Године 1985, у току само једног викенда кренуло је из Бора ка Истамбулу, у организацији „Путника“ и борске „Ласте“, 28 аутобуса, пуних углавном женама, са циљем да се у древном граду шопингује. Процењено је, од стране појединаца, да такво понашање штети моралу и јачању идејне свести.
Екипа стручњака Медицинског центра у Бору утврдила је да у Бору има 1,47% „шећераша“, да ће после испитивања та бројка порасти на 2% регистрованих, а да има око 4% оних који имају предиспозиције да постану дијабетичари.
Држављанин Ирака, са станом у Улици 7. јула 30/6, у огласу је тражио намештен стан са грејањем.
Народна библиотека Бор добила је Октобарску награду.
У априлу месецу у Биоскопу „Звезда“ приказиван је филм ГРАДИЋ ПЕЈТОН (1959) са Ланом Тарнер у главној улози.
До краја 1985. године, мајданпечка „Златара“ планирала је отварање два консигнациона складишта златног накита у Њујорку и Лонг Бичу.
Возач Ластиног аутобуса регистарског броја ЗА 922-39 одбио је да прими раднике који су завршили ноћну смену; када их је, коначно, под притиском примио, стао је на раскрсници према Болничкој улици, угасио је грејање и пустио издувне гасове у унутрашњот аутобуса; после читавог часа преговарања, аутобус је кренуо, али је стао код општине, а љути радници отишли су у рано зимско јутро право у председништво да се жале.
Од 15. октобра цена грејања и воде порасла је за 20%.
Народна библиотека Бор отворила је Одељење за информатику, са штампом, часописима, актуелном публицистиком, гласилима оргаизација удруженог рада и месних заједница и књигама у функцији опште и елементарне културе и образовања (енциклопедија, лексикони, речници).
У мају 1985. године вођени су завршни и званични разговори кинеских привредника и представника РТБ Бор о изради студије економске оправданости формирања мешовитог предузећа са циљем отварања рудника бакра у кинеској провинцији Сечуан.
Виктор Бранковић, програмер и Драган Стојменовић, библиотекар представиће последњи пројектни циклус Народне библиотеке Бор: набавку нове опреме и „прочитан“ и претражив дигитализовани лист Колектив, који ће бити доступан на рачунарима за кориснике у библиотеци. Oд 2006. до данас дигитализовани су сви доступни бројеви Колектива од 1947. до 1992. Дигитализована су 42 годишта листа Колектив (1.877 појединачних бројева у 42 годишта, а пошто су током две године објављивани и посебни додаци, дигитализовано је и 17 додатака из 1975. и 1976, док колекцији недостају годишта објављивана 1950, 1956. и 1991). Оптичким препознавањам карактера (OCR) прочитано је око 22.000 страница листа, 40.580.721 речи, 280.362.524 карактера.
Пар речи о покретању Колектива
(Драган Стојменовић, Завичајно опдељење НББ)
Радничко организовање, то јест удружено деловање радника у Бору представља једну од најважнијих друштвено-политичких организација које постепено и континуирано остварују своје интересе, од оснивања рудника, стварајући основу друштвеног деловања које производи друштвена добра – све оно што бисмо подвели под организовану јавну социјалну (организациону) и материјалну културу. Међу резултатима тог организованог деловања био је и лист Борски колектив.
Борски рудници су убрзо након Другог светског рата потпали под управу Војне комисије, коју је одредио Народноослободилачки одбор, као орган револуционарне народне власти Југославије. Поред тога, убрзо након завршетка Другог светског рата, 23–25. јануара 1945. у Београду је одржана Општеземаљска синдикална конференција, када је донета Одлука о оснивању Јединствених синдиката радника и намештеника Југославије (ЈСРНЈ). Тада је регистровано 26 струковних савеза синдиката, међу којима је био и Савез радника и намештеника рударске индустрије Југославије, који је својим програмским деловањем, на основу усвојеног привременог Статута ЈСРНЈ, кључан за успостављање институционалног деловања у локалним срединама у којима је преовладавала рударска привредна делатност. На основу задатака предвиђених Статутом, међу којима је био и тај „да организују идејно-политичко, културно и стручно уздизање радника, да васпитавају радничке масе за учешће у државној управи, у организацији привреде и у културном животу земљеˮ, Општинско синдикално веће у Бору, у свом широком спектру деловања, упркос реалним проблемима општег стања привреде, услова живота и рада у Бору, успело је, као један од приоритета, да постави културно-просветно деловање, које је, уз немале напоре и слабу заинтересованост, ипак опстајало. Године 1947, у Бору се, такође, интензивира и рад Народног фронта на пољу друштвено-политичких активности усмерених ка покретања маса, али и захваљујући значајним акцијама на обнови и изградњи.
Извештај о културно-просветном раду, 14. мај 1947, Borski rudnik 1947. godine: аrhivska građa. Bor, 1987, str. 118–119.
Убрзо се, на иницијативу Синдиката да се оснује информативно гласило синдикалне подружнице и предузећа, подношењем пријаве Савезу радника и намештеника рударске индустрије Југославије, покреће раднички лист Борски колектив.
Borski rudnik 1947. godine: аrhivska građa. Bor, 1987, str. 137.
Биле су то прве фабричке новине основане у Југославији на иницијативу Синдиката. Борски колектив, са поднасловом „Орган синдикалне подружнице Савеза рудара и предузећа рудника бакра и топионице Борˮ, у издању Синдикалне подружница Савеза рудара и управа предузећа Борских рудника и топионице, под тим насловом излази од 1. новембра 1947, до 1955. године, а штампан је у зајечарској штампарији Први мај. Одговорна уредница била је Милева Милентијевић, тадашња чланица локалне комисије Агитпропа (Управа за агитацију и пропаганду), која је лист водила наредна 33. броја, односно наредних годину и по дана. У том кратком периоду успела је да успостави основне рубрике и концепцију уређивања, писала је текстове и оформила прву редакцију, коју су чинила три новинара и два административна радника. Лист је излазио два пута месечно. Уредница је контролисала прелом текста и штампу сваког броја, тако да је, да би избегла честа путовања до штампарије у Зајечару, иницирала отварање штампарије у Бору, која је убрзо и инсталирана. Већ од петог броја, Борски колектив се штампао у Бору.
