Јелена Радовановић, „Отворени Преломи“
ПДФ датотеку можете преузети ОВДЕ.
Јелена Радовановић, „Отворени Преломи“
ПДФ датотеку можете преузети ОВДЕ.
Изашао је нови број „Бележнице“, часописа за библиотекарство, књижевност и културу Народне библиотеке Бор (година 15, 2013, број 26).
„Бележницу“ можете преузети у ПДФ формату.
Редакција „Бележнице“ захваљује свим ауторима прилога у овом броју.
… културе…
Зато што су у Бележници разумели шта је, уствари, култура. Да она значи оплемењивање, усавршавање, остваривање хуманих вредности, да је култура стваралачки процес, али и његови резултати који имају сврху да утичу, да мењају (људе, пре свега) на боље, да подстичу на креативост, конструктивност, толеранцију, размевање, развијање вредносних судова.
… библиотекарства…
Зато што је Бележница на библиотекарску сцену Србије ступила скромно и тихо, функционишући у једном, данас готово заборављеном маниру који носи поруку: много радимо, мало се продуцирамо. „Моћнији“ библиотекарски медији прихватили су, чини се, Бележницу себи раме уз раме ценећи упорност, марљивост, пробирљивост, непретенциозност, још неке од симбола високог професионализма, етике у пословању, поштовању сарадника, договора, рокова, као и туђих, данас све осетљивијих људских персоналитета.
Још и зато што се Бележница, полако и пажљиво, пратећи динамику разитка свог унутрашњег бића, из локалног часописа за библиотекарство развила у публикацију која прати најсавременије трендове у свету, преноси их, коментарише, разумева и пласира својој све бројнијој публици.
… квалитета…
Зато што у Бележници бирају. Јер квалитет је одређеност која разликује: добро од лошег, писмено од неписменог, информативно од застарелог, утемељено од непровереног. Својство квалитета је да се заснива на избору, селекцији који подразумеваа подвргавање критичком суду и процењивање.
… града…
Зато што је за неке од нас, Бор већ неко време овенчан славом једне другачије културне сцене. Часопис Бележница и културне манифестације које ова библиотека остварује у сарадњи са свима другима који то завређују и којих се сете, бацили су неко друго светло на Бор. На карти Србије овај град, који већини становништва мами асоцијације на црне облаке дима и бездна рударских окана, мапиран је и као један од најважнијих центара културе. Он асоцира на енергију младих људи који раде у Библиотеци, на њихова темељна класична знања која, захваљујући креативности и духу, налазе бескрајне начине да се реализују у неким сасвим алтернативним појавним облицима који отварају нове/старе теме за размишљање/деловање код свих који за овим имају потребу.
Град Бор, као и други градови Србије, нема свест у којој га мери његова Библиотека и његов часопис популаришу као центар највиших људских вредности. Град Бор, као и други градови Србије, треба да научи да је култура база, а не надградња.
… сарадње…
Зато што је Бележница пријатно место за сарадњу; зато што се са њеним тимом лако и лепо ради, брзо договара, отворено разговара, недвосмислено разумева; зато што се међусобно учи, размењују се информације, мисли, тумачења, идеје. Млади сарадници који своје прве мисли у електронској форми упуте на адресу борског листа, очеличе своје стручно и лично самопоуздање охрабрени срдачним пријемом и љубазним опхођењем.
А на исти начин се, осим са редакцијом, сарађује и са читавом борском Библиотеком: на амбициозним и иновативним пројектима Завичајног или Дечјег одељења, на истраживачким радовима Одељења за равој, на оригиналним идејама Одељења за културне програме.
…
Када једна појава прими својство симбола, смислене слике, утеловљења, идеје која у себи репрезентативно садржи смисао других предмета или појава, када она постане широко препознатљив еквивалент њихових значења који носи чврсту асоцијативну и сугестивну компоненту, онда је у питању несумљив доказ да се она темељно усадила у једну средину, пронашла у њој своје место и свој смисао, као и најдубље прихватање и признавање.
Бележница је у свом, историјски посматрано, кратком и трзaвицама испуњеном трајању, остварила својство да симболише.
мр Драгана Милуновић
(Народна библиотека Србије)
Изашао је нови број „Бележнице“, часописа за библиотекарство, књижевност и културу Народне библиотеке Бор (година 14, 2012, 24-25).
„Бележницу“ можете преузети у ПДФ формату.
Редакција „Бележнице“ захваљује свим ауторима прилога у овом броју.
Библиотека РАЗБОР
ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Библиотека РАЗБОР завичајна је библиотека.
