Четвртак, 25. април, 11 сати
Представљање збирке песама Мој први лет десетогодишње Маше Мартић, коју је 2023. објавио Дечји центар Зајечар, препознавши Машину изразиту склоност ка поезија и лепоту њених песама..
Прва књига или први лет
Архиве ознака: поезија
Нове књиге Бранислава Димитријевића
Петак 8. 12. 2023, 18 сати
Представљање збирке песама Разгледница Бора и збирке прича Ако мислиш да је ово уопште љубав Бранислава Банета Димитријевића.
О књигама ће говорити аутор и Весна Тешовић, директорка библиотеке а учествују и сликарка Весна Котоленко Гоч, чија ће дела, објављена и у Разгледницама Бора, бити изложена у сали библиотеке, песник Иван Илић и чланови драмско-рецитаторске секције Економско-трговинске школе у Бору, који ће говорити стихове из збирке Борска разгледница.
Књига РАЗГЛЕДНИЦА БОРА: ЧУВАРИ ВАТРЕ представља својеврсни омаж који су песник Бане Димитријевић и сликарка Весна Котоленко Гоч приредили своме граду кроз 120 песама и 42 пастела и акварела Бора. Књигу је уз подршку Града Бора објавио Графомед Бор. АКО МИСЛИШ ДА ЈЕ ОВО УОПШТЕ ЉУБАВ (13 љубавних прича и једна срећна, у издању Пресинга у Младеновцу) представља збирку прича у којима аутор Бане Димитријевић приказује и сагледава различите аспекте љубавних веза, мушко-женских односа од првих заљубљивања па до смрти.
Добро дошли!
Представљање поезије Жељке Здравковић
Четвртак, 30. новембар 2023. у 18 сати
Представљање поетског првенца наше суграђанке Жељке Здравковић КАТЕТА УСНЕ
О збирци песама говоре ауторка и Весна Тешовић, директорка Народне библиотеке Бор.
Објављивање књиге подржао је Град Бор на овогодишњем конкурсу за финансирање или суфинансирање пројеката у култури.
Милан Стојадиновић Бас: Moderato cantabile
СИПЉИВА КИША
Сипљива капље киша по прозорима
самујем као и те капи
и не верујем на реч више ником
чак ни мом матором мачору
што преде неку прастару вуну
свом газди на гуњу
на столу књига Маргарет Дирас
Moderato cantabile
ни сам не знам шта тражим у њој
можда давно заборављени зној
љубавних игара Кама сутре
ни слике више нема на старом раму
ни мелема за незараслу рану
само ми Бројгел у глави
и његова изобличена лица
сипљива киша капље по прозорима
самујем као те капи
а где бих и да одем кад нема
Moderato cantabile
кад нема Moderato cantabile
Песма је из Басове збирке НОЋ ЗРИКАВЦА (1997). Овде је у питању једна грешка – Moderato cantabile, уколико нешто ради, умножава и мути додатно осећаје усамљености, љубавне празнине, винске опијености и интимне неостварености, у њој нема љубавних игара, зноја и остварене еротике, само празнине и смрти. Тако да испада да је ово „ни сам не знам“ тачно, а ово после тога није. Битна је или није битна опрека између мора, ветра, светлости соба, пачетине са наранџом, магнолија и сонатина, и ових тешких капи кише, старог мачора и изобличених лица са Бројгелових слика.
Слободан Ж. Ракић: У Исфахану дивих се…
У Исфахану
дивих се
шах Султан
Хусеиновој медреси
сад причам
како је тамо било
чак и оно што се
није догодило
Године 1991. објављена је књига БУЛА ИЗ КАБУЛА Слободана Ж. Ракића, новинара и песника. Штампана је зеленом бојом слова – један стих из Курана каже да ће они који настањују рај носити фине свилене хаљине зелене боје. Књига има неколико делова: слике из Авганистана, Турске, један део који је препис текста са разгледница које је песник слао из Ирана, лирски записи из Пакистана и завршни део који су реминисценције писане четири године по доласку са Истока, из којих су узети горе наведени стихови. Тих година се из Бора и Југославије ишло у Персију да би се градиле фабрике, мостови, бране и насеља. Књига има доминантан магличаст меланхолично-сетни тон, праћен сликама улица, градова, разних свакодневних сцена. Медитативни ритам и кратке лирске структуре, као уједи неког безазленог, али моћног инсекта што изазивају мутне флешеве јарких боја и екстазе бола – конкретне сличице, фотографије, понекад графике, понекад разливени акварел сцене или речи или осећаја, понекад туга настала из осећаја растојања и недостајања. Дискретна и далека еротика.
Причати оно што се није догодило. Далеко изнад фактографије, голог недоживљеног путописа, унутар истине.
