Архиве категорија: Завичајно одељење

Едукативни програм упознавања са најзначајнијим завичајним личностима

mali-konacni

Народна библиотека Бор
Завичајно одељење
децемабар 2009

Едукативни програм упознавања са најзначајнијим завичајним личностима
Владимир Ђорђевић

Народна библиотека Бор

15. 12. 2009.
12 часова
Отварање изложбе фотографија из Посебних фондова Народне библиотеке Србије: легата сестара Јанковић и заоставштине Владимира Ђорђевића

13 часова
Етномузиколошки одсек Музичке школе Мокрањац (Београд) извођење традиционалних мелодија које је забележио Владимир Ђорђевић са коментарима професора

Народна библиотека Бор
17. 12. 2009. 18 часова
проф. др Димитрије Големовић, етномузиколог
О Владимиру Ђорђевићу

Музеј рударства и металургије
19:30 часова
Моју песму да свириш…
Изложба традиционалних инструмета које је сакупио Владимир Ђорђевић и завештао Музичкој школи Станковић (Београд) са инструметима из етнолошке збирке Музеја рударства и металургије

Народна библиотека Бор
23. 12. 2009. 18 часова
др Иван Чоловић, етнолог
Гусле као симбол националног идентитета на Балкану

Народна библиотека Бор
25. 12. 2009. 18 часова
Ива Ненић, етномузиколошкиња и теоретичарка културе и медија
Између „обнове националног“ и глобалних мрежа: (српска) традиционална музика као творбена пракса друштвеног „данас“

Народна библиотеке Бор
27. 01. 2010.
Музичка школа
Миодраг Васиљевић, Бор
композиције
Владимира Ђорђевића

Програм су помогли:
Министарство културе Републике Србије
Народна библиотека Србије
Музичка школа Станковић, Београд
Музичка школа Миодраг Васиљевић, Бор
Музеј рударства и металургије, Бор
Општина Бор

Владимир Ђорђевић рођен је у Брестовцу 2. децембра 1869. године. Наиме, његов отац Радосав био је свештеник и прва свештеничка служба била му је поверена у Брестовцу, селу данашње борске општине. Његова мајка Јелисавета била је родом из Војводине.
Годину дана пре Владимира, рођен је његов брат Тихомир. У овом крају се породица Ђорђевић задржала пет година. Основну школу и гимназију Владимир завршава у Алексинцу, а Учитељску школу у Нишу. Од 1983. године борави у Бечу где студира науку о хармонији код професора Роберта Фукса, а касније и науко о контрапункту. Године 1901. борави у Прагу где учи инструметирање. У Србији је обављао послове учитеља и професора музике, певања и хармоније у Алексинцу, Пироту, Врању, Ваљеву, Јагодини, Београду. Поред просветне делатности, он учествује и у раду више оркестара и певачких друштава у поменутим градовима. Његов први штампани рад су народне мелодије забележене у Кулини, а објављене су у Побратимству 1892. године. Године 1896. излази из штампе његова прва збирка Српске народне мелодије из Кулине. Са овим објављеним радовима отпочиње његов разноврсни и богати мелографски рад. Као прилог у Караџићу из 1899, са колегом Божидаром Јоксимовићем, објављује Питања за прикупљање музичких обичаја у Срба, у којем се по први пут појављује етномузиколошки приступ предмету проучавања народне музике и обичаја који је прате. Сакупља обимну грађу народног стваралаштва са територија Македоније и Србије и објављује је у двотомном делу Српске народне мелодије. Признања за мелографски рад добија од тадашњих познатих музиколога, етномузиколога, музичких фолклориста, композитора Ернеста Клосона, Беле Бартока, Џорџа Херцога, Петра Крстића, Милоја Милојевића. Упоредо са мелографским радом, развијао је и органолошки приступ народној музици сакупљањем и проучавањем народних музичких инструмената. У музичкој школи Корнелије Станковић основао је Музеј народних музичких инструмената. Био је и успешан композитор и музички педагог. Као посебно значајан период његовог педагошког рада издваја се период његовог избеглиштва у Француску током Првог светског рата. Оснивач је и члан редакције часописа Музички гласник у оквиру којег уређује рубрику «Оглед биографског речника српских музичара“, касније објављену као издање Музиколошког гласника Српске академије наука под називом Прилози биографском речнику српских музичара. Један од најважнијих радова свакако је његов Оглед српске музичке библиографије. Мање је познато да је волео фотографију и да је у својој заоставштини, која се чува Народној библиотеци Србије, поред обимне и разнолике библиотечке грађе, оставио и своју збирку фотографија које је сакупљао али и сам фотографисао и израђивао.

Народна библиотека Бор, 15. 12. 2009. г. 12 часова

Народна библиотека Србије је 1969. године обележила стогодишњицу рођења Владимира Ђорђевића објавивши његов најопсежнији јединствени библиографски рад Оглед српске музичке библиографије до 1914. године. Сестричине браће Ђорђевић, Љубица и Даница Јанковић, су тестаментом 1971. године Одељењу посебних фондова Народне библиотеке Србије повериле на чување своју покретну имовину, обимну и разноврсну грађу: своју библиотеку, рукописе, музичке инструменте, фотографије, уметничке слике. У том легату сестара Јанковић налази се и заоставштина Владимира Ђорђевића, као и део заоставштине Тихомира Ђорђевића, Владимировог брата и пионира етномузикологије и етнологије у Србији. Сестре Јанковић биле се признате међу оснивачима српске кореологије и етномузикологије. Поред њихове библиотеке и најразноврсније научне и уметничке грађе, легат садржи обимну документацију и некњижну грађу која сведочи о животу и раду њихових ујака Владимира и Тихомира Ђорђевића: породичну и стручну преписку, старе разгледнице, гравире, географске карте, личне предмете и посебно вредну збирку ретких породичних и других фотографија, као и збирку од око стотину фотографија које је снимио Владимир Ђорђевић. Поред тога, посебно вредна грађа чува се и у поклону легату Тихомира Ђорђевића који је он са својом вредном библиотеком, једном од највећих приватних библиотека у то доба, завештао Народној библиотеци Србије још за живота, одмах после бомбардовања 1941. године као прилог њеној обнови. У том поклону сачувана је и највреднија рукописна грађа Владимира Ђорђевића, и примера ради, међусобна преписка браће Ђорђевић у преко пет стотина писама.

Изложене фотографије избор су стручњака из Одељења посебних фондова Народне библиотеке Србије и овом приликом се, поред осталог, по први пут јавно излажу фотографије које је снимио сам Владимир Ђорђевић. „Легенде“ фотографија су уређени оригинални коментари са полеђине изложених фотографија које је својом руком исписао Владимир Ђорђевић.

Музеј руадрства и металургије, 17. 12. 2009. г. 19:30 часова
Изложба „Моју песму да свириш…“

Изложба „Моју песму да свириш…“, пружа публици могућност упознавања културног наслеђа које у територијалном погледу припада ширем простору Балкана, а временски се везује за причу о староседеоцима на овом простору, али и прапостојбини Словена. Реч је о музичким инструментима које је сакупио познати етномузиколог Владимир Ђорђевић, као и артефактима Етнолошке збирке Музеја рударства и металургије. Владимир Ђорђевић је 1925. г. Музичком друштву Станковић поклонио колекцију народних музичких инструмената, коју је набавио сопственим средствима на простору Македоније и јужне Србије. На изложби су заступљени ударачки (даире, дарабука), дувачки (кавал, двојнице, шупељка, фруле, гајде, зурле) и жичани музички инструменти (гусле). Колекција музичких инструмената Етнолошке збирке Музеја рударства и металургије, обухвата музичке инструменте карактеристичне за непосредну околину Бора: дудук, фрула, бубањ, гајде и рикало. Артефакти који плене својим облицима и орнаментиком у неким прошлим временима побуђивали су најразличитије емоције, будили оптимизам и песимизам, душевну бол и срећу. Посебну захвалност у реализацији ове изложбе дугујемо Музичкој школи Станковић из Београда.

Сузана Мијић, етнолог
аутор изложбе Моју песму да свириш… у Музеју рударства и металургије

Завичајно одељење препуручује

ПЕРИОДНА СТАНИЦА

ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПРОЈЕКТА ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ НЕКЊИЖНЕ ГРАЂЕ ЗАВИЧАЈНОГ ОДЕЉЕЊА

НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ БОР

Завичајно одељење Народне библиотеке Бор је октобра 2008. г. отпочело пројекат Дигитализације некњижне грађе уз помоћ РТБ-а Бор, Министарства културе Републике Србије, Народне библиотеке Србије, Општине Бор и у сарадњи са пријатељима библиотеке Фото Сварчетом и Штампаријом Графомед. Завичајно одељење чува вредне колекције најразличитије фотографске грађе, негатива и фотографија које су од непроцењиве важности за Бор и које чине основу пројекта дигитализације, а дигитализација сама поред очувања, заштите и доступности има за циљ и презентацију те врсте грађе најширој јавности. Визуелна грађа по самом карактеру медија је погодна за презентације и у овом случају имаће за циљ да промовише две вредне колекције: фотодокументацију радничког листа Колектив коју између осталог чини 4881 негатив (из периода 1947 – 2006. г.) и приватна колекција г. Мирослава Радуловића коју чини 365 негатива (из периода 1947 – 1971). Најзаступљенији аутори у колекцијама су Ђуро Коловратар, Душан Митић, Бајрам Салијевић и Љуба Марков. Повод презентације дигитализованих фотографија у јавном простору је Дан рудара, који су срце Бора и који нас подсећају на две истине које понекад заборављамо, а то су солидарност и стална свесност о свакодневици и стварности коју живимо.

Ова изложба нема за циљ да одговори на питања и експлицитно опише садржај фотографија већ да подстакне међусобну комуникацију и тако прошлост и саме фотографије учини садржајним данас. У том контексту су одабране и фотографије које су на флајерима. Аутор тих фотографија је Владимир Радивојевић и оне концептуално проширују радни назив ове изложбе ПЕРИОДНА СТАНИЦА, позивајући на реакцију фотоапаратом у реалном времену и на сваком месту.

Драган Стојменовић, библиотекар

Интеркултурни дијалог – Алтернативна урбанизација у Бору очима других

picture-2571У оквиру програма Мапирања интеркултурног дијалога у који је Завичајно одељење Народне библиотеке Бор укључено програмом Алтернативна урбанизација очима других у Бору су крајем јуна 2009. г. боравили и радили Даринка Поп Митић, Свебор Миџић и Владан Јеремић.
Први део мурала Будућност прослости уметнице Даринке Поп Митић осликан је на једној од три преостале куће у старом градском центру. Други део мурала Све што је било биће поново, биће насликан на згради Дома културе.
Владан и Свебор су приложили своје концепте и њихова реализација се очекује до краја 2009. г.

Alternativna urbanizacija u Bor ocima drugih

Vladan Jeremic
Pozdravi iz Bora
on-line arhiv i serija razglednica

Moj projekat koji cu razviti tokom gostovanja u Boru u okviru projekta Alternativna urbanizacija u Boru, bice on line arhiv materijala i razglednice iz Bora sa fotomontazama koje ce nastati naknadno.
Naslov projekta i moga on-line arhiva ce biti Pozdravi iz Bora.
Celokupan arhiv ce se sastojati od sajta, tj.audio-vizuelne dokumentacije (fotografija, video, bloga, facebook grupe, picasa albuma, tekstova) koji ce omoguciti svim korisnicima uvid u savremenu vizuelnu foto dokumentaciju grada Bora.
Ovaj arhiv je zamisljen kao otvorena platforma svih onih koji zele da dele fotografije ili video dokumentaciju grada Bora a koji bi imali nameru da postuju svoje materijale za slobodno koriscenje.
Svi materijali bi bili objavljeni pod Creative Commons licencom Srbija – deliti pod istim uslovima.

Savremena pitanja ce biti obradjena kroz on-line video intervuje sa lokalnim organizacijama koje se bave ekonomskom i drustvenom situacijom u Boru.

Vladan Jeremic

Alternativna urbanizacija u Bor ocima drugih

’Bor, grad XX veka u mediju XX veka’ je monografska publikacija koja ce pokusati da kroz igrane filmove jugoslovenske i srpske kinematografije koji su za svoju temu imali Bor i zivot radnika u Boru (Covek nije tica, D.Makavejev; Put za Katangu, Z.Pavlovic, Rudarska opera, O. Novkovic i M.Markovic) ali i kroz bogatu dokumentarnu gradju, da kriticki reflektuje upotrebu Bora, paradigmaticnog grada – vrsnjaka XX veka , i njegove industrije, kao mizanscena za modernizaciju i upotrebu modernosti u socijalistickoj Jugoslaviji i tranzicijskoj Srbiji. Zbornik bi sadrzao tekstove kriticara i teoreticara filma i kulture kao sto su Pavle Levi (teoreticar filma), Nebojsa Jovanovic (teoreticar filma iz Sarajeva) i Branislav Dimitrijevic (istoricar umetnosti) ali i razgovore sa autorima novijih filmova o Boru kao sto su Oleg Novkovic, reditelj filma Rudarska opera, Milena Markovic, scenarista filma Rudarska opera, i Nikola Lezajic, autor filma Tilva Ros. Tekstovi ce koristiti arhivsku gradju koja se nalazi u Zavicajnom odeljenju Narodne biblioteke – Bor.

Svebor Midzic

Галерија Владана Јеремића

http://picasaweb.google.co.uk/jeremic.vladan/Bor1#
http://picasaweb.google.co.uk/jeremic.vladan/Bor2#
http://picasaweb.google.co.uk/jeremic.vladan/Bor3#

Даринка Поп Митић – Будућност прослости

ИК ДИЈАЛОГ
Будућност прошлости
http://rex.b92.net/ikd/node/14#comment-274

Марк Ноземан, фотограф из Амстердама боравио је у Бору 10 дана и по својој жељи обишао индустријски комплекс РТБа, приватне и јавне просторе Бора. Послао је своју селекцију од 20 фотографија ради планирања припреме презентације у специјалу Блежнице.

http://www.marknozeman.com/

Изложба ромске писане културе у Бору

plakat1
Народна библиотека Бор
Среда 20. 05. 2009. г.
18 часова

отварање изложбе из продукције
Народне библиотеке Србије

ALAV E ROMENGO

Изложба ромске писане културе

изложбу ће отворити аутор Драгољуб Ацковић

Трибина – дебата: РОМИ, МИ И ДРУГИ – КОЛИКО СЕ ЗНАМО?

plakat_a3_small2

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА БОР

четвртак 21. мај 2009. г.

18 часова

Мрежа интеркултуралног дијалогакроз установе културе

Центар за друштвено економски развој и Фонд за отворено друштво

Трибина – дебата: РОМИ, МИ И ДРУГИ – КОЛИКО СЕ ЗНАМО?

Пројекција филма Бибија, заштитница Рома


Дигитализација и имплантација

digitalizacija-i-implantacija

 

Дигитализација некњижне грађе Завичајног одељења и културне и јавне делатности Народне библиотеке Бор: дигитализација и имплантација

 

  •  Опис пројекта

 

Пројекат је израђен на основу ПУЛМАН смерница за дигитализацију у којима je предвиђено и предложено неколико важних методолошких корака описа и саме реализације пројекта. Значајну стручну помоћ и препоруке за планирање, организацију и техничку опрему добили смо и из Народне библиотеке Србије. Одређивањe приоритета у врсти грађе која ће се дигитализовати подразумева одабир визуелне грађе која је у једном примерку и за коју не постоји негатив, одабир негатива са којег нису рађене фотографије и који није коришћен и објављен, као и одабир по критеријуму старости и реткости грађе. Одређивањем приоритета чувања или презентације дефинисаће се план рада у смислу редоследа дигитализовања грађе и потребе Народне библиотеке Бор. У случају колекција негатива који се чувају на Завичајном одељењу један од важнијих сегмената дигитализације јесте сама припрема негатива за скенирање која представља и основни вид и први корак у заштити јер се негативи који су у ролнама секу на траке са шест снимака и стављају у картонске џепове са преградама. Презентација дигитализоване грађе имаће као приоритет презентацију на изложбама и штампање фотографија на папиру које ће се и на тај начин чувати на до сада доказано најтрајнијем материјалу. Валоризација, селекција и дефинисање критеријума одабира грађе за чување и презентовање  вршиће се на основу садржине, старости, реткости. Као „Стандарде“ за процес дигитализације користимо ПУЛМАН смернице за дигитализацију које препоручују различите поступке и формате. Негативе скенирамо tiff формату у најмањој резолуцији 1200 dpi и 24 bit color дубине. За примерке који се презентују у дигиталном формату, употребљавају или достављају GIF или JPEG формати од најмање 300 dpi. Видео снимци чувају се у DV формату или неком другом распложивом видео формату. За невизуелну грађу, као што су звучни снимци користиће се опрема са дигиталним улазом која снима у WAW формату. У опис извора информација планирамо поред јединствене каталошке обраде у  COBISSu и уношење метаподатака као што су опис грађе, формат, опис фонда или збирке, тезаурус у случајевима електронске презентације. Заштита ауторских права приликом употребе дигитализоване грађе биће обавеза билиотеке и корисника на основу примера Народне библиотеке Србије. Заштита фајлова у случају презентације вршиће се ограниченим приступом оргиналима односно сировим форматима, посебним условима које могу имати нпр. дародавци или учитавањем логоа (воденог жига) Народне библиотеке Бор на фајловима. Посебан вид заштите дигиталних фајлова планиран је копирањем на DVD дисковима који ће служити за коришћења ван мреже на корисничким рачунарима у библиотеци, прављењем више копија на екстерним хард дисковима који ће за ту намену бити купљени. Један екстерни храд диск који је већ у употреби по завршеној дигитализацији биће понуђен на чување и коришћење Народној библиотеци Србије. Међутим, резултати овог пројекта дигитализације биће на хард диску понуђени и дародавцима, сарадницима и институцијама: РТБ-у, Музеју рударства и металургије у Бору, Музеју науке и технике у Београду, Музеју примењене уметности итд.  Процес рада, односно усклађивање дигитализације и обраде некњижне грађе, утврђен је систематизацијом радних места и описом послова у библиотеci због ефикасне дигитализације али и каталошке обраде у COBISSu. Књижничар или војник на цивилном служењу обавља послове техничке припреме, библиотекар обавља одабир, скенирање, обраду и презентацију грађе. За чување обрађене грађе планирано је неколико система чувања и заштите. Први сегмент заштите представља сама припрема негатива за скенирање која се састоји од сечења негатива на траке који су иначе у ролнама, паковање трака у картонске џепове, уношење основних података о негативу на џепу. Те основне податке чине информације на колико трака је негатив исечен, колико снимака садржи, преписивања оригиналних ознака са негатива. Приликом скенирања на џеповима се уносе подаци о броју скенираних снимака са тог негатива и евентуална ближа одређења која се налазе на самом негативу. Временски рок који је одређен оквирно за извођење програма условљен је динамиком и за сам програм дигитализације некњижне грађе биће потребно 6 година а програм дигитализације културне и јавне делатности библиотеке је у том смислу трајан и обављаће се надаље у сопственој продукцији. Одрживост и, у складу с тим, исплативост, односно, оправдање ове инвестиције  мора се разматрати на ширем плану културне политике града, укључивање пројекта у друге пројекте,  повезивања са институцијама у граду, држави и свету. Посебан вид оправдања огледа се у укључивању Народне библиотеке Бор у токове дигитализације националне и светске културне баштине. Самим програмом дигитализације планира се и континуирано праћење и бележење дигиталним записима културне и јавне делатности библиотеке за коју су се до сада ангажовала трећа лица уз новчану надокнаду. На Завичајном одељењу Народне библиотеке Бор запослен је један библиотекар који је и одговорно лице пројекта и за ову врсту програма, планиран је и рад једног књижничара или војника на цивилном служењу на пословима техничке припреме.

 

 

  • Циљ пројекта

Основни циљ пројекта је остваривање основне библиотечке делатности у складу са савреминим тенденцијама у струци. У том смислу подразумевасе и довођење у употребљиво стање ове значајне колекције некњижне грађе која се чува на Завичајном одељењу. Дигитализована грађа је по својим својствима визуелне грађе најпогоднија за промоције, презентовање и публиковање, тако да су у плану тематске изложбе фотографија, трибине на теме, које су фотографски детаљно пропраћене у овој колекцији Завичајног одељења: културни и јавни живот, јавни радови, политика и индустрија, култ личности, радничка свакодневица итд. У том смислу као приоритет и циљ узета је чињеница да је до сада најтрајнији начин чувања фотографија на папиру тако да ће изложбе које су планиране омогућити штампање и презентовање дигитализоване грађе и на тај начин обогатити колекцију класичних фотографија на Завичајном одељењу. Између осталог основни циљ био би и мотивација и стварање поверљиве атмосфере за акцију набавке библиотечке грађе и поверавања на скенирање приватних докумената, фотодокументације и ситног материјала из приватних колекција уз организоване кампање и јавне трибине на ту тему. Ко посебан циљ постављен је широк спектар могућности коришћења технике за дигитализацију и саме дигитализоване грађе као и њихова примена у другим и будућим пројектима Завичајног одељења. Примера ради, реализован је Едукативни програм упознавања са најзначајнијим завичајним личностима Ване Бор, у току су планирани програми и акције дигитализовања приватних колекција фотографија и негатива, пројекат покретања интеркултурног дијалога Алтернативна урбанизација у Бору очима других у сарадњи са Културним центром Рекс и под покровитељством Министарства културе Републике Србије. У плану је више програма који су у директној вези са пројектом Дигитализација… и покретањем интеркултурног дијалога као што је програм Презентација дигитализоване грађе у јавном простору, или програм подршке и сарадње са фотографским удружењима, фотографским радњама и фотографима аматерима који би желели да изложе своје фотографије у библиотеци. Овим акцијама Завичајно одељење има један важан циљ да на најразличитије начине дође до актуелне визуелне грађе која би се поверила на чување и коришћење библиотеци.

 

 

  • Учесници у пројекту:

Министарство културе републике Србије

Рударско топионичарски басен Бор

Општина Бор

Народна библиотека Србије

Фото Сварче

Штампарија Графомед Бор

Сарадници и дародавци

 

 

  • Очекивани  резултати  пројекта (код  пројеката  чија  реализација  није

завршена и код још незапочетих пројеката)

 

            Министарство културе Републике Србије је 2008. године подржало пројекат Завичајног одељења Народне библиотеке Бор под називом Дигитализација некњижне грађе и културне и јавне делатности Народне библиотеке Бор.

Самом пројекту дигитализације претходио је пилот пројектат, изложба и презентација некњижне грађе Завичајног одељења, односно збирке фотодокументације радничког листа Колектив под називом Индустријски блуз.

Наиме, фебруара месеца 2007. г. Завичајном одељењу Народне библиотеке Бор поверена је на чување богата фотодокументација радничког листа Колектив. Целокупна фотодокументација је прегледана и класификована. По званичном извештају садржи: негативе у ролнама 4881; дијапозитиве 60 mm 244; каширане фотографије – 46; фотографије најразличитијих формата – 1469; филмске траке – 7; контакт албуме – 22; филмовану грађу за издаваштво. Ова колекција се у потпуности уклопила у фонд Завичајног одељења и планове дигитализације некњижне грађе. Урађен је пројекат са којим је конкурисано код Министарства културе републике Србије за основна средства и потребну опрему за дигитализацију ове грађе.

            Изложба Индустријски блуз, је пилот пројекат дигитализације негатива из фотодокументације радничког листа Колектив која у мањем и контролисаном обиму садржи основне идеје и концепт пројекта Дигитализације некњижне грађе Завичајног одељења. Концепт изложбе уређен је тако да прикаже што шири угао интересовања тадашњих фотографа Душанa Митића и Ђуре Коловратара и контекст праћења живота града Бора и његовог битног сегмента тешке индустрије, која је смештена у самом старом центру града. У оквиру поставке могу се уочити сегменти јавног и приватног живота града и суграђана, јавни радови и изградња Бора, изглед појединих градских улица, индустрије, као и портрете радника у тренуцима одмора на радном месту. Ово би био само концепт и избор, иначе, ова богата фотодокументаија садржи фотографски пропраћене све сегменте живота града: спорт, све битније јавне догађаје, политичке и културне манифестације, посете значајнијих политичких и јавних личности, тако да је било немогуће обухватити у једном даху целокупан садржај фотодокументације. Са намером да прикаже могућности избора, квалитет и кванитет ове збирке, као и ширину интересовања фотографа у репрезентативном преиоду од 1959. до 1970. г., концепт откива могућности одабира најразличитијих форми тематских презентација поменутих тема уколико се дигитализује ова богата збирка. Упоредо са изложбом предвиђене су и урађене трибине на којима је презентован сам пројекат Дигитализације, представљена целокупна фотодокументација уз пратрећу описну и систематизовану документацију и активно се укључило грађанство у јавном опису и разговору који је служио за што опсежнију идентификацију изложених фотографија. Поред трибина приказивани су и играни филмови који су снимљени у Бору и који приказују визуелну поетику индустрије и града: Рударска опера, Милене Марковић и Олега Новковића; Човек није тица, Душана Макавејева и На путу за Катангу, Живојина Павловића.   

            Изложба је приређена поводом јубилеја 60 г. постојања и рада радничког листа Колектив и као израз захвалности на указаном поверењу и дугогодишњој институциоиналној сарадњи. Целокупан пилот пројекат и изложбу Индустријски блуз можете видети на сајту Народне библиотеке Бор (http://www.biblioteka-bor.org.yu/zavicajno/izlozbe.html). Израду и припрему, 90 фотографија које су иложене и око 120 дигитализованих фотографија са негатива 35 mm, помогли су Рударско топионичарски басен Бор, фотографска радња из Бора Сварче, Милан Стошић, корисници Народне библиотеке Бор и грађанство.

 

Током јула и августа месеца 2008. г. инсталирана је опрема која је пројектом била предвиђена и купљена. По програму и плану за реализацију пројекта Дигитализација некњижне грађе и културне и јавне делатности,  дигитализација је отпочела 21. 08. 2008. г. Приоритет на почетку дигитализације био је медијска кампања промовисања пројекта која је за циљ имала упознавање шире јавности о новим услугама и пословима Завичајног одељења. У кампањи је посебно наглашавана акција и могућност дигитализације приватних колекција фотографија и негатива. Идеја је била та да Завичајно одељење уз адекватну процену грађе може вршити дигитализацију приватних колекција фотографија и негатива свих формата уколико корисници уступе на чување и коришћење, по прописаним условима, дигиталне копије. Могућност додатних услова коришћења остала је отворена за договоре тако да је постојала и могућност ограничене презентације те врсте грађе и враћање оригинала након дигитализације. По плану је таквом стратегијом покушано приближавање ове идеје ширем кругу грађанства, пружање сигурности, заштите права, поштовање жеља дародаваца, стицање поверења, пружање услуга стручне обраде, чувања и презентације грађе. У принципу, било је неопходно појаснити и приближити широј јавности вредности дигитализације визуелне грађе која по својим карактеристикама и плановима може превазићи приватни простор и интмну оријентацију уколико сам потенцијални дародавац то дозволи и уколико стручни проценитељ у тој грађи може препознати културно-историјски, документарни или уметнички карактер.            

