Сви чланци од admin

Издаваштво

Последња објављена књига

Летопис Борске парохије и цркве

Летопис

Андреја Ђорђевић, Летопис Борске парохије и цркве, приредио и предговор написао Слободан Љ. Јовановић, Општина Бор, Народна библиотека Бор, 2008 / формат: 30 cm; повез: картон; обим: стр. 143

О књизи

Летопис Борске парохије и цркве (1925–1968) је приређен и припремљен за штампу 2004. г. као издање Народне библиотеке Бор, а одштампан је почетком 2008. године. Ово издање Летописа стручно је приредио историчар Слободан Љ. Јовановић и обухвата период од 1925–1940. г, време службовања борског пароха Андреје Ђорђевића који је и аутор Летописа. Књига садржи уводни текст приређивача, транслитерован текст Летописа, напомене, завршни текст борског пароха Милорада Стојановића који је наставио писање Летописа, затим факсимил оригиналног рукописа и посебан прилог са фотодокументационим материјалом. Оригинални рукопис је, нажалост, изгубљен, а фотокопија рукописа у повезу чува се у Рукописној збирци Завичајног одељења Народне библиотеке Бор на сигнатури Р-1. Оно што се поуздано зна о оригиналном рукопису је то да га је проф. др Цветко Костић по први пут користио за време својих истрживачких посета Бору 1959, 1960. и 1962. г. и цитирао у својој студији Бор и околина. «Летопис Борске парохије и цркве писани је историјски извор и спада у подгрупу наративних извора. Дакле, то је приповедајуће хронолошко представљање тока догађаја или регистровање догађаја који су следили један за другим. Оно је, наравно, преломљено кроз призму хришћанског гледишта, али је, ипак насупрот томе, изненађујућа објективност и самокритичност аутора, која самом тексту даје снагу документа. На пример, прота Андреја у Летопису на првих 14 страница детаљно описује историју до 1925. г, дакле све важније догађаје у Бору, друштвени живот, али и духовно стање народа, обичаје, житеље, виђеније људе, као и рад Француског друштва Борских рудника и осталих месних световних и религијских институција. Прота Андреја се, као што се може уочити, и сам бавио научним радом и дошао до појединих извора (писаних и усмених), који су му разоткрили прошлост и поднебље на којем ће боравити све до 1940. г. На тим страницама се може приметити систематичност и вештина аутора у проналажењу, коришћењу и тумачењу извора који ће га припремити за будући рад. Све „прилике и неприлике” до дана када је званично отпочет Летопис описане су на првих 14 страница Летописа, а то је период од 1903. до 1925. г. када је он сам постао сведок и учесник живота у Борском руднику. Оваква врста историјских извора по критици писаних извора покушава да о некој друштвеној појави створи одређену слику, изнесе нека сазнања, мишљења и ставове. Они често описују, али не објашњавају. У овом случају брижно вођен летопис није без заснованих и вредних објашњења појединих друштвених феномена и критичних ситуација у ондашњем друштвеном животу, које са ове временске дистанце свакако не бисмо могли исправно схватити. Аутор Летописа надаље исписује странице свога живота, искуства, образовања, ангажованости и бриге за своје ближње. Летопис поред наративног, описног и хронолошког карактера, поседује и несумњиву документациону вредност, јер се у њему налазе статистички подаци, рачуни, инвентари, прилози и дарови, описи имања и парцела, спискови чланова појединих локалних управа и удружења, спискови трговачких и занатлијских радњи, спискови начињених штета услед природних непогода, бирачки спискови, одлуке, наредбе, разна акта… Поред наведених документационих вредности који припадају сфери јавног живота, у Летопису се могу наћи и подаци о приватном животу житеља, тако да је он заиста незаобилазна грађа у сваком дубљем и темељнијем историјском или етнолошко-антрополошком истраживању.» (Драган Стојменовић, «О Летопису Борске парохије и цркве», Бележница бр. 15, Народна библиотека Бор, 2006, стр. 63–64)

Остала издања

Борска бележница – Миклош Радноти

Наслов: Борска бележница
Аутор: Миклош Радноти
С мађарског превео: Данило Киш
Предговор: Александар Тишма
Година издања: 1979.
Миклош Радноти, Борска бележница, Народна библиотека Бор, Књижевна омладина Бор, Самоуправна интересна заједница културе Бор, 1979/ формат: 21 cm; повез: картон; обим: стр.54

