Arhive oznaka: Представљања

33. број Бележнице

У 33. броју Бележнице можете прочитати неколико текстова о различитим аспектима читања (Жорж Перек, Рикардо Пиља, Леа Прис), текстове предавања одржаних у Народној библиотеци Бор (Иван Миленковић, Иван Чоловић, Миодраг Сибиновић) и друге.
Из „Летописа“ се можете обавестити о свим програмима који су у Народној библиотеци Бор одржани у периоду од почетка децембра 2016. до краја јуна 2017.

Предстваљање 33. броја Бележнице одржаће се 8. септембра 2017, од 18:30.

pozivnica

Множење светова

 

pozivnica
О преводима дела руских писаца на српски језик, о српским преводиоцима са руског језика, о рецепцији руских писаца и руске књижевности, о статусу превода у српској култури

Проф. др Миодраг Сибиновић (Зајечар, 1937) – добитник награда за животно дело Удружења књижевних преводилаца Србије (2004), Удружења књижевника Србије (2012) и Славистичког друштва Србије (2017); преводилац Пушкина, Блока, Јесењина, Ахматове и многих других руских, белоруских, украјинских песника на српски језик, историчар руске и других словенских књижевности, слависта, компаратиста, теоретичар превођења…, приређивач Антологија руске лирике : X-XXI век.

 

32. Бележница

1. фебруара у 18 сати представљамо

32. број часописа Бележница.

У току представљања бићете у прилици да погледате радове (врло запажене и вишеструко награђене анимиране филмове) Михајла Драгаша, примењеног уметника из Бора, чији кадрови су на корицама и таблама овог броја Бележнице.

Место у срцу

У петак, 16. 12. 2016, у 18 сати, у Народној библиотеци Бор почиње представљање романа Место у срцу Јелене Станојев (Бор, 1985), којој је ово прво објављено дело.

О књизи ће говорити ауторка, Јелена Станојев, и Драгана Видојковић.

У оквиру ове промоције, своје стихове ће читати Гордана Петковић, а све то уз клавирску пратњу Маје Родић, наставнице клавира у ОМШ „Миодраг Васиљевић“ у Бору.

Добро дошли!

 

Породична преписка кнеза Милоша Обреновића

Среда 23. 11. 2016, 18 сати

Представљање Породичне преписке кнеза Милоша Обреновића из Архивске збирке Јоце Вујића у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“.

О књизи ће говорити аутор, др Татјана Брзуловић Станисављевић (Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“) и Ана Јанковић, виши дипл. библиотекар (Народна библиотека Бор).

Збирка Јоце Вујића

Збирка Јоце Вујића, у оквиру његовог легата у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ несумњиво је једна од највреднијих и најбогатијих приватних архивских збирки код нас. Велепоседник из Сенте и познати библиофил Јоца Вујић (1863-1934) завештао је 1931. године тестаментом своју богату архиву Универзитетској библиотеци. Збирка се већим делом састоји се од преписке истакнутих личности од краја седамнаестог до почетка двадесетог века.

Највреднији део архивске збирке Јоце Вујића и прави драгуљ за будуће истраживаче чине документа која су припадала архиви кнеза Милоша Обреновића, тј. кнежевој канцеларији. Милошеву архиву наследила је, заједно са кућом и имањем, породица Бајић, у коју је кнежева ћерка била удата и пренела је у свој дом у близини румунског града Темишвара. Када је касније породица продала имање, Јоци Вујићу се пружила прилика да је откупи 1925. године. Куповином ове вредне архиве сачувана је историјски вредна кнежева коресподенција, незаобилазна када су у питању истраживања о животу кнеза Милоша и породичним односима унутар династије Обреновић.

Породична преписка Обреновића

Породична преписка Обреновића обухвата пре свега писма кнеза Милоша ћерки и сину, кнезу Михаилу и кнегињи Петрији, удатој Бајић. Писма која је кнез Милош писао сину и ћерки представљају нам га у једном потпуно новом светлу, као брижног и нежног оца. Тако у писмима Михаилу саветује сина да живи уредно и да не расипа новац, а ћерки Петрији даје савете око васпитања деце.

У архивској збирци Јоце Вујића чувају се и писма осталих чланова породице Обреновић упућена кнезу Милошу. Сачувана су четири писма Анке Ј. Обреновић, једно писмо најмлађег кнежевог брата Јеврема, два писма кнежевог брата  Јована и три писма кнегиње Јулије, жене Михаила Обреновића.

Након осамдесет три године од када је збирка пренета у Универзитетску библиотеку,  у овој се књизи по први пут објављују изабрана писма из породичне преписке Милоша Обреновића. Њиховим објављивањем не само да се жели дати оригиналан и значајан допринос историји и културној историји Србије већ и очувати сећање на племенитост онога ко је ову архиву прикупио и даровао.

Књига је оштампана под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, а у оквиру пројекта „Дигитализација и презентација културног и научног наслеђа Архивске збирке Јоце Вујића и објављивање породичне преписке кнеза Милоша Обреновића.”

 

 

 

Представљање „Смрти на Косову пољу“ Ивана Чоловића

14. новембар 2016, 18 сати

smrt-na-kosovu-polju

Политички антрополог, оснивач и уредник изузетно значајне „Библиотеке XX век“, др Иван Чоловић представиће своју нову књигу Смрт на Косову пољу: историја косовског мита, у којој прати и анализира историју писања и употребе различитих наратива – у облику сведочанстава, писама, извештаја, летописа, родослова, историјских, књижевноуметничких и других текстова – који обликују и нуде, или намећу, своје, током историје све бројније верзије битке на Косову 1389, услова под којима се одиграла, непосредних повода, кључних актера и њихових мотива, односно карактера итд. Анализирајући богат корпус текстова у којима се сећање на ову битку оживљава или промовише, Чоловић посебно анализира мотиве и циљеве аутора ових верзија, појединаца и/или колектива, историјске околности које прате њихове евокације, њихову потребу да своју верзију боја на Косову пољу и њој приписане по(р)уке обзнане и њихову употребу овог историјског догађаја у сопственој савремености. Притом, Чоловић не узима у обзир само улоге које је (под)сећање на Косовски бој играло или и даље игра у политичком и/или верском животу Срба, већ се бави и (ре)визијама битке на Косову код других, пре свега балканских народа. Чоловићева педантна, темељна, али и врло занимљива студија, надовезујући се на истраживања бројних домаћих и страних историчара, фолклориста, историчара књижевности и уметности, антрополога и других стручњака, разоткрива многобројна значења, често и несагласна или противуречна, и бројне дивергентне идеолошке функције и политичке поруке које су се, током више од шест векова препричавања, преиспитивања и преисписивања, тумачења, (зло)употребе…, везале за тзв. косовски бој и представе о њему.