Јелена Ђорђевић-Максимовић

Од квалитетнијих домаћих издања часописа, којих, извесно, нема у претераном броју, “Психологија данас” се издваја на основу неколико добрих особина – неубичајено висок тираж и добра дистрибуција за један стручни часопис, успех да се одржи већ пуне четири године (мада као тромесечно издање), доследно придржавање концепције листа да сваки број обрађује једну посебну тему и, најзад, тежња да поред придржавања високих критеријума стручности, садржаје прилагоди и просечно образованом читаоцу.
У овом часопису нећете наћи теме везане за несвесно, фантазме, тумачење снова и друге садржаје “дубинске психологије”, нити тестове који ће вам открити све о вама, налик на оне из тин-магазина или из женске штампе. Наместо тога наћи ћете мноштво занимљивих података из најразноврснијих области живота и један крајње практичан и употребљив приступ појавама из области социјалног понашања, адаптације и људских нагона. Да би се разумело зашто је то тако, мора се упознати издавач, а то је Друштво бихејвиоралне теорије и праксе из Ниша, и теоријски погледи које представља.
Бихејвиоризам полази од основне идеје да се понашање (тј. манифестна реакција организма) постави за основни предмет проучавања, при чему највећу пажњу обраћа на процесе учења (тј. стицања и мењања) тог понашања, а све то уз маскимално поштовање принципа емпиријске науке. Једноставније речено, код бихејвиориста се лабораторијском пацову поклања једнака (понекад и већа) пажња као и човеку, пошто су елементарне основе њиховог понашања (тј. учење) једнаке. Наравно да данас бихејвиоризам није тако искључив и крут у поимању човека и признаје му све оно што га чини специфичним – важност когнитивних процеса, социјалне димензије понашања, као и сложена емоционалност. Оно што је остало непромењено јесте истицање важности процеса учења за настајање и мењање понашања.
На тим темељима заснива се и бихејвиорална терапија, која полази од једноставне чињенице да се све што је “погрешно” научено у понашању (а таква је цела патологија) може исто тако и “раз-учити”. Она је, у поређењу са другим терапијским методима, показала јасну делотворност, брзину и једноставност у поступку, и то посебно у раду са одређеним врстама проблема као што су фобијске реакције, зависности, навике понашања, али и код сложенијих психијатријских поремећаја. Тако данас нпр., уколико желите да оставите цигарете, ићи ћете на неку врсту бихејвиоралне терапије која се неће бавити дубљим разлозима ваше зависности, већ ће једноставно учинити да се одучите од пушења.
Оваква практична нота присутна је и у “Психологији данас”, кроз низ едукативних и саветодавних садржаја, са циљем да код читаоца најпре развије осетљивост за нека подручја проблема, да би се могло приступити и њиховом решавању, све у циљу подизања свести људи о значењу квалитетног живота. То у великој мери утиче и на избор тема којима се часопис интензивније бави – социјално понашање (асертивност, самопотврђујуће понашање, ауторитарност), сексуалност и љубав, стрес и криза, агресивност и аутоагресивност, болести зависности, креативност и др.
Часопис, наравно, има своје добре и лоше стране, али, пошто углавном добре преовлађују, пођимо од њих. Најпре, то је један заиста репрезентативан приказ стања у научној психологији код нас и пружа обиље информација са потпуном научном заснованошћу, односно, може му се веровати. Такође, и поред претежно бихејвиористичке оријентације, часопис ни у ком случају није искључив, те су њему заступљене разне области психологије и психијатрије – психодијагностика и психотерапија, психометрија, педагошка и развојна психологија, професионална оријентација, психосоматика, психолошка превенција, психологија личности итд. О другим позитивним стварима о овом часопису као што је добар тематски приступ и наглашен едукативни моменат – већ је претходно речено.
Што се мана тиче, квалитет текстова доста је неуједначен, поједини су сасвим испод очекивања које побуђује тема којом се баве, а поједини су изванредни, што све зависи од личне умешности аутора да на занимљив начин прикажу свој стручни рад и искуство. Такође, неприпремљен читалац може искусити извесну непријатност пред налетом савета које, услед природне несавршености и евентуалне неспремности да на њих реагује искључиво прихватањем, може доживети као претерано наметљиве. На крају, и поред прилично доброг изгледа часописа, морамо рећи да су им плакати прилично нелепи, премда поучни.
У сваком случају, верујемо да свако може, читајући овај часопис, пронаћи макар једну тему која ће га истински побудити и о којој ће сазнати нешто посебно, па га стога искрено препоручујемо.

Штампај (пдф)