Милоје Ђуришић: Храстова ладовина
ИЗ НАШЕГ ГРОБЉА ЕПИТАФИ
Овде почива
Милун М. Јањић
који преко главе
претури
сва три рата
ни зрно га не очеша
погибе од ЈЕЗИКА
својега брата
Радована
године господње
иљаду деветсто четерс и неке
На корак од њега
у истој храстовој ладовини
у камен срасла слова
овде почива
Радован М. Јањић
погибе
године те и те
од РУКЕ својих синова
који му
и овај белег подигоше
То су, заправо, два белега. Један је белег оцеубица, који убијају и који о томе остављају траг – нити се хвале, нити се жале, већ остављају знак понављања и прихватања, озакоњења злочина као дела традиције. Други је белег песника, који то озакоњење нити хвали, нити куди, већ га доводи у питање, довођењем у свест. Погибија од језика је смештена у конкретно време – само је остављено да се учита из које етапе злочина је дело – предратно, ратно или поратно. Било је џелата у свим временима и стално се нешто није смело.
LYRIKA PINUS SILVESTRIS, Прво доба.
Петар Мошић: Мој живот је курва из бордела
ЛЕЛА
Мој живот је курва из бордела
дивља орхидеја
албатрос Шарла Бодлера
ономатопеја
труба и чинела
Неком је живот дар с неба
Бродвеј
спреј
музике болера
и мио-мирис
шанела
или “Цвеће зла”
комад “Отела”
Кад би ме хтела
ирис
Лела
продавачица козметике
и одела
о само кад би ме добра
беба
волела
био би топла леја
хор или симфонија
хармонија
духа и тела
Петар Мошић (1964-201?), један од изабраних песника тзв. Трећег доба унутар aнтологије Милана Стојадиновића Баса LYRIKA PINUS SIVESTRIS (1994). Песма је једноставна и тематски и структурно универзално присутна током читаве историје светског песништва – једна кондиционалнa страница љубавног романа. Када би ме волела, био бих хармонија душе и тела.
Слика из првог стиха је вештачка, далека, позајмљена, као уосталом и оне наредне: мој живот је курва из бордела. Вероватно управо из поменутог Бодлера или можда из неког другог деветнаестовековног европског дендија, хашишара, еротичара. С друге стране, продавачица козметике и одела је ирис, лепа, приземна и реална, свакодневна и чаробна. Тако да на крају коначно и поверујемо у могућност те хармоније.
Светски дан поезије
Године 1999. Унеско је 21. март прогласио за Светски дан поезије. Овог 21. марта, библиотека вас на значај и широки спектар могућности (стварања) поезије, било да се њоме служите као средством изражавања и комуницирања, било да је само читате и истражујете, подсећа уз помоћ пољске песникиње и нобеловке Виславе Шимборске.
ВЕРМЕР
Све док она жена у Краљевском музеју
у насликаној тишини и усредсређености
из дана у дан сипа
млеко из бокала у чинију,
свет не заслужује
смак света.
„и ми знамо: ништа не може бити изгубљено“
Петак, 21. 10. 2022, 19 сати
Ана Ристовић и Дејан Алексић
Разговарамо о Аниној Књизи нестајања, збирци лирских есеја и фотографија о стварима које се више никако или веома ретко користе, које је „прегазило време“, те о Дејановим новим књигама, роману Петља, у којем пратимо „запетљане“ мисли, сећања, дела и недела филозофкиње „с петљом“ Дине, оболеле од празнине, и збирци песама Уради сам, из које је насловни стих.
Део програма биће и „кутак за приче“, па вас позивамо да са собом понесете „нешто много старо“ (Д. Алексић, „Три варијације на тему Лишће„, бр. 3) – предмет у нестајању – не као експонат, већ као повод за причу.
Међу Аниним „ситнијим“ примерима таквих ствари јесу: писма, разгледнице и честитке; полароид фотографије и фото-апарат типа „идиот“; укоснице и папилотне; тзв. „куварице“ и свеске с ручно записаним рецептима“; напртстак, миље; пејџер, вокмен, грамофонска плоча, жипон…, а ви можете понети и нешто друго, некада једнако популарно и свеприсутно, данас једнако занемарено, затурено или одбачено.
Добро дошли!
Поезија и отпори
Четвртак 13. 10. 2022, 19 сати
Разговор о књигама А хтела сам Маје Солар и Кћери, зар не видиш да горим Иване Максић.
С гошћама библиотеке, песникињама Мајом Солар и Иваном Максић разговарамо о ангажованој, критички настројеној и експерименталној поезији, о поетикама побуне и отпора (у име) друштвено скрајнутих, ућутканих, експлоатисаних, понижених…, о женском писму у поезији, о поезији која се не стиди идеологије, поезији прожетој теоријом (марксистичком, феминистичком, постструктуралистичком), али и о паници и несаници, о инфраструктурама неравноправности, обесправљивања и мржње, о реторикама и праксама искључивања и тлачења, о трци са и за временом, о сневању и љубави.
Добро дошли!
Маја Солар (1980) – песникиња, преводитељка, теоретичарка, докторка филозофије из Новог Сада, чланица неколико друштвенокритичких, поетско-политичких, перформеских колектива (Герусија, регионални портал Слободни Филозофски, ЛИЛИТирање: извођење поезије песникиња, Пуна уста поезије итд.)
Ивана Максић (1984) – песникиња, преводитељка, књижевна критичарка и теоретичарка из Крагујевца, уредница зборника социјалне односно ангажоване поезије До зуба у времену и РЕЗ.