О књизи

Песме преведене и објављене у овој књизи потичу из масовне гробнице у селу Абда на крајњем северозападу Мађарске. Приликом ексхумације, после рата, оне су нађене у стражњем xепу панталона на једном од двадесет два тела људи убијених пушчаним и револверским мецима, претежно у потиљак. Тело под бројем 12, у чијем је стражњем xепу панталона нађена свешчица са ћирилички одштампаним насловом “Авала 5”, идетнификовано је као леш др Миклоша Раднотија (Миклóс Раднóти), а песме уписане у ту свеску као последња остварења овог мађарског песника.
Свеску је Радноти купио у Србији, у Бору, од једног сељака, и све у њој садржане песме написао је као принудни радник у борском руднику за време окупације, што објашњава и осмишљава њихово објављивање на српском језику бригом Народне библиотеке у Бору.Миклош Радноти
Радноти је у Бор доспео 1. јуна 1944. године као припадник такозване радне службе, у коју је Хортијева, па затим Салашијева Мађарска мобилисала Јевреје да би, исцрпљујућим радом у ратним подручјима, самлела њихову живу снагу и евентуални отпор. У овом случају она је послала 1500 тих својеврсних робова на послугу немачкој организацији “Тодт”, у замену за испоруке бакра и хрома, које нису никад уследиле. Они су градили пругу, која неће бити изграђена у току рата. Али, главна сврха њиховог одашиљања у удаљену Србију била је, ипак, постигнута: без одговарајуће хране и без довољно одмора у баракама пуним вашију и стеница, мучени су тешким физичким послом, коме већина није била вична ни дорасла, кажњавани за прекршаје кундачењем, везивањем и стрељањем.
Раднотију је ово био већ трећи наврат присилног рада и он му се подвргао са осећањем катаклизме…
… У Бору се Радноти утопио у безимено робље, не свративши на себе никакву посебну позорност. Крхке телесне грађе, али здрав, некад страстан планинар, смучар и веслач, одолевао је како-тако тешким условима рада у логору, али је слабио. Није имао новаца, ни вредносних ствари којима би обезбеђивао допунску исхрану уз лошу и изгладњујућу логорску храну, нити је, као човек књиге и мисли, умео да се укључи у трампу и црну берзу, која је у свим логорима, слично корову на буњишту, бујала. Сем двојице-тројице упућених, нико од његових сулогораша, а да о стражарима и не говоримо, није знао да је тај роб, што тегли прагове и шине посрћући под псовкама и ударцима, један од најзначанијих мађарских песника…
… Ту, изнад Жагубице, чије је име забележио уз датуме настанка песама, у стешњености логорског кревета на спрат, у неком кутку, на трави, где се издвојио удова обамрлих од напора и исцрпљености, настајали су његови најлепши и најпотреснији стихови, најлепше и најпотресније песме мађарске књижевности у том њеном драматичном тренутку обрачуна и плаћања за мегаломанске заблуде. Све су оне, увериће се читалац, делови једног непрекидног лирског извештаја о страдању и суочавању са страдањем, о откинутости од живота и његових аркадијских радости у стварању и зрењу; једно усамљеничко, али видовито, загледање дна епохе фашизма у последњим његовим трзајима.

(Из предговора “Последње песме Миклоша Раднотија”
Александра Тишме, Борска бележница, Бор 1979)

УСИЉЕНИ МАРШ

Луд је ко се сруши па устане после станке
и с болом скитничким покрене колена, чланке,
па ипак иде даље, на крилу сулуде песме,
залуд га мами јарак, остати ипак не сме,
и питаш ли га зашто? даће ти ваљда одговор шкрт,
да жена га чека и нека мудрија смрт.
Ал ипак луд је свако ко се нада бољој смрти;
над домом му се давно још само ветар врти,
зид је већ порушен, поломљњен шљивик лежи,
и од страве ноћ се над домом му јежи.
О, како бих веровати мого да није само кратак
сан све то што вреди и да имам дом за повратак;
о, кад би га било! и ко негда на свежој веранди
зујале би пчеле мира док се пекмез хлади,
а башту би облио умирућег лета ход,
међ грањем би се љуљао зрели, голи плод,
чекала би ме Фани пред плотом тим што пева,
и падале би сенке тромога поподнева –
све ће то можда бити! месец је високо пропет!
Не пролази, пријатељу, зовни ме! устаћу опет!

Бор, 15. септембар 1944.

Остала издања

Пут књиге у борском крају

Наслов: Пут књиге у борском крају
Аутор: Слободан Љ. Јовановић
Година издања: 1990.
Слободан Јовановић, Пут књиге у борском крају, ЈП Штампа, радио и филм, Народна библиотека Бор, Бор, 1990/ формат: 25 cm; повез: броширан; обим: стр.189

О књизи

Пут књигеИнспирисан великим културним јубилејима Бора и околине: 120. годишњицом од оснивања прве читаонице у борском крају и 80. годишњицом од оснивања Социјалистичке читаонице у Злоту, аутор је стрпљиво истраживао, анализирао и синтетизовао обиља података о књизи, облицима бављења књигом и читањем, првим друштвеним и политичким институцијама које су у центар интересовања и рада стављале књигу и њен значај за свеколики напредак. У свом раду аутор се није зауставио само на истраживањима архивске грађе, која иначе значајно потврђује констатације о почецима и развоју просвете и културе у Србији, посебно у Борском крају. Он је користио и већи број објављених публикација, зборнике, статистичке годишњаке, те секундарне изворе, чиме је успео да непотпуне и непознате податке о раду са књигом и о културној прошлости борског краја презентира новим, потркрепљеним тумачењима, било да се ради о информацијама из старе периодике, о списковима пренумераната или о изворима какви су мемоарска грађа или музејске збирке и локални архиви…
…Не залазећи у детаље, не инсистирајући на приказивању и препричавању архивске и друге грађе, аутор у главним цртама представља укупна збивања, не изостављајући ниједан сегмент образовања, културе и просвете. Обиље података и чињеница до којих је дошао или које је анализирао, С. Јовановић излаже поступно, јасно правећи синтезе и закључке…
…Тиме се и поред постојања више зборника и пригодних публикација посвећених великим јубилејима Тимочке крајине публикација Слободана Јовановића издваја као прва ове врсте, која у распону од 120 година прати развој културних прилика у борском крају…

(Из рецензије др Десанке Стаматовић)

Остала издања

Делијованом ка увиру

Наслов: Делијованом ка увиру
Аутор: Живко Аврамовић
Година издања: 1996
Живко Аврамовић, Делијованом ка увиру, Културнопросветна заједница Општине Зајечар, Народна библиотека Бор, 1996/ формат: 20 cm; повез: броширан; обим: стр.48

О књизи

Делијованом ка увируИ трећа поетска књига Живка Аврамовића Тимоку и Крајини посвећена и једино могућа, враћа нас, уморне и неспокојне, „на извор воде непресушне“. Тај живи кладенац бистроумног и исцелитељског пунџилског потока, чије капи песникове чобанице – хајдучице крију као „у недрима злато у марами росу“, претаче се у искричаве ниске стихова који дамарају у „Каменим посветама“, „Привиђењима“, у „Кругу пријатељском“ збирке Делијованом ка увиру.

