Архиве ознака: Дани књиге

Представљање 44. броја Бележнице

Четвртак 8. 6. 2023, 19 сати

Представљамо нови, 44. број Бележнице, часописа Народне библиотеке Бор.

У новом броју нашег часописа можете прочитати неколико прилога везаних за историју књиге и улогу књиге у животима неких значајних или необичних појединаца, прилоге везане за дешавања у Народној библиотеци Бор, књижевне прилоге и преводе наших суграђана и суграђанки, приказе и обимнији истраживачки рад везан за друштвено-политичку, економску и историју радништва у Бору током последње деценије 20. века.

Аутори прилога су Итало Калвино (у преводу Иване Ћирић, проф. италијанског из Бора), Горан Миленковић (НБ Бор), Биљана Ћирић („Шта би кустосирање требало/могло да буде“), Виолета Стојменовић (НБ Бор), Маријана Стојчић (Центар за примењену историју), Драган Стојменовић (НБ Бор), Радиша Драгићевић (књижевник из Бора), Ана Јанковић (НБ Бор) и Кристофер Мекел (у преводу Јелене Радовановић, песникиње из Бора).

Бележницу је редизајнирала Јелена Пејовић, графичка дизајнерка и дигитална уметница из Бора.

Добро дошли.

Добра суседска књижевност

Четвртак 1. јун, 18 сати

У оквиру програма представљања савремене румунске књижевности преведене на српски, гости библиотеке биће уредници ИК „Партизанска књига“ Срђан Срдић и Владимир Арсенић.

Диско „Титаник“ (Раду Павел Гео), веома филмичан роман, у којем се прича и приповедање воде називима најпопуларнијих бендова југословенског новог таласа/вала, који јунака (и нас с њим) из транзиционе Румуније и сумњиве снађености носи ка предисторији и последицама распадања СФРЈ;

Жега (Космин Перца), новела о рату, о језивој суштини сваког рата, која остаје када се уклоне све мистификујуће приче о узроцима, поводима, племенитим и херојским циљевима, правилима „цивилизованог“ ратовања;

Ка долинама жада и пијаног љуља (Вероника Никулеску), роман који кроз очаравајуће „густе“ описе простора и времена детињства, одрастања, љубави и усамљености приказује настајање књижевности;

Зашто се дете кува у паленти (Аглаја Ветерањи), потресни роман писан на нематерњем језику из перспективе девојчице која се на сваком кораку суочава са злом и насиљем у различитим видовима, које се одражава и на графички облик текста о трауматичним искуствима;

Велике радости и велике туге (Августин Купша), збирка прича у којима се кроз детаљно и сугестивно али ненаметљиво представљање момената исклизнућа из свакодневних рутина, откривају осујећени међуљудски односи.

Програм се од 20 сати реализује и у библиотечком огранку „Милан Поповић“ у Злоту.

Добро дошли!

Деведесете у афоризмима

Понедељак 29. 5. 2023, 18 сати

Представљање књиге Године заплета: антологија српског афоризма од пада Берлинског до пада српског зида (Народна библиотека „Раде Драинац“, Прокупље, 2020). О књизи ће говорити приређивач, афористичар Драган Огњановић и уредник Срђан Живковић.

Међу српским афористичарима који су својим бритиким језиком пратили збивања у последњој деценији 20. и на почетку 21. века а заступљени су у овој антологији, налази се и наш суграђанин Милен Миливојевић.

Добро дошли!

Ђура Миочиновић О савременим румунским романима

Четвртак 25. 5. 2023, 19 сати

Ђура Миочиновић, књижевни преводилац с румунског, представиће романе Споредни ефекти живота Влада Зографија и Љубим те у дупе, вољени вођо! Данијела Банулескуа, које је превео на српски језик. Оба превода објавила је Књижевна радионица Рашић.

Била је то једна од оних чудних ситуација у којима живот шкоди здрављу.

Добро дошли!

Представљање Ивана Потића

Четвртак 18. 5. 2023, 18 сати

У оквиру Дана књиге, представљамо стваралаштво Ивана Потића, зајечарског књижевника, историчара уметности и библиотекара Историјског архива у Зајечару.

Гост библиотеке биће и Стеван Јовановић, песник, драматург и професор српског језика и књижевности из Зајечара, који ће говорити о Потићевим делима.

Иван Потић (1972) – аутор 15 песничких и прозних књига и приређивач трију (културно)историјских књига. Међу његовим делима су: роман Дневник неутешног космонаута, збирке прича Резултати, Причождер, Још једном о невидљивом, збирке песама Златни пресек, Нетачни одговори на погрешна питања, превод/препев поезије Боба Дилана на српски језик (Одговор ношен ветром). Поред тога, објавио је и два музичка албума с групом S.L.A.M. Његове песме и кратке прозе заступљене су у више антологија и зборника и превођене на албански и пољски језик.

Програм Дана књиге Народне библиотеке Бор 2023.
Програм Дана књига 2023.

