању и образовању младих. Тај заједнички циљ, у чијем је средишту књига као основно средство васпитно-образовног процеса, захтева непрекидну сарадњу и узајамну повезаност и једног и другог типа библиотека, што ће рећи да делатност и развој једних никако не може и не сме да угрози, а још мање искључи постојање и развој других библиотека.✴
Са порастом броја школских библиотека и ширењем мреже јавних библиотека више се увиђа и значај њихове међубиблиотечке сарадње: „.. што се школске библиотеке више развијају, то више читалаца имају јавне библиотеке. Ове двије установе се допуњују, тако да је свака неопходна корисницима који јој се обраћају.”⁵
У свим облицима стручног и педагошког рада школска библиотека би требало да сарађује са одељењима јавних библиотека, јер је задатак јавне библиотеке да помогне и подржи тај процес. Задаци јавног образовања и јавног библиотекарства се тако међусобно допуњују. Педагошка сарадња и набавна политика централне су тачке сарадње између школе и јавне библиотеке, чиме се заједнички долази до истог циља: популаризацији књиге и читања међу школском децом. У време појаве модерних средстава за преношење информација, књига и даље представља главни и најважнији извор стицања знања. За организовано и потпуније литерарно васпитање и образовање деце, поред устаљених облика рада школских библиотека кроз секције и клубове, потребно је повећати број организованих одељенских посета дечјим одељењима јавних библиотека. Тако се ученици могу поступно и систематски упознавати не само са библиотечким фондом у слободном приступу, већ и са коришћењем ка талога, библиографија, комјутерске читаонице, електронским издањима и другим доступним изворима информација у јавним библиотекама.
Међубиблиотечким позајмица ма из књижног фонда дечјих одељења јавних библиотека, у облику депозитних фондова при школским библиотекама и разменом вишка књижног или фонда периодике, смањује се несразмер између читалачких захтева и недовољне опремљености школских библиотека. Нпр, већина наших школских библиотека није у могућности да обезбеди довољан број примерака ученичке лектире. Решење овог проблема се проналази у кординацији набавне политике дечје библиотеке са плановима и програмима рада основних школа.
Уз школске библиотеке које су опремљеније по броју библиотечких јединица неопходних за реализацију образовног процеса, библиотечки служба у дечјим одељењима јавних библиотека била би растерећена баласта неактуелних или ретко коришћених књижних фондова, и могла би се окренути набавци скоро искључиво белетристике, научних и научно-популарних издања и специјализовати у правцу пружања разноврснијих библиотечких услуга и реализацији анимацијских програма како за децу школског, тако и за децу предшколског узраста и децу са развојним сметњама.
На будући развој школских библиотеке у локалној заједници, утицаће како промене у систему образовања, тако и промене које доноси развој нових информационих технологија. Ученици данашње школе желе информацију која је брза и непосредна, потпуна и адекватна, приступачна и прегледна. Различити нови медији и извори информација имаће улогу преносилаца наставног садржаја од извора знања до корисника, а биће на располагању наставницима и ученицима не само у школској библиотеци или медијатеци, већ и у кабинету за информатику. Школске библиотеке са стручно уређеном књижном и некњижном грађом, адекватним простором у оквиру школске зграде и школованим библиотекарима, у појединим срединама у којима не постоји организована јавна библиотечка служба за децу, све чешће ће преузимати функције дечјих одељења јавних библиотека и постајати минијатурни културни центри локалне заједнице.
Према ставовима европских теоретичара библиотекарства, савремена школска библиотека би у будућности требало да буде „интелектуални центар”⁶, који ће кроз контакте са свим члановима локалне заједнице, (не искључиво са ученицима и наставницима школе) омогућити прикупљање, обликовање и дисеминацију колекција информација у слободном приступу, информација од значаја за локалну заједницу, а које није лако пронаћи на други начин.
У домаћој библиотечкој пракси вишеструке су могућности укључивања рада школских библиотека у рад локалне заједнице. Осим основне делатности – пружања библиотечких услуга ученицима и наставницима, најчешћи облици допунских активности школских библиотека, које су намењене свим грађанима су:
1. Информисање о школским акцијама везаним за обележавање значајних јубилеја заједнице и региона и укључивање ученика, наставника и грађана у реализацију програма прославе (нпр. 150 година од рођења Николе Тесле и 59 година од постојања средње стручне школе „Никола Тесла” обележено је јавним часом у простору Дома синдиката и пригодном монографијом),
2. Промоција младих стваралаца (уметника и научника) и помоћ при објављивању њихових првих књига (нпр. „Песничка штафета” је културно-образовна акција београдских основних школа која окупља најмлађе литерарне ствараоце, којима су домаћини школске библиотеке, а најбољи радови објављују се сваке године под покровитељством Градског секретаријата за образовање).