(Из рецензије Сергија Лајковића)

Остала издања

Истина у погледу Румуна у Србији

Тихомир Р. Ђорђевић, Истина у погледу Румуна у Србији: права истина о „заборављеним Румунима“ у Србији у делу етнолога др Тихомира Р. Ђорђевића, приредио са коментарима и написао поговор „Тихомир Р. Ћорђевић и Власи“ мр Радомир Д. Ракић, Народна библиотека Бор, Бор, 2006/ формат: 20 cm; повез: броширан; обим: стр. 87

О књизи

После читавог века од обрављивања најпре чланка, па књижице др Тихомира Р. Ђорђевића, Кроз наше Румуне, пред нама је њена допуна и објашњење – текст истог аутора из 1919. године Истина у погледу Румуна у Србији.Истина у погледу Румуна у Србији
Невелик по обиму, овај прилог је веома значајан и по садржају, као и по поводу свог настанка. Написан је због проблема насталих око разграничења Румуније и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца у области североисточне Србије, наиме округа: тимочког, крајишког, пожаревачког и моравског. Све се то дешавало у предвечерје Мировне конференције у Паризу 1919. године, која је требало да озваничи границе међу државама на Балкану после Првог светског рата. У својству секретара Етнографско-историјске секције српске делегације, на чијем је челу био, тада већ у Европи и свету знаменит антропогеограф Јован Цвијић, др Тихомир Р. Ђорђевић, један од оснивача наше етнолошке науке (чије се стогодишње утемељење на Филозофском факултету у Београду, иначе, прославља управо ове, 2006. године), био је задужен за проблематику српско-румунских етничких односа и распростирања. Омалена брошура Истина у погледу Румуна у Србији, написана и штампана на енглеском и француском језику, све досад је, до 2006. године, остала непреведена на српски језик. По нашем мишљењу, за њено превођење вероватно није имало неког посебног интереса, а ни разлога – после завршене Конференције у Паризу, када се чинило да су се смирили “духови великорумунских аспирација“, који су, те 1919. године и подстакли Ђорђевића да “појасни“ неке своје ставове изречене у свом путопису Кроз наше Румуне, писаном далеке 1905. године, и да су заувек ућуткани силином аргумената и чињеничним стањем које је успешно одбрањено у Паризу…

(Вера Станисављевић-Ракић, „Актуелно и век касније“,
Бележница бр. 15, Народна библиотека, Бор, 2006, стр. 66-68)

Издаваштво, Остала издања

КИШОБРАН : The Best of 2007

КИШОБРАН : The Best of 2007, приређивачи Милен Миливојевић, Бранислав Бане Димитријевић, Ана Јанковић, Бор, Народна библиотека, 2008/ формат 20 цм; повез: броширан; обим: стр. 104

О књизи

КишобранКада је пре скоро 10 година Народна библиотека Бор покренула свој лист, био је то јасан заокрет ка једном много активнијем учешћу у животу локалне заједнице, са крајње отвореним намерама: да у недостатку правог градског гласила, лист библиотеке буде тај који ће, осим стручних, библиотечких, бележити и многе друге теме значајне за сам град – почев од завичајних тема, па самим тим подсећања на разне значајне историјске догађаје и личности – све до културних догађаја који обележавају нашу свакодневицу. Све је више интересовања, па и простора за књижевне теме – приказе, критике, есеје, преводе, необјављену поезију и прозу.
Даљим ширењем тема и и све већим бројем сарадника, указала се потреба за још једним видом комуникације са одређеним циљним групама. Захваљујући спонзорима, успели смо да одштампамо 1. специјални број Бележнице, који је посвећен једном својеврсном медијском феномену – интернету и блогу – који има све бројније кориснике, па је и та чињеница била довољна да се окренемо и овој циљној групи не бисмо ли повећали „домет“ свог деловања.
Пројекат „The Best of Кишобран“ настао је када и сам књижевни блог „Кишобран“. Након јасно израженог опредељења зашто је направио свој блог (…“због блогера који воле књижевност, писаца који воле да блогују, због оних који пишу, али не знају да ли је то добро, због оних који мисле да добро пишу, али не знају где би то објавили…“, итд.), његов власник, аутор и уредник Бранислав Бане Димитријевић је упутио и стални позив онима који пишу да своје прилоге шаљу да буду објављени на „Кишобрану“, јер ће се они најуспелији једном годишње наћи и међу корицама књиге. Тако је и било. Након годину дана постојања „Кишобранa“ и веома успешног рада који се мери великим бројем прилога различитих аутора, великим бројем посета, објављен је зборник Кишобран: the Best of 2007 (уредник специјалног издања и приређивач Бранислав Бане Димитријевић, остали приређивачи Милен Миливојевић и Ана Јанковић, Народна библиотека, Бор, 2008) и то као специјално издање Бележнице, листа Народне библиотеке Бор.
Верујем да ова заједничка књига Народне библиотеке Бор и „Кишобрана“ има посебан значај у години у којој се организује трећи сусрет блогера у региону BLOG OPEN, и то управо у Бору.

Ана Јанковић

Одељење за књижевност и језик

Нове књиге

НОВИ НАСЛОВИ ДОМАЋИХ АУТОРА

  • Јовица Аћин, Голи демони
  • Јаша Томић, Сабрана дела
  • Саша Хаџи Танчић, Меланхолија
  • Владан Матијевић, Застрашујући рај
  • Матија Бећковић, Кажем ти тихо
  • Матија Бећковић, Мисли
  • Мирослав Јосић Вишњић, Приче из трапа
  • Боро Драшковић, Поглед пролазника
  • Васа Павковић, Доктор Батут против надрилекара
  • Девет заборављених приповедача (пр. Васа Павковић)
  • Давид Албахари, Марке
  • Новица Тадић, Незнан
  • Саша Радојчић, Ништа и прах
  • Александар Гаталица, Дневник поражених неимара
  • Младен Марков, Тескоба
  • Александар Тишма, Писма Соњи
  • Јовица Аћин, Шетње по крову
  • Горчин Стојановић, Apocalypso
  • Мирјана Бобић Мојсиловић, Срце моје
  • Милорад Павић, Друго тело
  • Душан Радовић, Баш свашта (сабрана дела)
  • Станислав Краков, Живот човека на Балкану,
  • Гордана Залад, Зашто баш ја
  • Како писци пишу
  • Српска књижевност 18. и 19. века (хрестоматија), књига прва

Нове књиге

Избор наслова из области педагогије, педагошке психологије, дидактике и методике наставе

БЈЕРКВОЛ, Јан-Руар
Надахнуто биће: дете и песма, игра и учење кроз животна доба / Јан-Руар Бјерквол. – Београд, Плато, 2006.

