Arhive oznaka: радионице

МУЛТИМЕДИЈЕ У БИБЛИОТЕКАРСТВУ

У оквиру програма сталног стручног усавршавања у библиотечко-информационој делатности, у Народној библиотеци Бор је 2. новембра 2017. реализован акредитовани семинар Мултимедије у библиотекарству. Аутори програма су Мирјана Нешић (Београдска политехника) и Весна Вуксан (Универзитетска библиотека «Светозар Марковић» Београд).
WP_20171102_10_07_32_Pro WP_20171102_10_05_42_Pro

 

 

 

 

 

 

 

Циљ семинара је упознавање са мултимедијалним облицима,  као и начинима њиховог креирања и могућностима коришћења у свим типовима библиотека. Полазници су се упознали са најчешћим форматима и програмима за мултимедије, као и са начином функционисања дигиталних алата, сервиса, платформи и апликација (у слободном приступу) који могу на разне начине бити коришћени библиотеци. У оквиру програма семинара реализоване су радионице на којима су полазници могли научити како да се монтира видео материјал, постави титл, сними аудио фајл и дода музика. Осим полазника из јавних библиотека у Неготину и Бору, у радионицама су учествовали и полазници из Музеја рударства и металургије Бор.
Министарство културе РС је, у оквиру финансирања матичних фунција јавних библиотека, подржало реализацију овог семинара.

Народна библиотека Бор на радионици библиотека Института Гете

20. и 21. 11. 2014. у Загребу је, у организацији библиотека Института Гете у Београду, Сарајеву и Загребу, одржана субрегионална радионица за библиотекаре из Србије, Хрватске и БиХ, на којој је, заједно са представницима Библиотеке града Београда и библиотека у Краљеву, Лазаревцу и Димитровграду, учествовала и НБ Бор. У питању је још један у дугом низу врло квалитетних и инструктивних образовних програма  које немачки културни центри континуирано обезбеђују за библиотекаре из нашег региона.

IMG_3451

Радионицу су водиле библиотекарке минхенске библиотеке, Астрид Мекл и Рафаела Милер, које су представиле пројекат update. jung & erwachsen, тј. пројекат библиотеке за младе, као и програме из домена медијске и културне педагогије који се у оквиру овог пројекта организују и спроводе, како у самој библиотеци, тако и ван ње. Програми чији је циљ да уз помоћ популарних компјутерских и других игара анимирају casino тинејџере, као циљну групу коју је најтеже привући и задржати у библиотеци, и радионице о друштвеним мрежама, које су за ову циљну групу незаобилазно „место“ дружења, образовања и забаве, свакако да и нашим библиотекарима могу бити послужити као подстицај и модел  за осмишљавање сличних тактика у комуникацији са потенцијалним младим корисницима библиотеке.

Практични део радионице тицао се рада у програмима за обраду слике и звука. Задатак учесника био је да, користећи слободне, тј. бесплатне софтвере за рад са фотографијама, аудио и видеозаписима, креирају кратке филмове. Иако ова кратка обука наизглед нема везе са уско схваћеном библиотечком делатношћу, она је примењива у различитим сегментима рада библиотеке, што у односу према грађи коју треба представити и популаризовати, што у односу према корисницима које треба мотивисати да библиотеку посећују и користе. Чињеница је да библиотекари који раде са данашњом омладином треба да познају технологије које им могу помоћи у томе да садржаје уобичајених едукатвних и културних програма у библиотекама учине модернијим, динамичнијим и пријемчивијим овој циљној групи, као и да прошире своје могућности за рад са и ка младима. Промишљено и креативно коришћење савремених технологија може да буде у функцији промоције књиге и читања, односно, саме библиотеке као места које се и даље, упорно, перципира као складиште штампаних књига.

IMG_3503

IMG_3506

IMG_3508

"Читај отпозади"

С обзиром на то да се у наставном програму из српског језика и књижевности за осми разред основне школе однедавно налази и наставна јединица везана за индекс, библиографију и појмовник, Народна библиотека Бор је за ову циљну групу организовала јавне часове у форми предавања и радионице. Циљ програма „Читај отпозади“ је да ученике – у библиотеци, где су им најразличитији облици библиографија, индекса и друге референсне грађе на дохват руке, као илустративни примери и материјал за вежбу – упозна са значењем ових појмова, односно са функцијама и основним врстама библиографија, индекса и појмовника, без обзира на формат и медиј, и са начинима њиховог коришћења.