То је био први корак који је био повезан са процесом упознавања са карактеристикама и могућностима набављене опреме, консултацијама са искуснијим колегиницама из Народне библиотеке Србије, као и планирањем припреме негатива за дигитализацију. У том тренутку се као потенцијални дародавци појављују две особе које долазе да се упознају са могућностима и новим услугама библиотеке, госпођа Брежанчић и господин Мирослав Радуловић. Госпођа Брежанчић је кћи борског фотографа Ђуре Коловратара који је оставио своје негативе у једном коферу и које би г. Брежанчић у једном тренутку уступила библиотеци када се пре свега одлучи за такав потез али и када стекне одређену сигурност у институције које би се бринуле о заоставштини. Међутим, стални сарадник и дугогодишњи пријатељ и дародавац библиотеке господин Мирослав Радуловић, писац и новинар, после једног неформалног разговора, касније и формалне презентације дигитализације, одлучио је да у етапама поклони Завичајном одељењу Народне библиотеке Бор своју колекцију негатива и разгледница. Договор је био да прво добијемо 100 негатива формата 35 мм и да по обављеном послу дигиталне копије дамо дародавцу а негативе оставимо на Завичајном одељењу као поклон. Тако је по обављеном послу у првој етапи  до 19. 12. 2008. г. скенирано 100  негатива у ролнама, односно 1284 снимака из периода 1947 – 1963. и библиотеци је поклоњено још 49 негатива у ролнама формата 35 мм, један негатив формата 60 мм и 35 ручно рађених дописних карата (разгледница) из периода од 1912 до 1918. г. исписаних немачким писмом и језиком чије порекло није још увек прецизно утврђено. Једна од тих разгледница је од изузетне вредности за Завичајни фонд зато што је писана из Бора са фотографијом старе борске Цркве из 1915. г. Може се претпоставити да је колекција ових дописних карата вредна лична преписка која је остала сачувана у приватној колекцији и која је као приоритет дигитализована и припремљена за превођење. Први преговори са евентуалним преводиоцима са немачког су учињени,  сада је у припреми детаљнији програм са презентацијом ове колекције дописних карата. Трећа и најважнија колекција добијена је марта 2009. г. садржи 215 негатива (22 негатива фомата 60 mm и 193 негатива 35 mm) из периода од 1947. г. до 1970. г. Дигитализација овог поклона је у току.

У смислу техничке стране припреме негатива за скенирање и одређивање услова чувања скенираних негатива, највише су помогле консултације са проф. др Миладином Чолаковићем, професором фотографије и камере на Факултету драмских уметности. Негативе, припрема за скенирање војник који је на цивилном служењу војног рока. Основни посао припреме састоји се од припреме џепова у којима се негативи чувају, сувог чишћења и сечења негатива на траке са по највише шест снимака; траке се стављају у наменске џепове од чврстог папира затим се уписују подаци који су исписани на негативима и представљају интерне ознаке и сигнатуре које повезују негатив са контакт албумима. Начешће ознаке на негативима су редни бројеви и датуми фотографисања или развијања негатива. На џепу се уписују и подаци на колико трака је негатив подељен и колико снимака садржи. Тако припремљен негатив скенира библиотекар који претходно изврши селекцију и класификацију, а по скенирању на џепу испише број скенираних снимака по негативу и број снимака који нису скенирани. Библиотекар сигнира и депонује електронска документа и фолдере који ће се обрађивати заједно са негативима. У току је и одабир фотографија за презентацију у листу Бележница али и озбиљније планирање промоције овог вредног поклона Завичајном одељењу. У том смислу г. Мирослав Радуловић не крије задовољство у чињеници да сада по први пут може видети фотографије које су биле на негативима и радује се заједничком послу презентације овог поклона који следи у 2009. г., као и даљој сарадњи која ће уследити јер поседује још негатива, фотографија, докумената и рукописа које би поклонио библиотеци. Вредно је напоменути да је грађа која је до сада скенирана из ове колекције већ у употреби у локалном издаваштву и стручном раду локалних стручњака који припремају монографију о 100. г. екстрактивне металургије у Бору.

Поред дигитализације некњижне грађе библиотека је уз помоћ средстава Министарства културе набавила камеру и фотоапарат којим се врши дигитализација културне и јавне делатности библиотеке. У оквирима културне и јавне делатности библиотеке од септембра 2008. г. до 20. децембра 2008. г. снимљени су, документовани и пропраћени сви програми који су били у организацији библиотеке од којих бих истакао сва предавања из циклуса Едукативни програм упознавања са најзначајнијим завичајним личностима Ване Бор, програм Дечијег одељења у оквиру Дечије недеље, књижевно вече посвећено Нервалу на француском језику и различите промоције књига писаца. У оквиру пројекта дигитализације културне и јавне делатности Народне библиотеке Бор по први пут се библиотека појављује као продуцент сопствених програма који представљају и употребљиви видео материјал за промоцију рада библиотеке на телевизијама и интернету тако што су приређена два видео записа, Нервал и видео рад Пренос моштију интровертне тице (посвећен стогодишњици рођења Вана Бора).

            Као очекивани резултат истакао бих и пројекат покретања интеркултурног дијалога Алтернативна урбанизација у Бору очима других који се реализује у сарадњи са Културним центром Рекс и под покровитељством Министарства културе Републике Србије и СО Бор. Овај пројекат директно подражава традицију визуелног бележења јавног живота града у реалном времену, покушавајући да открије и употпуни емотивну оријентацију у јавном простору Бора, али и да се надовеже на по том карактеру ретку грађу у колекцији Завичајног одељења.

            Критички осврт на пројекат у досадашњој реализацији садржи неколико кључних примедби које се односе на сопствене ресурсе и организацију посла али и на опшепознато стање непостојање стандарда за дигитализацију и на потребу организовања круса за обраду некњижне грађе у COBISS у. Наиме једна од кључних примедби у сопственој организацији је та да се неке кључне ствари нису предвиделе а то су проблеми обраде негатива као посебне врсте некњижне грађе и његове дигиталне копије у COBISSу, али уз консултације и стручну помоћ колегиница из Народне библиотеке Србије предпостављамо да ће се тај проблем решити и тиме се могућност великих пропуста приликом каталошке обраде свести на минимум. Обрада дигитализоване грађе до сада није рађена јер се тренутно дигитализују вредни поклони и овај посао условљен је роковима које предлажу дародавци јер се њима доставља дигитална копија поклона у договореним роковима. Оно што је искуство показало је чињеница да не треба журити са презентацијом дигитализоване грађе на интернету без испуњених комплетних услова за ту врсту презентације а то су пре свега: задоваљавање техничких и софтверских услова за приказивање метаподатака уз дигитални извор и повезивање са каталошким описом у COBISS у.       