Иако потиче од професора музике, ова књига се у ствари, на популаран и макар у норвешкој врло утицајан и далекосежан начин бави педагошком психологијом, говорећи о важности игре и спонтаног стваралаштва као кључним капацитетима које не треба каналисати него подстицати. Музика и певање као концепти који утичу на развој креативности без обзира на даље професионално усмерење детета овде су понуђени као едукативне смернице. Питајући се како деца уче, аутор покушава да наведе на прилагођавање наставе деци, и критикује обрнуту праксу коју препознаје као врло распрострањену, ако не и доминантну.

ХЕНТКОВСКИ, Даријуш
Из школе : да ли ученика пустити са ланца / Даријуш Хентковски. – Београд, Clio, 2005.
Стр. 230-234: Предавања од крви и меса или како уважити ученике / Ана Пешикан.

Ова књига се превасходно бави односом наставника и ученика, не на теоријско-методолошком, већ на психолошком плану, поткрепљујући своје ставове низом сведочанстава стварних ученика и наставника из Пољске, одакле аутор потиче. Полазећи од идеје да само школовање подразумева врло болно суочавање индивидуе са стандардизујућом образовном институцијом, аутор покушава да схвати прави смисао реакција, коментара и захтева ученика и да укаже на проблеме у комуникацији који су врло чести при суочавању наставника и ученика. При том није битно да се да за право једној или другој страни, јер примери показују да на обе постоје колико тачне дијагнозе толико и прозвољне, афективне и непримерене опаске, без обзира на разлику у емотивној и интелектуалној зрелости. Други део књиге бави се дидактичким проблемима и нуди неке интересанте идеје везане за начин излагања градива и динамизацију процеса његовог усвајања, који би тиме постао не само занимљивију него и продуктивнији. Трећи део књиге бави се школском свакодневицом са психолошког, али и етичког становишта.

ЛЕМИШ, Дафна
Деца и телевизија : глобална перспектива / Дафна Лемиш. – Београд, Clio, 2008.

У складу са поднасловом књиге, ауторка разматра питањима односа деце према телевизији, улоге овог феномена у њиховом животу, потенцијалних и стварних користима и негативних ефеката, могућности саображавања телевизијског програма едукативним и педагошким циљевима итд. са разних аспеката. „Централно место за гледање телевизије“ бави се местом овог феномена у друштвеном и породичном животу – како телевизија организује расподелу времена и понашање у породици, које све улоге телевизија има у друштву, итд. пита се ауторка. Анализа односа детета и телевизије тиче се и когнитивне и развојне индивидуалне психологије – разумевање начина на који телевизија функционише и њене спреге са економијом, политиком, и другим интересним сферама, њеног односа према реалном свету и према реципијентима њених производа јесте процес који  се може и треба да усмери. Како телевизија изграђује поглед на свет, како конструише слику света, социо-економских и политичких тј. класних, расних и родних односа и функција у њему предмет је поглавља под називом „Телевизија и социјално конструисање реалности“. Како се затим под утицајем овог медија та слика преноси у свет и утиче на поступке, ставове и свакодневно понашање деце, колико подстиче насиље а колико просоцијално понашање такође је тема ове књиге. Други део је више педагошки усмерен и испитује потенцијалне и стварне користи за учење и образовање које телевизија може да понуди, уз питање колико се ова могућност заиста и примењује. Разматрање неопходности медијске писмености, као обавезног предмета, и педагогизације телевизијских програма за децу задире и у „Импликације у вези са образовањем и полтиком“.

ФУЛЕР, Грејем
Како научити страни језик / Грејем Фулер. – Београд, Финеса, 2006.

Познавање неког страног језика, а енглеског поготово, једна је од кључних компентенција нашег информатичког и глобалистичког доба. Овај приручник на концизан и пријемчив, али и систематичан, начин излаже неке нестандардне технике које учење страног језика, а које често и многима представља готово несавладиву препреку, може учинити не само бржим и лакшим, већ и ефектнијим и смисленијим. Књига је намењена онима који по први пут уче неки страни језик те се бави неким општим лингвистичким феноменима, појавама у језику и односу језика којих они који познају само свој матерњи нису уопште или су недовољно свесни. Такође је намењена и наставницима који предају почетницима у учењу страног језика.

БОК, Дерек
Универзитет на тржишту : комерцијализација високог школства / Дерек Бок. – Београд, Clio, 2005.
Стр. 191-196: Универзитет као хипермаркет / Србијанка Турајлић.