Оснивање завичајне библиотеке у оквиру издавачке делатности Народне библиотеке Бор има за циљ да кроз објављивање значајних дела завичајних аутора подржи завичајни дух града Бора, да оцрта стваралачке границе до којих су стигли борски завичајни аутори и да омогући деловање Народне библиотеке Бор у правцу савремених библиотечких закона и смерница.
Завичајни аутор је онај чије се појединачно дело (текст) у целини односи на Бор као завичај или на појединце који су за њега везани, и онај који потиче са територије завичаја (општина Бор), односно који је везан на одређени начин за завичај (Д. Вукићевић, 2011, 53).
Значајно дело је онај текст који постиже високе уметничке, односно интелектуално-истраживачке резултате.
Текстови који улазе у опсег библиотеке могу бити:
– уметнички текстови аутора или антологијски текстови (поезија, проза и драма)
– прелазни текстови (књижевни есеј, есеј о уметности, филозофски есеј)
– текстови који тумаче уметничке текстове, уметничке предмете, периоде уметности (књижевна и уметничка критика, књижевна историја и историја уметности)
– преводи уметничких текстова и антологија или текстова који тумаче уметничке текстове, уметничке предмете и периоде уметности
– текстови из следећих области: проучавање језика, историје и културе, археологија, антропологија, етнологија, филозофија.
– тумачења науке и теорије
– преводи текстова који спадају у област хуманистике.
– текстови који се односе на библиотекарство
– преводи текстова који се односе на библиотекарство
Текстови који улазе у опсег библиотеке морају бити необјављени у смислу целине која се предлаже за објављивање.
ТЕХНИЧКИ ПОДАЦИ
Књиге у оквиру библиотеке РАЗБОР биће штампане на ћирилици или латиници. Аутор, приређивач или преводилац имају право да изаберу писмо појединачне књиге.
Рукописи морају бити предати у електронској форми (Word, 12 pt, проред 1,5, Times New Roman – подршка за ћирилицу или латиницу).
Величина рукописа не сме прећи 160 ауторских шлајфни.
Рукописи морају бити лекторисани и стилски уређени у тренутку слања.
Рукописе уредништво прима до 1. октобра текућe годинe. Одабрани рукопис биће штампан у следећој години.
Свака књига у оквиру библиотеке биће штампана у 300 примерака, осим ако није другачије договорено. Једна шестина тиража припашће аутору књиге, односно приређивачу или преводиоцу.
Симбол библиотеке РАЗБОР биће стилизован назив библиотеке, урађен у ћирилици.
УРЕЂИВАЊЕ
По одлуци директора Народне библиотеке Бор Весне Тешовић и Уређивачког одбора Народне библиотеке Бор, уредник библиотеке РАЗБОР биће виши библиотекар Горан Миленковић, дипломирани филолог.
ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Библиотека РАЗБОР завичајна је библиотека.
Оснивање завичајне библиотеке у оквиру издавачке делатности Народне библиотеке Бор има за циљ да кроз објављивање значајних дела завичајних аутора подржи завичајни дух града Бора, да оцрта стваралачке границе до којих су стигли борски завичајни аутори и да омогући деловање Народне библиотеке Бор у правцу савремених библиотечких закона и смерница.
Завичајни аутор је онај чије се појединачно дело (текст) у целини односи на Бор као завичај или на појединце који су за њега везани, и онај који потиче са територије завичаја (општина Бор), односно који је везан на одређени начин за завичај (Д. Вукићевић, 2011, 53).
Значајно дело је онај текст који постиже високе уметничке, односно интелектуално-истраживачке резултате.
Текстови који улазе у опсег библиотеке могу бити:
– уметнички текстови аутора или антологијски текстови (поезија, проза и драма)
– прелазни текстови (књижевни есеј, есеј о уметности, филозофски есеј)
– текстови који тумаче уметничке текстове, уметничке предмете, периоде уметности (књижевна и уметничка критика, књижевна историја и историја уметности)
– преводи уметничких текстова и антологија или текстова који тумаче уметничке текстове, уметничке предмете и периоде уметности
– текстови из следећих области: проучавање језика, историје и културе, археологија, антропологија, етнологија, филозофија.
– тумачења науке и теорије
– преводи текстова који спадају у област хуманистике.
– текстови који се односе на библиотекарство
– преводи текстова који се односе на библиотекарство
Текстови који улазе у опсег библиотеке морају бити необјављени у смислу целине која се предлаже за објављивање.
ТЕХНИЧКИ ПОДАЦИ
Књиге у оквиру библиотеке РАЗБОР биће штампане на ћирилици или латиници. Аутор, приређивач или преводилац имају право да изаберу писмо појединачне књиге.