Шта је индекс и чему служи?
Шта је индекс и чему служи?

Свака радионица има online casino своју тему, свој замишљен истраживачки задатак, тако casino spiele да ученици, после краћег увода, тј. објашњења, могу сами да провере колико познају сврху и функцију различитих делова штампане или електронске публикација и да ли умеју да их употребљавају као извор информација о публикацији.

 

 

 

Кроз овај програм је током фебруара прошло 6 одељења борских основних школа – 97 осмака и 27 седмака.

Шта све може, а шта не може да се "прочита из индекса"
Шта све може, а шта не може да се „прочита из индекса“
Чему је индекс сличан?
Чему је индекс сличан?
DSCF0913
О чему ли се ради у овој књизи?

О утисцима: проф. Саша Чорболоковић

 

Информациона и медијска писменост у библиотеци

2. 11. 2013. у Народној библиотеци Бор одржана је радионица чија су тема и фокус биле информациона и медијска писменосту у библиотеци. Радионица је реализована у оквиру програма Едукација едукатора који је пролетос спровела Библиотека Плус, а чији је модератор био проф. Алберт Бекхорст, активни члан секције IFLA за информациону писменост и члан управног одбора ENSIL-а (Европске мреже за школске библиотеке и информациону писменост, Холандија).

Полазници његових радионица добили су задатак да у својим срединама организују исте или сличне програме за релевантне групе учесника – а то су, пре свега, библиотекари, без обзира на тип библиотеке у којој раде, и наставници чије би ангажовање на информационом описмењавању ученика и студената требало да доведе до боље, чешће и темељније сарадње између институција образовног система и библиотека које школама, факултетима, универзитетима стоје на располагању.

Да ли и како библиотека треба да се бави информационим и медијским описмењавањем својих корисника?
Да ли и како библиотека треба да се бави информационим и медијским описмењавањем својих корисника?

За разлику од иницијалних радионица чији је циљ био разматрање могућности заснивања политике информационе писмености у сопственој установи, због чега су се оне у великој мери тицале проблема менаџмента, презентација у Бору била је фокусирана на саме термине и неколике актуелне концепције информационе, односно, медијске писмености и потребу за њиховим повезивањем и развијањем. Циљ програма био је, пре свега, да се, независно од тога како ћемо их назвати и како се терминолошки обрађују у низу сродних дисциплина, размотре проблеми везани за

  • свест о важности знања, вештина и ресурса потребних да се у датим околностима и контекстима дође до потребних података, информација и знања, који би се успешно евалуирали, повезали и интегрисали у постојеће корпусе знања, а с обзиром на валидност хипотезе по којој је информација најважнији производни капацитет савремених друштава
  • степен (не)познавања начина, когнитивних и бихевиоралних модела и техничко-технолошких, финансијских и других средстава на које се то може учинити,
  • знања потребна да се свака добијена информација разуме у контексту специфичних карактеристика медија који ју је произвео/дистрибуирао/дисеминирао и од које она није независна,
  • свест о опсегну референци појма медиј(и), о ширини њиховог утицаја и њиховој свеприсутности, и сл.

Стога је учешће у радионици подразумевало и упознавања са изабраном литературом везаном за медијску и информациону писменост, односно студије медија, као и израду припремних задатака чији је циљ био да се полазници подстакну на размишљање о темама којима је радионица посвећена. Нажалост, релативно скромно интересовање за наведене теме додатно је опало због ових задатака, тако да је број учесника био испод очекивања, мада је, с друге стране, дискусија у оквиру презентације била и занимљива и подстицајана за даље размишљање.

Како написати рад?!

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА БОР

ЧЕТВРТАК 7. 3. 2013.

17:30

 

КАКО НАПИСАТИ (МАТУРСКИ) РАД?!

 

Да ли знате:

 

   Како и где да дођете до литературе која вам је потребна за рад;

   Шта је радна библиографија;

   Како се претражују каталози и базе података;

   Каква је разлика између примарних и секундарних извора;

   Шта је методологија;

   Чему служе фусноте;

   Како се цитира;

   Како се формира списак коришћене литературе?

    …

Током радионице, полазници ће бити у прилици да се упознају са појмовима и процедурама везаним за научно-истраживачки рад, који ће им бити неопходни током каснијег школовања, нараочито зато што тзв. болоњски програми студија подразумевају писање великог броја семинарских радова, реферата, есеја и других производа самосталног истраживања литературе и извора.