Да је високошколство већ дужи низ година тржишно орјентисано, нарочито у појединим земљама света, и да „послује“ по законима тржишта јесте чињеница, која из разних разлога може наићи на негодовање, па чак и етичку, педагошку, идеолошку критику. Али шта заиста подразумева комерцијализација високог школства и његовог претварања у хипермаркет, у коме појединачни универзитети постоје као брендови за којима потражња расте или опада у складу са менаџерским и маркетиншким успесима или промашајим, колико или можда и више у складу са њиховим образовним резултатима? Почело се са комерцијализацијом спорта на универзитету, који је требало да буде извор финансијских средстава за побољшавање наставе и услова за наставу, а постао је циљ сам за себе. Затим су компаније почеле да улажу у научно-истраживачки рад универзитета, који је тако постао роба, што је у многим случајевима довело до поступака који су савим супротни формалним и неформалним правилима понашања у академској и научној сфери. Затим је само знање постало роба, са девизом да је савремено друштво „друштво знања“ и да је знање најзначајнији и најрентабилнији ресурс. Инсистира се на тзв. перманентном образовању, што значи да човек током читавог професионалног живота треба да „купује“ додатне квалификације, што може бити добро уколико се одржи квалитет и, наравно, бесмислено уколико се са образовањем и знањем поступа као са сваком другом, материјалном, робом на тржишту, нарочито оном које се гради путем Интернета. Анализирајући стање и перспективе, аутор покушава да понуди и нека могућа решења проблема са којима се они који се теоријски или практично баве образовањем суочавају.

Стручно одељење

Стручно одељење – најчитанији наслови

Највеће интересовање корисника на одељењу стручне књиге у протеклим месецима имали су наслови из популарне психологије:
– Алан Пиз, Дефинитивни водич кроз говор тела
– Дипак Чопра, Књига тајни
– Барбара де Анђелис, Како сам доспела овде

Информатика

– Скот Келби, PhotoShop CS2 za digitalne fotografijе
– Кетрин Ајсман, Čarobni svet digitalne fotografije
– Xорx Омура, Auto Cad 2006 osnovne tehnike
– Тара Калишен, Google trikovi
– Марк Минаси, Windows XP Professional

Историја

– Зенон Косидовски, Кад је сунце било бог
– Xозеф Кембел, Херој са хиљаду лица
– Шарл Дил, Византијске слике
– Плутарх, Славни ликови антике

Биографије познатих

– Марк X. Сајфер, Чаробњак : живот и време Николе Тесле
– Лоренс Гробер, Ал Паћино : његова прича
– Волфганг Хилдесхајмер: Моцарт
– Себастијан Хафнер, Историја једног Немца : сећања 1914-1933

Одељење за књижевност и језик

Најчитанији наслови

  • ПАУЛО КОЕЉО, ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ЧАРОБЊАКА
  • ОРХАН ПАМУК, ЗОВЕМ СЕ ЦРВЕНО
  • МАРИЈА ЈОВАНОВИЋ, ИДИ, ВРЕМЕ ЈЕ
  • ТАД ВИЛИЈЕМС, ПРЕСТО ОД ЗМАЈОКОСТИ
  • ПАУЛО КОЕЉО, ЗАХИР
  • МИРЈАНА БОБИЋ – МОЈСИЛОВИЋ, ТВОЈ САМ
  • КАРОЛИН ПАРКХЕРСТ, ИЗГУБЉЕНО-НАЂЕНО
  • ДЕН БРАУН, ДА ВИНЧИЈЕВ КОД
  • ДАГЛАС ПРЕСТОН И ЛИНКОЛН ЧАЈЛД, МРТВА ПРИРОДА СА ВРАНАМА
  • МАРКО ВИДОЈКОВИЋ, ЂАВО ЈЕ МОЈ ДРУГ
Периодика и посебни фондови

Избор наслова

Избор наслова из области филозофије које можете наћи у Народној библиотеци Бор

НАПОМЕНА: Уколико Вас нека тема из области којом се бавите посебно интересује обавестите нас путем сервиса Упитај библиотекара на сајту Народне библиотеке Бор или лично, како бисмо могли да Вас континуирано обавештавамо о новим публикацијима које обрађују ту тему.

ТАТАКИС Василије
Византијска филозофија. Хеленска патристичка и византијска филозофија/ Василије Татакис. – Никшић : Јасен, 2002.

У овој књизи – која је иначе први опсежан и целовит преглед византијске филозофије – аутор детаљно и студиозно анализира историју византијске филозофије, почевши од наслеђа ранохришћанског периода, тј. дела која су прихватили Византинци, преко учења филозофа из Газе, Јована Филопона, Лествичника, Максима Исповедника, Анастасија Синаита, Јована Дамаскина, Теодора Студита, Фотија, и др. све до 15. века, укључујући и покрете већих размера, као што је исихазам. Посебна поглавља посвећена су мистичкој теологији, етици и политици. У другом делу студије, аутор се бави хеленском филозофијом у Византији коју анализира систематизујући је у четири периода. У обе расправе највећа пажња посвећена је Михаилу Пселу као зачетнику аутономне филозофије.
Студија има неколико додатних текстова: Клаус Елер, Континуитет у филозофији Хелена до пада Византијског царстава; Линос Г. Бенакис, Византијска филозофија; Клаус Елер, Ренесанси хуманизам и византијски средњи век; Борис Б. Брајовић, Општа библиографија византиске филозофије; Радомир Б. Поповић, Свети Оци у преводу на српски језик (покушај библиографије).

Д’ АМИКО Роберт
Савремена континентална филозофија/ Роберт Д’ амико. – Београд : Дерета, 2006.

Аутор се усредсређује на кључне идеје и концепте двадесетовековне филозофије, пре свега онтологије и епистемологије, у виду феноменологије, социјалне епистемологије, теорије интерпретације (херменеутике) и  „новог софизма“ (постструктурализам и деконструкција). Хусерл, Мерло-Понти, Сартр, Хајдегер, Карл Манхајм, Лукач, Кристева, Алтисер,  Гадамер, Хабермас, Фуко и Дерида јесу аутори чијем се делу посвећује превасходна пажња и који се појављују као носиоци филозофије 20. века.

ТЕЛЕБАКОВИЋ Бошко
Средњовековна филозофија/ Бошко Телебаковић. – Београд : Чигоја, 2006.

Средњовековна филозофија је сажет, прегледан, информативан уџбеник који систематизује филозофију средњег века и ране ранесансе. Приказана је филозофија Западне Европе, али арапска, јеврејска и византијска филозофија. После уводних поглавља које дају синтетички приказ појединих раздобља из историје средњевековне филозофије, укратко су описани живот и дело сваког значајнијег филозофа.