Рукописи морају бити предати у електронској форми (Word, 12 pt, проред 1,5, Times New Roman – подршка за ћирилицу или латиницу).
Величина рукописа не сме прећи 160 ауторских шлајфни.
Рукописи морају бити лекторисани и стилски уређени у тренутку слања.
Рукописе уредништво прима до 1. децембра текућe годинe. Одабрани рукопис биће штампан у следећој години.
У 2012. години рукописи ће изузетно бити примани до 1. јуна.
Свака књига у оквиру библиотеке биће штампана у 300 примерака, осим ако није другачије договорено. Једна шестина тиража припашће аутору књиге, односно приређивачу или преводиоцу.
Симбол библиотеке РАЗБОР биће стилизован назив библиотеке, урађен у ћирилици.
УРЕЂИВАЊЕ
По одлуци директора Народне библиотеке Бор Весне Тешовић и Уређивачког одбора Народне библиотеке Бор, уредник библиотеке РАЗБОР биће виши библиотекар Горан Миленковић, дипломирани филолог.
Изашао је нови број „Бележнице“ и можете га преузети ОВДЕ у пдф формату (2 MB)
Конкурс за кратку причу Народне библиотеке Бор стар је готово деценију. Ове године одлучили смо да упростимо учестовање тако што ћемо ауторе прича ослободити обавезе слања коверата конвенционалном поштом. Разлог за то је што је претходних година стизало мало прича и што се такав начин организације показао као застарео и напоран. У првих пет дана овогодишњег конкурса стигло је 4о-ак прича, више него 2009. године када је у два месеца трајања конкурса стигло тек 25 прича, па је на предлог жирија жирирање отказано. Логика организатора је јасна, што више прича, то већи избор, што више аутора, више смисла за саму институцију и за сам конкурс. Аутори шаљу приче из своје радне собе. Нема трошења новца, времена, нема нервирања у загушљивим поштама.
И један и други начин слања прича имају своје мане.
Папирна двоковертна верзија омогућавала је потпуну заштиту идентитета аутора до тренутка када се испред публике јавно не отворе разрешења шифри. Простор за манипулацију био је у томе што је свако, у складу са нашом традицијом заобилажења свих могућих правила, могао послати више прича под другим именом, на другом папиру, у другом стилу. Наравно, то је и коришћено, овако или онако, опрезно или не, и традиција се сачувала у неком обиму. Лично сам још имао прилике да препознајем већ објављене приче, приче страних аутора из познатих антологија… читава збирка покушаја да се ово књижевно такмичење учини златним послићем који даје какав-такав новац, да се други неинвентивни а поштени учесници конкурса учине кретенима и да се што већем броју људи подметне нога и удари нека зврчка.
Електронска верзија пружа могућност слања више прича са различитих налога. Чинило нам се да је могућност да коначни учинак конкурса донесе један број квалитетних прича које ће значити квалитетну књижевност, довољан разлог да се са оваквим начином и користимо. Електронска верзија у једном броју случајева, када је налог регистрован под правим именом корисника, не штити идентитет аутора. У тим случајевима шифра изгледа непотребна. У другим случајевима идентитет је непознат. Поука: ако не верујете у поштење чланова жирија, немојте слати причу на конкурс.
Дужина кратких прича је од досадашњих 3 сведена на 1 страницу. У нашој култури прича се много, прича се цени, прича се и записује, знатно чешће него што је то замисливо. Ипак, конкурс има специфично жанровско ограничење, а аутори причањем умеју да стварају све друго, само не кратку причу. Зато смо одлучили да ауторе угурамо у кратак простор, који ће просто тражити оно што кратка прича захтева: ефектан почетак, ефектан завршетак, стилску и чињеничну прецизност, сведеност, концизност, осећај за радњу, за време, за савременост. Итд. Простор за манипулацију – ставити текст у најмањи могући фонт.
Дакле…
Један аутор, једна необјављена прича, на једној страници.
Иста правила за све. Исте могућности за све.
Могућност за поштену игру. И могућност за оно друго.
Избор је дубок и означавајућ.
Поздрав од Горана Миленковића, пуно уживања у писању књижевности и…
1.3.2011. у оквиру циклуса „Идиом“, који организује Горан Миленковић, Бранислав Димитријевић, писац и уредник књижевног блога „Кишобран“, говорио је о књижевности на Интернету, о могућностима које коришћење Интернета пружа и писцима и издавачима, и о свом раду на блогу посвећеном објављивању савремене српске прозе.
http://www.kisobranblog.org/