ИМПЛАНТАЦИЈА

 

Пренос моштију интровертне птице

 

 

У оквиру реализованог пројекта Завичајног одељења Народне библиотеке Бор ИЗНАДРЕАЛИЗМА, Едукативни програм упознавања са најзначајнијим завичајним личностима Ване Бор – 100 г. од рођења,  вајар Милан Стошић је направио скулптуру (гвожђе, пур-пена, лак, боја) по мотиву „интроверне птице“ са неколико слика Вана Бора. Скулптура је била део програма и акције под називом Пренос моштију интровертне птице која је у основним идејама презентације имала за циљ покретање критике неадекватног помињања Вана Бора у његовом родном граду, односно буквалног непомињиња и непостојања ниједног званичног обележја уметниковог у локалној јавности и јавним просторима. Поред тога, скулптура сама повезивала је реалност постојања апсурда интровертности са улазом/вратима која омогућавају поглед и присуство у свет надреалистичке поетике и естетике кроз саму изложбу радова Вана Бора коју је приредио и уступио Музеј савремене уметности из Београда, циклус предавања и пратеће филмске пројекције. Кроз контекстуални уметнички приступ и реализацију на више симболичких нивоа и више нивоа уметничке праксе, вајања у простору, симболичке интерпретације и употребе скулптуре до акције која је опходом по јавним градским просторима и градским видиковцима који су омогућавали директно осликавање парадоксалног и очигледног контекста и другог плана интерпретације оригиналних ликовних радова Вана Бора. Акција је завршена спаљивањем или условном апотеозом интровертне птице на ивици површинског копа која на самом крају опет парадоксално повезује панораму града који је у позадини акције, са „природним окружењем“ самих слика Вана Бора. Отварање питања симболичке интерпретације и употребе уметничког дела, парадокса интроверности и отворености, опхода/евентуалне интеграције, апотеозе и ре-креације даје смисао целој акцији која је документована у овом видео раду.

 

 

Интеркултурни дијалог: Алтернативна урбанизација у Бору

 

           

Интеркултурни дијалог у Бору би у основи требао да се негује и у смислу омогућавања и проширивања комуникације и поштовања мишљења других. У том смислу Народна библиотека Бор је својим статутом и основном делатношћу јавна институција у којој је основа комуникације интеркултурни дијалог с обзиром на средину у којој се налази и мултикултурној традицији која је непроцењиви квалитет за град и његову библиотеку. Народна библиотека Бор је у сталном пројекту интеркултурног дијалога преко својих свакодневних активности, свог фонда, културне и јавне делатности и медија којима располаже.

 

Завичајно одељење у оквирима пројекта дигитализације обимне фотодокументације коју чува у својим збиркама, има дугорочан план и одскоро реализује један вид континуиране набавке визуелне некњижне грађе. Поред тога, у том смислу, има и задатак да подражава очување континуитета визуелног бележења живота и изгледа града. Као једна стручна и стратешка процена која произилази из покренутог пројекта Дигитализација некњижне грађе и културне и јавне делатности библиотеке јесте и овај пројекат који уз адекватну планирану презентацију те врсте грађе може покренути иницијативе интеркултурних дијалога и постављати питања у погледу валоризације сопствених вредности и недостајућих стручних критичких погледа на свакодневицу и регистровање објектификоване друштвене имагинације.

           

Идеја пројекта са темом Алтернативна урбанизација у Бору имала би за циљ да омогући поглед другог, односно других, у оквирима теме која би пре свега помогла локалној средини јер ће се односити на алтернативно урбанизоване сегменте који за локалне становнике имају пре свега једну емотивну, интимну, алтернативну оријентацију која најчешће остаје непримећена, заборављена и уобичајена. Реч је нпр. о индивидуалним интервенцијама у јавним просторима, обектификованим емотивним односима према јавним објектима и местима, помоћним стазама, пречицама до одређених места, објектима који су непланирано настали или нестали, непланираним помоћним објектима (голубарници, шупе, гараже, објекти са неконвенционалним наменама, напуштени објекти…, ), …

 

Теоријска стратегија саме идеје и циљеви пројекта су:

  • Успостављање континуитета у визуелном бележењу изгледа и живота града  
  • Увођење недостајућег документарног, уметничког, критичко-ситуационистичког виђења свакодневице и објектификованог јавног живота града из угла посматрања људи који су по први пут у Бору и који су одабрани експерти у погледу концептуалних и контекстуалних уметничких приступа    
  • Промовисање непримећених тешко уочљивих урбаних вредности града и објектификација културалне и друшвене стварности свакодневице у Бору
  • Бележење емотивних интервенција у простору или сама емотивна интервенција у простору   
  • Покретање интеркултурног дијалога на локалном нивоу као најзначајнијег конструктивног деловања и интеракције   

 

Начин реализације:

·        Гостовање пет експерата/уметника који ће у Бору бити гости 7 до 10 дана са задатком да тему пројекта пропрате и изведу у том периоду. Гостовање стручног сарадника из Културног центра REX из Београда.

 

Аутори ће бити у обавези да по реализованом раду, потписаном уговору и исплаћеном хонорару уступе на трајно коришћење и презентацију своје радове Народној библиотеци Бор. Реализација или презентација радова имаће и штампани облик у виду каталога.  Начин презентације и место извођења или пројектовања оквирно неће имати ограничења: галерија библиотеке или уколико је потребно неки од јавних простора у граду. Стратегија релизације презентације радова вршиће се у договору са ауторима. Постоје два стратешка правца реализације презентације радова: групна презентација свих аутора у јединственом временском оквиру без просторних ограничења или појединачне изложбе у више термина која се закључују колективном изложбом документације изведеног пројекта. Интекултурни дијалог биће покренут у реалном времену током трајања пројекта, за време презентације/изложбе и трајно у оквиру доступних електронских медија библиотеке. Библиотека поседује сву опрему потребну за Дигитализацију културне и јавне делатности, фотографске и видео грађе; има скромне услове излагања али добру организацију презентације културне и јавне делатности и уопште добру сарадњу са медијима и јавношћу уопште.      

             

Неопходна подршка у погледу одабира експерата/учесника састоји се у стручној помоћи културног центра REX. У том смислу са г. Небојшом Миликићем су остварени контакти и покренути су конструктивни договори уобличавања стратегије реализације пројекта на обострано задовољство. Постоје и прелиминарнио предлози који би вероватно укључили гостовање три инострана уметника.

http://rex.b92.net/ikd/node/14

 

 

 

Интеркултурни дијалог:

Презентација пројекта Дигитализација некњижне грађе и културне и јавне делатности Народне библиотеке Бор у јaвним градским просторима

 

Министарство културе Републике Србије је у оквиру програма финансирања/суфинансирања програма из области библиотечке делатности одобрило средства Народној библиотеци Бор по пројекту Завичајног одељења за куповину опреме намењене дигитализацији некњижне грађе и културне и јавне делатности. Извештај о реализацији, набавци опреме и првим ефектима дигитализације послат је комисији Министарства културе републике Србије. Као један од значајнијих ефеката од почетка реализације пројекта 21. 08. 2008. г. издвојићу дигитализацију једне приватне збирке од 100 негатива који ће по обављеном послу бити поклоњени Завичајном одељењу. Негативи су из колекције једног од фотографа радничког листа Колектив тако да је употпуњена већ постојећа колекција од  4881 негатива у ролнама. Обавеза коју је својим планом Библиотека преузела је да ће грађу скенирати и дигитална документа дати власнику, а за узврат добити негативе и дозволу за коришћење грађе са јасним назнакама да се ради о поклону. Уколико Библиотека задовољи потребе дародавца и испоштује договор, на поклон ће добити под истим условима још 300 негатива истог власника. На Завичајном одељењу основу пројекта дигитализације некњижне грађе чини управо ова збирка негатива. Збирка се сада састоји од 4981 ролни уколико свака ролна има просечно 30 снимака укупан број снимака на негативима је 149430. Снимани су у периоду од 1947 до 2006. г.