ИСТОРИЈА филозофије I – IV. – Београд : Плато, 2007.

Четворотомни зборник Историја филозофије је почетак издавања десетотомне Рутлиџове Историје филозофије, чијег се превођења и издавања подухватила издавачка кућа Плато, а који доноси текстове најзначајнијих савремених познавалаца дела појединих филозофа и епоха. Сваки текст опремљен је библиографијом и научном апаратуром, а сваки том (уз индексе) и речником термина, што омогућава читање и разумевање не само познаваоцима, него и људима мање упућеним у филозофију. Аутори текстова покушавају да кључне и већ довољно познате и коментарисане идеје и филозофске системе осветле из новог угла, или да укажу на нова поља примена и могућности даљег развоја и коменатрисања. До сада објављени томови покривају филозофију античке Грчке и Рима, хеленизам, средњи век, ренесансу и рационализам 17. века.

ХАЏИВУКОВИЋ Стеван
Француско просветитељство: одраз вере у људски напредак / Стеван хаџивуковић. – Нови Сад : Прометеј, 2005.

Приказ епохе просветитељста започиње трагањем за коренима просветитељских идеја у антици, средњем веку и ренесанси, а наставља се анализама политичких и социјалних претпоставки за појаву просветитељских идеја. Аутор поред филозофије и мисли појединих филозофа, нарочито француских, које анализира посебно, пажњу посвећује и утицајима које је просветитељство извршило у областима етике, науке, политике, економије, историографије, књижевности.

КВАЈН Вилард ван Орман
Онтолошка релативност и други филозофски огледи/ Вилард ван Орман Квајн; приредио и предговор написао Живан Лазовић. – Нови Сад; Сремски Карловци : Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2007. – (Библиотека Градитељи филозофске мисли).

Из садржаја: Натуралистичка епистемологија; Егзистенција и квантификација; Референција и модалност; Нове основе математичке логике.

У овој књизи прикупљени су најутицајнији Квајнови текстови из области логике, епистемологије, и филозофије језика, текстови који анализирају начине сазнавања света и трагања за истином.

МОНСЕН Нина Карин
Човек који воли: особа и етика. – Нови Сад; Сремски Карловци : Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2006.

„Човек који воли је књига о филозофији живота. Она говори о бивствовању човека, о задацима и циљевима, и описује шта значи бити човек, оно исконско човечно.“ (Из Предговора ауторке) Персоналистичка етика врлине био би најкраћи опис овог дела чије је централно питање како постати и остати етична особа у масовном, сцијентистичком, друштву.

ЖУЊИЋ Слободан
Службе Мнемосини: полемике о самозабораву балканске филозофске свести / Слободан Жуњић. – Београд : Плато, 2007.

Ова књига је скуп анализа политичких, идеолошких и филозофских струјања у Србији у последње две деценије двадесетог века и жучна полемика са низом савремених српских аутора – Беланчића, Даковића, идр. –  и њиховим текстовима. С обзиром да је реч о текстовима који су изворно објављивани у периодици ова књига илуструје сукобљене начине размишљања и карактеристичне предмете истраживања и сукоба у периоду о коме је реч.

АТАНАСИЈЕВИЋ  Ксенија
Српски мислиоци/ Ксенија Атанасијевић; приредио и поговор написао Илија Марић. – Београд : Плато, 2006. – (Изабрана дела Ксеније Атанасијевић, VIII).
Стр. 325-427: Библиографија радова др Ксеније Атанасијевић/ Добрило Аранитовић

Из садржаја: Српски филозофи (Руђер Бошковић, Његош, Божидар Кнежевић, Бранислав Петронијевић), Филозофија у народним умотворинама; Филозофска критика (прикази, предговори  и рецензије); Мишљење у књижевности (Стерија, Ђура Јакшић, Љубомир Недић, Милан Ракић, Сима Пандуровић, Момчило Настасијевић).

ШЕЛИНГ  Фридрих Вилхем Јозеф
Filozofija mitologije / Friedrich Wilhelm Joseph Schelling. – Zagreb : Demetra, 2000.

ДЕЈВИДСОН  Доналд
Istraživanja o istini i interpretaciji/ Donald Davidson. – Zagreb : Demetra, 2000.

Дејвидсон је један од најзначајнијих филозофа језика двадесетог века и врло утицајан управо због ове расправе. Анализирајући у новом контексту појмове као што су референција, комуникација, метафора, Доналдсон долази до закључка да језик не стоји у односу репрезентације или експресије ни према свету ни према субјекту. Језик престаје да буде медиј и постаје говорни чин чија се легитимност може верификовати само у јавном интерсубјективном простору комуникације од стране других говорних чинова.

ГЕЛЕН Арнолд
Čovjek i institucije / Arnold Gehlen. – Zagreb : Nakladni zavod Globu s: Filozofski fakultet – Zavod za filozofiju, 1994.

Постанак и кратка историја институција, њихова нормативна, ритуализирајућа, стабилизирајућа и усклађивалачка функција у друштву, као и однос појединца и институције предмет су анализе ове Геленове студије којим он формулише етос институције, као једну од форми социјалне регулације.

ИЗБОР НАСЛОВА ИЗ ОБЛАСТИ ПСИХОЛОГИЈЕ КОЈЕ МОЖЕТЕ НАЋИ У  НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ БОР

НАПОМЕНА: Уколико Вас нека тема из области којом се бавите посебно интересује обавестите нас путем сервиса Упитај библиотекара на сајту Народне библиотеке Бор или лично, како бисмо могли да Вас континуирано обавештавамо о новим публикацијима које обрађују ту тему.

КОСТИЋ Александар
Когнитивна психологија/ Александар Костић. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 2006.