3. Покретање и урађивање школских (локалних) часописа, билтена или web сајта (нпр. билтен и web-сајт ОШ „Старина Новак”, Палилула, о почетку двојезичне наставе у овој и другим београдским школама), и, ако то средства и техничке могућности дозвољавају, штампања школских информатора, збирки задатака и приручника за почетно учење читања и писања, намењених деци предшколског узраста која похађају припремну школску наставу, и њиховим родитељима, или двојезичних сликовница / читанки за децу мањина (Рома, Русина, исл.),
4. Организовање бесплатних курсева, како за ученике, тако и за све остале чланове локалне заједнице (Нпр. курсеви ткања и иконописања у ОШ „Краљ Петар I” (Стари Град); течајеви припремне наставе за полагање пријемних испита из српског и страних језика у ОШ „Надежда Петровић” (Нови Београд), итд,
5. Сајмови књига (уџбеника, приручника, стручних часописа или белетристике) као и сајмови других врста некњижне грађе (цд, плоча, постера) или спортске опреме, играчака, итд. (нпр. издавачка кућа „Лагуна” из Београда одржала је мини сајам књига у школској библиотеци ОШ „Старина Новак” (Палилула),
6. Књижни фонд школске библиотеке као прва теоријска подршка у реализацији одређених регионалних пројеката (нпр. пројекти „Школе без насиља” или „Школе без дроге” који су током 2006. године повезали 25 основних и средњих школа у Београду са јавним установама (Заводом за превенцију болести зависности, МУП-ом Србије, Министарством образовања и Министарством здравља).
7. Помоћ у решавању појединих актуелних проблема грађана локалне заједнице давањем валидних и брзих информација (нпр. у школској библиотеци ОШ „Свети Сава” (Врачар) организован је први еко-кутак са циљем да промовисањем књига и часописа који се баве екологијом, изложбама слика и фотографија најчешћих загађивача, као и приручном научном литературом из ове области, допринесу побољшању квалитета живота локалне заједнице),
8. Давање информација о локалним спортским такмичењима за децу, бесплатним позоришним и биоскопским представама, курсевима језика или обуке рада на компјутеру, о програмима и активностима локалне јавне библиотеке, музеја, галерија, културно-уметничких удружења, итд. (нпр. наставни кадар ОШ „Михајло Петровић Алас” редовно обавештава и ученике и родитеље о актуелним програмима, изложбама и књижевним сусретима које организује локална јавна библиотека „Ђорђе Јовановић”).
Да би се адекватно одговорило на потребе за информацијама грађана локалне заједнице, пре свега ученика и њихових породица, потребно је извршити анкету / интервју са будућим корисницима, потом сачинити попис и анализу конкретних питања које су информације свакодневно потребне, и финално, али не дефинитивно, одредити валидне изворе информација и најоптималнији начин дисеминације података (преко wеб-сајта школе, на адресу корисника, преко школских огласа, у просторијама школске библиотеке, итд.). Не мање важан и захтеван је посао организовања и чувања приспелих захтева корисника и прикупљених информација. Пронађене информације треба да буду организоване тако да стављањем одговарајућих знакова и инструкција за читање буду лако доступне и разумљиве корисницима. Информације се морају редовно ажурирати и бити прецизније у односу на информације које се јављају у масовним медијима или дневној штампи.
У односу на досадашњи, не ретко међусобно изолован библиотечки рад, школске и дечје јавне библиотеке требало би да се усмере ка заједничкој интеграцији у општеобразовним програмима и акцијама промовисања културе и науке, да би се што лакше и брже укључиле у глобалну информацијску мрежу, стварањем сопствених сајтова, база података, набавком рачунарске технике и прикључивања на Интернет мрежу. Јер, према подацима Пулмановог дигиталног водича из 2000. године више од 90 % свих школа земаља ЕУ већ је имало неограничен приступ Интернету, док је у нашим условима само мали број школа уопште имао рачунаре или приступ Интернету у школској библиотеци.
Обим будућих активности школских библиотека ће зато зависити и од стратегије тј. јасно дефинисаних циљева и приоритета у односу на наставни план, и од промена у друштву (породичној структури, демографским кретањима и културној разноликости), и од пораста информацијских потреба корисника и од материјалне подршке локалне заједнице, како би, попут јавних библиотека, коришћењем комуникационе и информационе технологије, у скоријој будућности школска библиотека могла да „пружа информације свим члановима заједнице подједнако”.
Напомене:
¹ „Основе програма рада школске библиотеке и медијатеке“, Остваривање програма рада средње школе – упутство, Републички завод за унапређивање васпитања и образовања, Београд, 1988.
² Sheila Ray, Childrens Librarianship, Clive Bingley, London, 1979, str. 10.
³ Манифест за јавне библиотеке/ИФЛА, Народна библиотека Србије, Београд, 2005, стр. 27.
✴ Душанка Ристић, „Дечја одељења у народним библиотекама Србије‘‘, Би блиотекар, год. 21, бр. 1–3, 1979, стр.12.
⁵ Татјана Блашковић, Библиотека основне школе, Издање друштва библиотекара Хрватске, Загреб, 1969, стр. 63.
⁶ Colin Ray, Library Service to Schools and Children, UNESCO, Documentation, Libraries and archives; Studies and Research, Paris, 1979, str. 11–12.