Оно што је карактеристично за ову збирку је то да снимци које садржи нису били одабрани за тадашњу презентацију у листу Колектив, али сада они представљају један релевантан визуелни извор који је доступан и подложан анализирању и критици.

Идеју о презентацији пројекта Дигитализација некњижне грађе и културне и јавне делатности Народне библиотеке Бор у јавним градским отвореним просторима чини жеља и обавеза да се прошири пројектом планирана презентација грађе која се ограничила на презентацију и промоцију дигитализоване грађе четири пута годишње у току трајања пројекта кроз организовање изложби и мултимедијалних презентација у сали за програме, као и кроз контитнуирано ажурирање сајта библиотеке. За простор реализације презентације програма била је дакле планирана сала за програме и медијски простори. У самој основи подстицање интеркултурног дијалога, на основу подсећања о постојању организованог и професионалног система праћења живота града и укључивање суграђана у акцији очувања визуелних пројекција, имало би за циљ подизања свести грађана о вредности ове врсте грађе али и подсећање на ситуацију у којој се тренутно налазимо у смислу нестајања система који је био свестан вредности вођења фотографске документације. Пошто је ова фотодокументација делом имала пропагандни каратер, савремени концепти пројекција, излагања и тумачења могу добити један нови квалитет и критички контекст.

Концепт презентације фотодокумената је тај да се на пет одабраних стратешких локација у граду (индустријска зона, насеље крај површинског копа, стари центар града, нови градски центар, Дом културе на градском шеталишту) изложе фотографије тих места из различитих периода са различитим ситуацијама (планирање површинског копа, ширење копа, ерозија, индустријска фотографија, изградња појединих објеката и насеља, догађаји из свакодневног живота, политички спектакли, портрети људи и радника…). Средства потребна за подстицање ове врсте интеркултурног дијалога у јавним просторима састојала би се у опреми четири паноа. На петој локацији, Дом културе, на великом платну ће бити пројектоване фотографије у периоду трајања пешачке зоне. Потребна средства за која аплицирамо биће коришћена за израду четири паноа која ће бити смештена на поменутим локацијама. Координацију са службама локалне самоуправе, израду и опрему изложбеног материјала и медија, ће обезбедити библиотека и Општина Бор. 

Акцију ће пратити памфлет са следећим садржајем:

Ово што видите створено је и мишљено у делићу секунде. Правовремено је реаговано у тренутку који се догодио као непоновљиво сада. А сада? Сада ће проћи непоновљиво сада. Са њим заборављамо колико је трајало, како и где се догодило. Ово што је пред Вама је сада… створено и мишљено у делићу секунде. Ако поставите питање једном сликом покрећете иницијативу.

 

Бор, април 2009. г.

Драган Стојменовић

библиотекар Завичајног одељења

 

 

О завичајном одељењу

Ово вероватно није ни тренутак, нити место за лично ментално пражњење али на жалост није ни тренутак, нити време за параду, тако да ово што ће уследити неће бити парадни текст о Завичајном одељењу већ, надам се, дубљи незавршени рељеф који ћете пожелети да додирнете.
7Призвук речи завичај најчешће је пригушен визијом онога који га је напустио или несрећом изгубио, тако сеновит термин завичај остаје озвучен носталгијом или “претенциозном сетом” које се човек не може лако ослободити. Без обзира на тешкоће приликом ослобађања човек подлеже преображеним варијантама носталгије и сете када завичајни дух постаје пројективан или идентификаторски у зависности од теме која се разматра и ситуације у којој се налази. У овом кратком опису развоја осећања завичајности уклапа се и прича о Бору и прича о фонду Завичајног одељења. Укратко, завичајни дух Бора, с обзиром да његова историја као рудника, касније и града, траје свега стотинак година, на почетку јесте био пројективан, односно авантуристички настројен, аветињски привремен, лебдећи и жељан злата и као такав привлачио је и увећавао број становника који су из године у годину све више долазили у потрази за оним што их је подстицало и чему су се надали, а то је “света глад за златом”. После извесног времена Бор је добио идентификаторски карактер када је схватио да иза јамског хоризонта нема пута који би водио излазу из јаме. Прокопавши своју душу како би заборавили да завичај постоји, населили су се у њеном кутку који се зове “беззавичајност”, одмах поред ексцентричности и ту отпочели нови живот духом модерног града. Индустријализација културе, закони о библиотекарству и вероватно локална обескорењеност, која се све мање осећала, у том тренутку су отпочели причу о Завичајном одељењу смештеном у згради која је представљала стилизовани багер.
Временом се стичу услови за формирање Завичајног одељења. Библиотекар и историчар Слободан Љ. Јовановић је по свим дотадашњим упутствима, пратећи искуства других колега који су радили на завичајним одељењима, стручно оформио Завичајно одељење 1986. г. које је званично отпочело са радом 1987. г. Оно што можемо издвојити као пресудну чињеницу и добар почетак рада јесте то да је одељење као највреднији део фонда имало управо библиотекара који је осећао једну од основних људских потреба за укорењеношћу и нови дух града. Са тим осећањем, методологијом и планом постављени су циљеви, послови и задаци који су се састојали у “прикупљању, сређивању, чувању, давању на коришћење и презентацији библиотечке грађе и других носилаца информација које се односе на Бор и околину, као и наш шири завичај – Тимочку крајину”. Покренута је акција прикупљања и набавке завичајне грађе. Остварени су контакти са институцијама које су помогле набавку а један део монографских публикација издвојен је из осталих фондова Народне библиотеке Бор. Оформљене су прве збирке које се нешто касније коначно дефинишу и физички раздвајају тако да тренутно постоје збирке:

  • монографских публикација (формат I-II укупно 2006. – 1514 и формат ИВ – 184) чији су аутори на било који начин везани за територију завичаја, публикације које на било који начин говоре о завичају и публикације издате на тертиторији завичаја;
  • – обрађених серијских публикација; – 179
  • – рукописа и службеног документационог материјала; – 173
  • – програма манифестација; – 639
  • – картографске грађе; – 98
  • – исечака из штампе ван територије завичаја; – 3126
  • – визуелних пројекција;
  • – фотографија; – 3220
  • – плаката; – 188
  • – ситног библиотечког материјала.