Научна монографија која детаљно анализира предмет, методе и историју когнитивне психологије, елементе когниције – пажњу, оперативну меморију, дуготрајну меморију, а затим и језик, више менталне функције као што су суђење, закључивање, доношење одлука, решавање проблема, креативно мишљење. Последње поглавље бави се односом когнитивних и неуралних процеса и функција. Књига има глосар, енглеско-српски речник појмова и индексе имена и појмова, као и импресивну библиографију са стотинак референци.

МИЛЕР Фернан-Лисијен
Историја психологијe / Фернан-Лисијен Милер. – Сремски Карловци : Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2005.

Ова исцрпна студија бави се психологијом и њеном историјом и као науком али и као термином који означава науку о души, па самим тим имплицира и одређено схватање о томе шта је то душа и какаве све душе постоје. Како су се дефинисањем и концептуализовањем душе бавили филозофи, теолози, лекари итд. тако ова историја психологије залази у различите области и науке, почевши од најстаријих анимистичких представа. Посвећена је пажња сваком мислиоцу и практичару који се дотакао ове теме, да би се од четвртог поглавља прешло на психологију као науку, а затим и на издвајања појединих дисциплина као што је социјална психологија. Свако од подручја истраживања у психологији – развојна психологија, карактерологија, психофизиологија, психологија животиња – посебно је обрађено. Последње поглавље посвећено је утицају феноменологије, тј. Хусерла на формирање феноменолошке психологије Жан-Пол Сартра и Мерло-Понтија.

ЈУНГ Карл Густав
О развоју личности / Карл Густав Јунг. – треће издање. – Београд : Логистика; Нови Сад : Академска књига, 2008.
Стр. 189-202: Животно путовање до себе / Бојан Јовановић

Из садржаја: О конфликтима дечије душе; Значај аналитичке психологије за васпитање; Обдарено дете; О постајању личности; Брак као психолошки однос.
КЕЦМАНОВИЋ Душан
Да ли смо сишли с ума или докажи да си Србин : о етнонационализму и о нама / Душан Кецмановић . – Сремски Карловци : Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2006.

Етнонационализам као социјално-политички и социјално-психолошки феномен у овој се књизи испитује са становишта свог испољавања у понашању и мишљењу појединаца и група. Аутор анализира именовану појаву и као идеологију и као тип менталитета обележен одређеним психолошким и бихевијоралним карактеристикама. Студија је свестрана и залази у домен многих дисциплина – индивидуалне и социјалне психо(пато)логије, карактерологије, социологије, етнологије и антропологије.

ОГЊЕНОВИЋ Предраг
Психолошка теорија уметности / Предраг Огњеновић. – Београд : Гутенбергова галаксија, 2003.

Постоји много начина на који су уметност и психологија биле и јесу повезане, без обзира да ли психологија трага за карактеристикама стваралаштва као специфичног душевног процеса, или се бави појединачним ауторима чија дела третира као симптоме њихове психе, или пак фиктивним творевинама приступа својим експерименталним методом тражећи у  делима уметника потврду и илустрацију за своје увиде, а у самим ауторима претече својих научних спознаја. Аутор ове везе систематизује у неколико група и даје кратаку историју психолошких теорија о начину и функцијама стварања уметности, разматрајући како су поједини психолози и филозофи називали ту специфичну стваралачку способност, да ли су је уопште третирали као јединствену и специфичну или као комбинацију и интеграцију више других спосбности, како су је повезивалчи и вредносно орјентисали  с обзиром на разум, емоције, перцепцију итд..

ГОЛЕМАН Данијел
Социјална интелигенција : нова наука о људским односима / Данијел Големан. – Београд : Геопоетика, 2007.

Аутор прослављене Емоционалне интелигенције у овој се књизи бави међуљудским односима тј. утицајима које различите врсте међуљудских контаката имају на биолошком плану, начинима на које међусобне реакције изазивају неуронске, хормонске, итд. промене. При том, социјалну интелигенцију промовише као науку која учи алтруизму, емпатији исл. позитивним интерперсоналним функцијама.

ИЗБОР НАСЛОВА ИЗ ОБЛАСТИ СОЦИОЛОГИЈЕ, ПОЛИТИКОЛОГИЈЕ И КУЛТУРОЛОГИЈЕ

АЛЕКСАНДЕР, Викторија Д.
Социологија уметности: истраживање лепих и популарних форми / Викторија Д. Александер; превела с енглеског Јелена Косовац. – Београд : Clio, 2007. – 548 стр., 21 цм.

Ауторка истражује однос уметности и друштва у савременим условима продукције, дистрибуције и рецепције уметничких и њима сродних дела, узимајући у обзир контекст актуелних стратегија маркетинга и менаџмента у уметности, утицај глобализације на функцију и рецепцију уметничких дела у друштву, и сл. Заснована на тзв. ромбоидној шеми културе, која подразумева да се социолошка анализа и интерпретација усмерава како на традиционалну тријаду стваралац – дело – реципијент, тако и на друштвени контекст у целини, односно на дистрибутивне, маркетиншке и популаризаторске канале који елементе овог ромбоида међусобно повезују, ова опсежна студија свако поглавље поткрепљује и студијом случаја.

ИЛИ, Џеф
Ковање демократије: историја левице у Европи, 1850-2000 / Џеф Или ; с енглеског превели Весна Хаџић, Алекса Голијанин и Славица Милетић. – Београд : Фабрика књига, 2007. – 752 стр., 23 цм.

Аутор заступа чврсту спрегу левичарских идеја и борбе за демократију, анализирајући не само шта су поједине левичарске партије заступале или чиниле у појединим раздобљима, већ пре свега њихов трајан допринос и општи утицај на политику европских нација и држава.

СЕНЕТ, Ричард
Култура новог капитализма / Ричард Сенет ; превела с енглеског Александра Стојановић. – Београд : Архипелаг, 2007. – 173 стр., 21 цм.

Под новим капитализмом Ричард Сенет подразумева доба непрестане мобилности и максималне флексибилности као кључних одлика производње и потрошње, доба које потентност и потенцијалност вреднује више од остварених постигнућа. Тема његових анализа јесу обрасци рада, вештина и потрошње у таквим друштвено-економским условима, при чему се аутор према култури коју описује односи критички, због њене површности и дисконтинуираности, нудећи занатску посвећеност раду и концентрацију као идеал савременом произвођачу-потрошачу.

НЕШ, Кејт
Савремена политичка социологија: глобализација, политика и моћ / Кејт Неш ; с енглеског превела Саша Вишацки . – Београд : Службени гласник, 2006. – 334 стр., 24 цм.
Из рецензије: Политичка социологија традиционално секонцентрисала на међусобан однос друштва и државе. Међутим, теоретске и емпиријске промене подразумевају измењен положај националне државе као центра политичке активности. Књига „Савремена политичка социологија“ сагледава кретања у овој области везана за такве промене. Све је израженије интересовање за политизацију друштвеног живота, укључујући и активности друштвених покрета; за оспоравање права грађана којима се уводе норме усмерене на њихово искључивање; за развој транснационалне и националне праксе и институција са импликацијама у односу на „државу која се интернационализује“.

БРИТАНСКЕ студије културе : географија, националност и идентитет / приредили Дејвид Морли и Кевин Робинс . – Београд : Геопоетика, 2003.

Тридесетак аутора, међу њима и низ код нас превођених британских социолога, културолога, историчара, итд. баве се проблемом националне културе у актуелним условима, а на примеру културе Велике Британије. Њихови радови сврстани су у три поглавља: Географије идентитета, Култура традиција и наслеђе, Животни стилови, поткултуре и културна политика. Овим текстовима обухватају се многобројни аспекти живота у савременој Британији – од политике државе, односно њених регија, преко филма, музике, телевизије и уметности уопште, до стратегија и стилова појединих мање или више јединствених и хомогених група као што су геј покрети, зелени, и тд.

КОЕН, Стенли
Стање порицања: знати за злодела и патње / Стенли Коен ; с енглеског превела Слободанка Глишић; поговор Весна Николић-Ристановић . – Београд : Самиздат Б92, 2003. – 428 стр. ; 21 цм
Психолошки и политичко-идеолошки аспекти порицања кривице, злочина, геноцида, свесно и несвесноп гажење основних људских права, патња појединаца, група, народа и нација изазвана политичким насиљем, теме су ове студије. „Мало је тема које је толико болно разматрати као што су то начини избегавања које конструишемо да бисмо се заштитили од онога што не желимо да знамо.“, каже Ноам Чомски у приказу ове књиге. Оно што је најбитније јесте Коенов позив да се препозна сопствени социопсихолошки модел непризнавања жртава и потискивања садашњости и прошлости у име активног реаговања на све врсте злочина.

СПИВАК, Гајатари Чакраворти
Критика постколонијалног ума / Гајатари Чакравоти Спивак; превео Ранко Мастиловић. – Београд: Београдски круг, 2003 . – 613 стр. ; 22 цм.

У свету чувена „деконструкциониста“ и заступник тзв. постколонијалне филозофије и феминистичке критике културе, која иза себе има импресивну библиографију у коју ће читаоцу увид пружити и додатак ове књиге (Гајатари Чакраворти Спивак: одабрана библиографија) овде сумира своје основне ставове у вези са фиолозофијом, књижевношћу, и културом Запада, дакле колонијалног и маскулиног говора у његовом односу према колонијализованим народима и просторима Аустралије, Африке, Азије … и у његовом односу према женама. Спивак анализира импликације текстова Канта, Хегела и Маркса, односно књижевних дела сестара Бронте, Мери Шели, Бодлера, Киплинга, разне културне феномене у којима се испољавају хегемонијске и ауторитативне стратегије једних и стратегије отпора и непристајања на статус мање вредног у расном, класном, родном или било ком другом погледу, оних других. Писана страствено и ангажовано, а истовремено и аргументовано и прецизно, ова књига спада у мејнстрим савремених критичких дела.

ВОЛИН, Шелдон С.
Политика и визија: континуитет и иновација у западној политичкој мисли / Шелдон С. Волин ; са енглеског превео Слободан Дамњановић . – проширено изд. – Београд : „Филип Вишњић“ : Службени гласник, 2007. – 776 стр. ; 25 цм.

Ова књига представља исцрпну историју политичке филозофије од Платона до данас, уз осврт на основне појмове политичке филозофије и предмет њеног истраживања. Посебна поглавља посвећена су мислиоцима као што су Платон, Лутер, Калвин, Макијавели, Хобс, Маркс, Ниче … Да ли је демократија у Шкрипцу?

КУЛТУРА сваштоједа / приредила др Јелена Ђорђевић // Култура : часопис за теорију и социологију културе и културну политику ; 109/112, 2005.

Храна, њен састав, начин њеног припремања, служења и конзумирања, ритуали везани за поједине оброке итд., предмет су истраживања низа социолога, психолога, антрополога, етнолога чије је текстове прикупила Јелена Ђорђевић у овом темату часописа Култура. Пјер Бурдије (Хабитус и простор стилова живота), Клод Фишле (Функције исхране; Месо, подела и социјални напредак),  Сања Домазет (Књижевност и храна), Тијана Чолак-Антић (О послужењу и понашању за столом у Београду), само су неки од аутора заступљених у зборнику. С обзиром да се храном и једењем баве како са историјског и етно-географског (стари Грци, антички Рим, Јевреји, Кинези, Индијци), тако и са аспекта хране као мултифункционалног феномена (храна и здравље, естетизација хране, храна и друштвени статус и сл.) ови текстови нуде заиста широк увид и подстичу на иновативно и креативно размишљање о овом наизглед најбаналнијем од свих баналних феномена.