„У облачним негвама“

Четвртак 2. јун 2022, 18 сати

Представљање нове, унапређене верзије Дигиталног завичаја Народне библиотеке Бор и резултата пројекта „У облачним негвама“, које је финансијски подржало МКИ РС. О пројекту и раду на унапређењу техничких перформанси сајта Дигиталног завичаја, који садржи дигиталне и дигитализоване верзије завичајне грађе – књиге, новине, чланке из новина и часописа, фотографије, мапе, разгледнице и другу грађу насталу у Бору или тематски везану за Бор и околину, говориће програмер Виктор Бранковић, док ће о самог грађи и концепцији сајта и дигитализације говорити Драган Стојменовић, руководилац Завичајног одељења и пројекта дигитализације завичајне грађе, културне и јавне делатности библиотеке.

Добро дошли!

Дани књиге

Четвртак 26. 5. 2022. у 18 сати: представљање збирке песама Уникат борске ауторке Гордане Петковић; о књизи говори Јелена Станојев, а стихове рецитују Душица Адамовић и Селена Митић.

Петак 27. 5. 2022. у 18 сати: борски аутор Мирко Ђуришић представља три прозна дела: роман Живот и збирке Истина и друге љубавне приче и Олуја.

Четвртак 2. 6. 2022. у 18 сати: У облачним негвама представљање нове, унапређене верзије Дигиталног завичаја, дигиталних и дигитализованих колекција Завичајног одељења Народне библиотеке Бор; пројекат, платформу и грађу представљају програмер Виктор Бранковић и библиотекар Драган Стојменовић.

Уторак 7. 6. 2022. у 18 сати: Немања Девић, доктор историјских наука и научни сарадник Института за савремену историју у Београду, представља За Партију и Тита: партизански покрет у Србији 19411944; о књизи говоре аутор и уредник издавачке куће Службени гласник Борисав Челиковић, историчар.

Уторак 14. 6. 2022. у 18 сати: отварање изложбе „Поглед уназад: Енергија 1992/1993 – Ангажована уметност у јавном простору“; јавно вођење кроз изложбу реализује историчарка уметности Дарка Радосављевић Васиљевић, кустоскиња изложбе и галерије Ремонт.

Среда 15. 6. 2022. у 18 сати: представљање издања независне уметничке асоцијације Ремонт, тј. монографија Збогом андерграунд: Саша Марковић Микроб, Ненад Џони Рацковић и Миомир Грујић Флека: јавни илегалац.

ДОБРО ДОШЛИ!

(КА)КО СТЕ?

Среда 6. јун, 19 сати

Представљање књиге (Ка)ко смо: студије културе памћења и политике идентитета у Србији Весне Ђукић (Институт за позориште, филм, радио и телевизију и Факултет драмских уметности, Београд, 2017)

О књизи, у којој су обједињење студије и анализе утицаја и ефеката одређених практичних јавних политика и институционализованих облика памћења на културу памћења и национални културни идентитет Срба у бившим Југославијама и садашњој Србији, говоре ауторка, проф. др Весна Ђукић (Факултет драмских уметности) и једна од рецензената, проф. др Дивна Вуксановић.

У фокусу истраживања ауторке је питање идентитета и како се он креира и рекреира с обзиром на памћење, при чему је у рукопису књиге памћење одређено не толико као историјски фактицитет, већ пре као културни феномен, а који се тиче одређене интерпретације, што је увек већ идеолошког карактера. (Дивна Вуксановић)

О једној изгубљеној историји

Среда 30. мај, 18 сати

Представљање књиге

ЈЕДНА ИЗГУБЉЕНА ИСТОРИЈА – СРБИЈА У 20. ВЕКУ

Косте Николића.

О књизи ће говорити аутор, историчар др Коста Николић (научни саветник, Институт за савремену историју) и Борисав Челиковић, историчар и уредник едиције „Велике рат“ Службеног гласика, у оквиру које је објављена ова монографија о утицају идеологија на српски национални идентитет од завршетка Првог светског рата до краја двадесетог века.

Како су Срби изгубили 20 век„: интервју Косте Николића у Политици

Документарни филм „Сеобе се настављају вечно“

Понедељак 28. мај, 13 сати

Сеобе се настављају вечно
Документарни филм

Од времена Јелене Вукановић, мађарске краљице, жене Беле Другог Слепог,па кроз доба Деспота Стефана Лазаревића и његових ратника, до бурног
седамнаестог и осамнаестог века – Срби су играли једну необичну ролу у такозваној Горњој земљи.
Тај израз користили су наши сународници из Срема, Баната и Бачке, да означе пределе које су њихови земљаци масовно насељавали, на крајњем северу.  Беч, Коморан, Сентандреја, Темишвар и многи други градови, вароши и предели били су крајња дестинација бројних сеоба које су се одвијале
вековима. Српских сеоба.
Овај четрдесетоминутни филм показује богат српски културни легат који и данас постоји у Мађарској, упркос томе што у тој земљи данас живи свега
десет хиљада људи нашег порекла.
Аутори филма крећу се кроз живу српску
прошлост, приказујући наше задужбине, споменике, музеје и друге важне грађевине и историјске успомене које се налазе у Будимпешти, Сентандреји
и другим српским насеобинама у том делу света.
Наратор је Бојан Жировић, а о људима, сеобама, споменицима и догађајима из овог сегмента историје говоре др Динко Давидов – Српска академија наука и уметности, др Мило Ломпар – Филолошки факултет у Београду, др Бојан Поповић – кустос Галерије фресака и Његова светост патријарх српски господин Иринеј.

Продуцент филма је Милан П. Кићевац, а редитељ Бошко Милосављевић.