Ауторски, насловни и предметни каталози уредно су вођени и доступни су корисницима. Завичјно одељење добија посебне просторије и подвргнуто је посебној заштити. Тако је по речима колеге Слободана отпочело “трагање за историјским и културним идентитетом града”, који, с обзиром да се за њим дала потрага, није до тада постојао на овим просторима или је овде био само у пролазу. Пратећи трагове који се чувају у завичајном фонду може се приметити да трагови воде на различите стране, а остављали су их људи који су вредни спомињања: Кнез Милош, барон Хердер, Феликс Каниц, др Стеван Мачај, Ђорђе Вајферт, Фрања Шистек, парох борски Андреја Ђорђевић, Стеван Живадиновић (Ване Бор), Владимир и Тихомир Р. Ђорђевић, Петар Радовановић, Драго Чех, Цветко Костић, Василије Симић, Стеван М. Станковић, Душан Макавејев, Живојин Павловић, Олег Новковић, Милена Марковић, Зоран Пауновић и многи други. Поштованом читаоцу овога текста свакако бих препоручио и неколико завичајних писаца: Радишу Драгићевића, Драгана Тешовића, Милена Миливојевића, Јована Митровића, Сашу Д. Ловића, Горана Траиловића… Што се тиче избора претходно наведених личности, који на себи својствен начин оживљавају дух Бора, крајње је субјективан тако да свако ко то жели може да замери аутору на том избору. Трагове у стручном раду на Завичајном одељењу оставили су и колега Горан Миленковић који је и покренуо значајан пројекат Ване Живадиновић Бор и колегиница Гордана Голубовић.
Неформално бих на крају издвојио и набројао културна и природна “спомен-места” која чине живот нашег завичаја: површински коп, Брестовачку бању, Лазарев кањон, злотске пећине, православни храм св. великомученика Георгија, Борско језеро, “живо блато” (борско јаловиште), планине Стол и Црни Врх, села Горњане, Лука, Доња Бела Река и Злот (у ствари сва села борске општине су лепа на свој начин), пречица до Брестовачке бање преко Савићевог потока и Стрелишта, библиотека, музеј, бископ “Звезда”, кафане…, степенице изнад ламеле, зграда “дирекције РТБ-а”, “улицу кестенова”, флуоресцентну Борску реку испред Слатине, Змајево насеље, багремове испред “беле зграде”…
На крају бих напоменуо оно што је у сваком погледу неухватљиви део нашег завичаја и оно у чему понајвише живи наш завичај, а то је мрачна недореченост рудара за кафанским столом. Основни проблем је: како сместити ту мрачну недореченост у фонд Завичајног одељења и интернет презентацију?

Драган Стојменовић

Регистар имена завичајних књижевних стваралаца

Аврамовић, Живко
Аничић, Светлана

Бајиновић, Драган
Баловић, Снежана П.
Баљошевић, Богдан
Белец, Елизабета
Богдановић, Анета
Богдановић, Видосава
Бојанић, Владо
Борановић, Војислав
Бранковић, Бранислав В.
Бујишић, Љубомир
Бусић, Татјана

Велић–Мајкић, Велика
Величковић, Александра
Виденовић, Бобица
Влатковић, Весна
Војводић, Марко
Војводић, Радослава Рада

Геочеловић–Андрејић, Душанка
Гертнер, Јосиф
Глишић, Весна
Голуб, Марина
Голуб, Мирољуб
Голубовић, Емина
Голубовић, Жика
Голубовић, Миљана
Гомиxеловић, Лидија
Грбовац, Нада

Дачић, Снежана
Деспотовић, Драгана
Димитријевић, Бранислав Бане
Дојковић, Зорица
Драгићевић, Радиша
Дугалић, Љубинко
Думитрашковић, Јелена
Думитрашковић, Младен

Ђерговић, Никола
Ђокић, Јелена
Ђорђевић, Виолета
Ђорђевић, Јасмина
Ђорђевић, Јовица
Ђорђевић, Мирјана
Ђорђевић, Цана
Ђурђевић, Гордана
Ђурђевић, Миодраг
Ђуришић, Милоје

Ескић, Миша

Живадиновић Бор, Стеван

Заграђанин, Мирко

Ивковић, Веселин
Игњатовић, Љубиша
Игњатовић, Миодраг
Икица, Светислава
Илић, Драгољуб П.
Илић, Иван
Илић, Љубиша
Илић, Станко

Јанковић, Драга С.
Јаношевић, Бојана
Јањић, Тања
Јевтић, Славиша
Јенић, Драган
Јеремић, Божидар
Јовановић, Љубомир
Јовановић, Мирослав
Јојић, Јасна
Јоцић, Драгослав

Кандић, Ђорђе
Карабашевић, Небојша
Кирицић, Јасминка
Кирхнер, Викторија
Кокелић, Миодраг
Колев, Душко
Кошутић, Босиљка
Крстић, Даринка
Крстић, Миодраг
Кузмановић, Милета
Кукољ, Драгана

Лабан, Рајко
Лазаревић, Јовица
Лалић, Славица
Лежаић, Никола
Лимановска, Асја
Ловић, Саша
Лукић, Драган М.

Максимовић, Ненад
Малиш, Миодраг
Маринковић, Љубиша
Марић, Љубица
Микуловић, Љубиша Љуца
Милановић, Ивана
Милетић, Александар
Милетић, Бојана
Миливојевић, Милен
Милићевић, Кадивка Ђ.
Миловановић, Милан
Милосављевић, Станиша
Милошевић, Божидар
Милошевић, Милољуб
Милутиновић, Ђурга
Мирић, Милан
Митовска, Даца
Митровић, Јован С.
Мицин, Рајко
Младеновић, Наташа
Младеновић, Стамен
Молнар, Стеван
Мошић, Петар

Неделковска, Светлана
Ничић, Бошко

Њагојевић, Станоје

Павловић, Јован
Панчић, Виолета
Пауновић, Јованка
Пауновић, Марија
Петровић, Бобан С.
Петровић, Јулијана
Петровић, Милица
Петрујкић, Алексеј
Пешић, Жарко
Пешић, Момчило
Помежански, Александар
Првуловић, Маја
Протић, Стеван
Пушица, Бранка
Пушица, Саша
Пушица, Снежана
Раденковић, Драгомир
Радивојевић, Десимирка
Радноти, Миклош
Радовановић, Јелена
Радуловић, Мирослав
Ракић, Слободан Ж.
Ранчић, Драгиња
Распоповић, Зоран
Распоповић, Марина
Ристић, Јелена
Руцић, Драган

Симеоновић, Дијана
Симић, Владимир
Србуловић, Наталија
Србуљ, Драган
Станисавqевић, Градимир
Станисавqевић, Наташа
Станковић, Бора
Станковић, Мирољуб
Станојевић, Жарко
Станчуловић, Живојин
Стевановић Бранко, Сабак
Стевановић, Светислав
Стојадиновић, Јован Г.
Стојадиновић, Милан Бас
Стојковић–Миливојевић, Марија Б.
Страк, Тибор
Сусрети другарства радника индустрије и рударства Србије
Сусрети другарства радника СР Србије. Републичка смотра књижевног стваралаштва Србије
Сусрети другарства радника Србије
Сусрети другарства радника Србије. Смотра књижевног стваралаштва

Танчић, Драгица
Тешовић, Драган
Тодоровић, Љубиша
Траиловић, Горан
Трифуновић, Славиша
Трујић, Љубица

Ћирковић, Стеван

Урошевић, Живота
Ушијак, Андрија

Филиповић, Брана
Филиповић, Далибор Филип

Христов, Венко Борејн

Цветковић, Јадранка
Цветковић, Јасмина
Цветковић, Небојша
Цолић, Јасмина

Чапрић, Влајко
Чукић, Рајко
Чулиновић, Ивица

Шаиновић, Кадрија
Шћекић, Драгољуб
Шћопуловић, Силвица