Радионица је конципирана тако да се примери истраживања извора заснивају на интересовањима самих полазника, односно на темама које су већ изабрали за своје матурске радове.

Током радионице, полазници вежбају коришћење различитих врста референсне грађе, каталога, индекса, библиографија… – како у папирном, тако и у електронском облику. Радионица укључује и кратак курс претраживања онлајн библиографских система и сервиса, какви су Виртуелна библиотека Србије, Српски цитатни индекс, итд.

Полазници се, такође, упознају и са појмовима везаним за библиографске и библиометријске обраде публикација, који им могу бити од помоћи при евалуацији извора и грађе коју ће користити. На тај начин им се указује на разлику између различитих типова грађе и извора, од приказа до научног рада, и на опсег и квалитет информација које сваки од ових типова извора може да понуди. Полазници се, затим, упознају са критеријумима евалуације извора.

Други део радионице посвећен је изради одговарајућег типа рада и елементима које он треба да садржи, као и општим правилима о садржају и форми компоненти рада. Посебна се пажња посвећује изради библиографије за сопствени рад, јер је логика доследног форматирања библиографских јединица и њиховог навођења у тексту вештина која се, по досадашњем вишегодишњем искуству, показала као најтежа препрека у писању прегледног и уредног рада. Полазници ће, стога, добити сажетке правила цитатних стилова који се код нас најчешће употребљавају тј. сажетке Харвардског, Оксфордског, Чикаго, МЛА и АПА стила.

Добродошли!

 


Златно доба живота

„Златно доба живота“ у Народној библиотеци Бор

Од 29. марта до 19. априла 2012. Народна библиотека Бор била је домаћин и партнер програмима који су се дешавали у Бору у оквиру пројекта „Златно доба живота“. Овај пројекат има за циљ подстицање стварања позитивне слике о старима у Србији промоцијом лепе и активне старости и креирањем амбијента који би укључио њихово активно учешће у друштвеном животу.
Народна библиотека Бор, отворена за свакога, увек је имала добру комуникацију са својим најстаријим корисницима. Како је 2012. међународна година старих и посвећена је активном старењу и међугенерацијској солидарности, програми Библиотеке који су и до сада суштински били у складу са основним циљем пројекта „Златно доба живота“ сада су и формално обликовани су у складу са тим.
Поред тога што је домаћин изложбе уметничких фотографија о активном старењу, овом пројекту Библиотека се прикључила са три своја програма.
У жељи да кроз дијалог и креативну игру подспеши међугенерацијску солидарност и разумевање најстаријих и најмлађих корисника библиотеке и на тај начин разбије неке од стеротипа о различитим вредностима различитих старосних групација, организована је причаоница „Књиге које су обележиле моје детињство“ и креативна радионица „Вешти прсти – правимо граничнике за књиге“. С обзиром на то да је менаџер пројекта унапред задао термин 12. април, као трећа радионица „наметнула“ се својим садржајем ускршња радионица „Чувари традиције“. Ови програми окупили су 123 учесника, а 25 су било особе у златном животном добу, тј старије од 65 година.

Незаборавне књиге из детињства

У причаоници присутни учесници су говорили о књигама из њиховог детињства. У динамичном дијалогу који се развио између учесника оживела су многа дела. Тражећи златну нит која повезује сва та дела и одговарајући на питање зашто им је баш то дело толико драго, дошло се до одговора који су се у многоме поклапали: говори се о другарству и некој акцији-авантури (Хајдук Станко, Орлови…, Штрумфови, Фантастична четворка, Хари Потер, Петар Пан), има хумора (Мики Маус, Орлови, Пипи), волим фантастику (Хари Потер, Петар Пан, српске народне бајке, Три угурсуза, романи Жила Верна), говори о лепоти породичног живота и домаћег васпитања (Сељанка, Сара Кеј, Хајди). Учесници су заједно дошли до закључка да се, ако се изузму различите деценије када су дела читана, њима свиђају исте ствари. Свако дете, без обзира којој генерацији припада, воли да чита штиво које је узбудљиво и пуно напетости (авантуристички романи), у коме се велича колективни дух и другарство, храброст и племенитост, скромност и упорност, дело које ће их одвести у неки други, нестваран, фантастичан свет или у коме ће свет реалности и фантастике постојати узајамно испреплетани као да је то најнормалнија могућа појава, дело које ће их насмејати. Ово су само неки од закључака: ми волимо да читамо исте књиге; нама су занимљиве исте теме; стари нису старомодни; стрипови су увек у моди; кад је нешто лепо и узбудљиво чита га свако, без обзира на године.


Правећи граничнике и разговарајући који су то у читалачкој пракси присутни начини обележавања места где се застало у читању, различита искуства су често изазивала смех (ставим чачкалицу, наочаре, и ја по некад заврнем уво…) који је много допринео зближавању учесника. Кроз заједнички рад, међугенерацијски дијалог остварен у току програма био је динамичан и пун узајамног разумевања и симпатије. Истичући крилатицу „Кад се уједине искуство и машта, вредне руке ће створити свашта“, уз много стрпљења, пажње и смеха деца су по први пут у животу узимала у руке игле за плетење и покушавала да провуку петље.


Ускршња радионица оправдала је своје име. Као прави чувари традиције дошле су чланице удружења „Времеплов“ из села Лука које су описале и приказале део обичаја који се за Ускрс обављају у селу, а пред крај радионице чланице друштва „Времеплов“ поклониле су сваком детету хлеб (кравајче) који се на Ускрс пече заједно са јајетом и дарује сваком укућанину. Када су деца почела и сама на свој начин да украшавају јаја, пензионерка Јагода Стратиј, бивша васпитачица, организовала је малу интелектуалну игру загонетајући на ускршње мотиве и спретно наводећи децу да траже и налазе одгонетке.

Преношење традиционалних техника, вештина и обичаја
Ова радионица, попут претходне две, у доброј мери је постигла циљеве који су постављени пројектом „Златно доба живота“. Деца су се упознала са ускршњим обичајима уз поштовање мултукултуралности борске средине. Разбијен је стеротип о различитим вредностима различитих старосних групација јер саборни дух подједнако греје и радује све генерације, од најмлађих до најстаријих. Сва три програма Народне библиотеке Бор не само допринела очувању психофизичког здравља припадника трећег животног доба, него је и допринела развоју психофизичког здравља деце. Расположење учесника које је зрачило све време програма и њихови одговори у евалуационим упитницима, говоре да су активности које подразумевају међугенерацијску сарадњу добар избор. Сви они су истакли потребу да се настави са оваквом праксом.
Уколико је овим програмима Народна библиотека Бор допринела смањењу међугенерацијског јаза и смањењу осећања инфериорности и беспомоћности код својих суграђана који су у „златном добу живота“ то само значи да је као „капија знања“ и „место сусретања и комуникације“ и овога пута оправдала своја професионална начела.

 

http://www.mc.kcbor.net/zlatno-doba-zivota/

http://zlatnodoba.webs.com/apps/blog/show/13785280-bor-ne-miruje-nove-aktivnosti-u-okviru-projekta .

http://www.facebook.com/media/set/?set=a.286770728067041.67652.162746573802791&type=1

http://www.rtvbor.rs/sr/video/dnevnik/5860-dnevnik-petak-13-april-2012.html  . http://www.rtvbor.rs/sr/vesti/vesti-kultura/5851-cuvanje-uskrsnjih-obicaja.html .

Народна банка Србије у Народној библиотеци Бор

Народна банка Србије организовала је серију врло успешних радионица за децу виших разреда основних школа, током којих је полазнике – на интересантан и деци примерен начин – упознала са појмовима као што су финансије, буџет, банка, са начином на који се новац „производи“ и на који циркулише, и сл. Теме радионица биле су „Динар – наш новац“ и „Мој буџет и ја“, као и – нешто млађој публици намењена радионица – „Знаменити Срби“.

 

Новац-слагалица

 

Како иде расподела новца?

 

Провери да новац није лажан!

 

 

Поред деце, и одрасли корисници Народне библиотеке Бор били су у прилици да сазнају нешто ново и корисно везано за новац. Трибина за одрасле, током које су посетиоци могли и да се консултују са стручњацима који су презентовали своје теме, обухватила је три области: штедња кроз осигурање и добровољне пензијске фондове, стамбени кредити, права грађана.

 

Народна библиотека Бор добила је на поклон и едукативну игру – Монетура – банкарство, инфлација, монетарна политика и сл. кроз игру налик Монополу. Да ли бисте могли да одржите националне финансије на нивоу?