На прелазу између два миленијума, тврди се у академској литератури, у САД живело је око 10 000 сакупљача старих карата и мапа. Тај мали свет, у којем су своје страсти трошили и своје игре играли дилери и опседнути картофили, имао је неколико раширених и популарних закључака о самоме себи. Пре свега тај је свет признавао своју тамну и никада задовољену страст, управо опсесију. Њу су стављали у шаблоне психолошких, социолошких и психијатријских знања. Картофили су, наводно, махом из начетих породица и намучени траумама детињства, па се у свету колекционарства они посредно проналазе у процесима реконструкције сопства, а у старости мапа виде отворени улаз у прошлост којом би, као власници, макар симболички могли да владају.
Ово је кратка прича о Гилберту Џозефу Бланду Млађем, који је, изгледа, био тачно такав какав би морао да буде да би била потврђена наведена нота о патологији картофилских личности. Родитељи су му се развели када је имао три године, да би га потом очух физички злостављао. После завршеног факултета придружио се америчкој војсци у Вијетнаму, претходно се суочивши по први пут са законом због вожње украденог аутомобила. Из рата је изашао жив, али са посттрауматским стресним поремећајем, који се надовезао на базичну депресију којом је био дарован од живота. Оженио се и убрзо оставио породицу, у међувремену се неколико пута сукобивши са силом закона. Коначно, одлежао је три године због коришћења лажног идентитета и злоупотребе средстава која су била одобрена од стране америчких власти за потребе оних који немају посао.
Почетком деведесетих, са другом супругом отворио је радњу са рачунарима, која је пропала и увалила их у дугове. Тих месеци купио је ствари напуштене у депоу за складиштење. Међу њима су биле и неке старе мапе. Неко му је дошапнуо да је посао са картама исплатив и тако је све кренуло. Господин и госпођа Бланд отворили су радњу Antiqve Maps and Colletibles у Палм Спрингсу на Флориди, да би покрили дугове и испратили Бландову коцкарску пасију, још један украс његове нежне и целовите личности. Проблем са старим картама је био у томе што оне нису расле на флоридским палмама. И тако се Бланд досетио и кренуо да посећује америчке библиотеке. Тамо је, претходно се распитавши о потребама колекционара, исецао металним резачем карте из књига и износио их из библиотека да би их касније продавао клијентима.
У само неколико година, Бланд је посетио све најбитније колекције ретке картографске грађе, укључујући и ону која се налазила у Вилсоновој библиотеци при Универзитету Северна Каролина. Касније, библиотекари и кустоси су га описивали као човека без запазивих особина, средњег по свему, по годинама, по изгледу и навикама, те тако и непрепознатљивог и замењивог било којим студентом који је улазио у истраживачке или читалачке дворане. Био је чист, тих, није таласао, привлачио пажњу, облачио се безбојно, имао је безбојно и свакидашње лице и наликовао је највише на празнину. Као такав оперисао је у библиотекама и са слабијим и са најјачим обезбеђењем и излазио из фондова понекад и са десетак уредно сакривених исечених карата из књига и фасцикла. Каткад је његово мајсторство постајало вредно помена као неко мало уметничко дело – умео је да у инвентар недостајућих карата у књизи упише описе карата које је управо он у том тренутку исецао и то тако да изгледа да им се траг губи у далекој прошлости. С друге стране, иако је имао уредне акредитиве, покривене неколиким псеудонимима, чудио је купце својим несналажењем у свету акутних вредности старих карата. Али, Бланда је интересовао само новац, па је тако и прихватао прву или другу понуђену цену. Штавише, био је постао познат због невероватно ниских цена, али и због раскоши својих продајних колекција. Уколико би га питали да ли нешто има, понекад би рекао да нема, тренутно. После пар недеља, чему је претходила посета одређеној колекцији у библиотеци, где би из атласа и књига исецао тих година жестоко тражено благо, звао би потражитеља и извињавао се како је погрешио и како је карту заправо већ поседовао.
Ухваћен је у Балтимору, када је дежурни библиотекар приметио како Бланд исеца карту из књиге. Пратили су га кроз град и ухватили, а он је претходно бацио у грм своју спиралом увезану бележницу, у којој су пронађене три карте вредности око 2000 долара. И извукао би се са казном гротескно неодговарајућом величини злочина да библиотекари нису у поменутој бележници нашли запањујуће податке о именима и ценама старих карата и библиотекама у којима се могу наћи. Било је довољно да потраже неке од њих и да открију да тих карата више у књигама нема, као и онај податак да је књиге из којих су карте исецане јесте користио главом Џозеф Бланд Млађи. Ухапшен је од стране Федералне обавештајне службе у Палм Спрингсу, пошто је претходно покушао да сакрије трагове гашењем своје радње.
Бланд је био украо између 150 и 250 старих мапа, чија се вредност процењује на око пола милиона долара. Биле су то карте САД, старих њених држава, земаља широм света, Северног пола. Фигуративно, украо је и држао читав свет у рукама.Осуђен је на 17 месеци затвора и новчану казну од 70000 долара јер се обавезао да ће сарађивати са библиотекама и стручне службе саветовати о начинима заштите од крађе. Многи су били запрепашћени благошћу ове казне, а њена незнатност директно се повезује са непостојањем свести друштва и правосудног система о правим вредностима картографске грађе, начелно свега што се тиче света културног наслеђа.
Пише: Горан Миленковић +Ur2���
