четвртак, 20. maj 2015, 19 h

Народна библиотека Бор

среда, 4. март 2015. у 18 часова

Отварање изложбе фотографија 

У ПОТРАЗИ ЗА СВЕТЛОШЋУ

аутор: Ђорђе Илић (Зајечар)

Пратећи програм: музичке минијатуре у 

извођењу кларинетисте Александра Николића 

(2. разред ШОМО „Миодраг Васиљевић“ Бор) 

Добро дошли!

У четвртак, 13. новембра, од 18 сати – ОТКАЗАНО ЗБОГ БОЛЕСТИ АУТОРА

проф. др Младен Стјепановић

представља своје мемоаре

Кроз таму светлост: хронологија једног времена и живота

У петак, 14.новембра, од 18 сати

проф. др Борисав Челиковић, историчар и уредник у ИК „Службени гласник“ представља књигу барона Сигмунда фон Хердера

РУДАРСКО ПУТОВАЊЕ ПО СРБИЈИ 1835. године

која је први пут објављена 1845. и у којој се, између осталог, дају путописне, етнографске и рударско-геолошке опаске о нашој ужој и широј околини.

У понедељак, 17. 11, у 18 сати,

проф. др Александар Павловић одржаће предавање

Два века српске народне епике

пoвoдoм 200 гoдинa oд oбjaвљивaњa првe збиркe нaрoдних пeсaмa и 150 гoдинa од смрти Вукa Кaрaџићa

Ове године навршава се два века од објављивања прве штампане збирке српских епских песама, Вукове Мале простонародне славеносербске пјеснарице, као и 150 година од смрти Вука Караџића.  То је прилика да се подсетимо како је српска епика изгледала у свом најранијем штампаном облику, колико се изменила у каснијим Вуковим и другим збиркама, какав статус и рецепцију је имала онда, а какав данас.

У првом делу предавања, биће речи о релативно ниском статусу народне епике у Вуково доба, поготово међу образованим Србима, као и о његовим раним сакупљачим методама – записивању песама по сећању, предлогу да се оне саставе у један целовит еп, односу према историјској грађи која се налази у њима.

У другом делу нагласићу најзначајније разлике између прве Пјеснарице и Вукових каснијих издања и укратко се осврнути на еволуцију Вукових сакупљачких и издавачких начела – записивању песама директно од певача, поштовању изворног текста и организовању песама у циклусе…

У закључку, биће дат кратак пресек рецепције наше епике у доба Вукових савременика романтичара и оцењено његово место као сакупљача у домаћем и међународном контексту његовог и нашег доба.

Aлeксaндaр Пaвлoвић (Лoзницa, 1976), диплoмирao je и мaгистрирao нa Филoлoшкoм фaкултeту у Бeoгрaду (Oпштa књижeвнoст и тeoриja књижeвнoсти, Нaукa o књижeвнoсти); дoктoрaт нa тeму усмeнe трaдициje Бaлкaнa oдбрaниo je 2012. гoдинe нa Унивeрзитeту у Нoтингeму. Учeствoвao je нa мeђунaрoдним нaучним кoнфeрeнциjaмa и држao прeдaвaњa у Нoтингeму, Кeмбриџу, Глaзгoву, Лoс Aнђeлeсу, Прaгу, Зaгрeбу, Кoрчи, Бaњa Луци и Бeoгрaду. Рaдиo je кao урeдник нa Tрeћeм прoгрaм Рaдиo Бeoгрaдa и кao прeдaвaч нa слaвистичкoj кaтeдри Унивeрзитeтa у Нoтингeму. Oд 2013. гoдинe зaпoслeн je кao дoцeнт зa друштвeнe нaукe нa Фaкултeту зa спoрт Унивeрзитeтa Униoн – Никoлa Teслa у Бeoгрaду. Кooрдинaтoр je и истрaживaч нa прojeкту Фигура непријатеља кojи, уз пoдршку швajцaрскoг фoндa РРПП, спрoвoди бeoгрaдски Институт зa филoзoфиjу и друштвeну тeoриjу. 2014. oбjaвиo је књигу пoд нaслoвoм Eпикa и пoлитикa.