Arhive kategorija: ПРОГРАМИ

Дани књиге у Народној библиотеци Бор

П РО Г Р А М 

muzej filja
Фотографија: Катарина Ђорђевић, ФЛУ Београд

УТОРАК, 30. мај у 18 сати

ПРОГРАМ ЗА МЛАДЕ: Славка Петковић Грујичић представља књиге „Волим да ме воле“ (Bookland, 2015) и „Љубавне релације Фејсбук генерације“ (Bookland, 2014)

Модератор: Весна Јовановић (НББ)

СРЕДА, 31. мај у 19 сати

НИНОВА НАГРАДА: Ивана Димић представља роман

„Арзамас“ (Лагуна, 2016)

Модератор: Ана Јанковић (НББ)

ЧЕТВРТАК, 1. јун у 19 сати

Горан Миленковић (НББ) представља књигу

„О чему говорим кад говорим о трчању“ Харукија Муракамија (Геопоетика, 2017)

ПОНЕДЕЉАК, 5. јун у 19 сати

СТРИП У БИБЛИОТЕЦИ: Саша Ракезић отвара изложбу стрип-табли Александра Зографа и представља стрип „Мала открића“ (Удружење за промоцију стрипа и алтернативне културе Гррр!, 2016)

Модератор: Драган Стојменовић (НББ)

УТОРАК, 6. јун у 19 сати

Проф. др Жарко Требјешанин представља књигу „Невербална комуникација: антрополошко-психолошки приступ“(Завод за уџбенике, 2015)

Модератор: Весна Тешовић (НББ)

У току Дана књиге биће изложене стрип-табле Александра Зографа.

Сви програми су у сали Народне библиотеке Бор.

Улаз слободан.

 

 

Narodna biblioteka Bor: Dan Evrope, 9. maj

„Dan otvorenih vrata o Evropskoj uniji“ u Narodnoj biblioteci Bor

Povodom Dana Evrope 9. maja, Narodna biblioteka Bor sutra organizuje „Dan otvorenih vrata o Evropskoj uniji“. Tim povodom, poziva sve zainteresovane građane da dođu, saznaju nešto više o Evropskoj uniji, kao i da dobiju korisne materijale.

Ovaj datum je veoma važan za istoriju Evropske unije jer predstavlja začetak ideje o stvaranju jedinstvene zajednice evropskih zemalja. Na taj dan pre 67 godina, predstavljena je „Šumanova deklaracija“, dokument koji se smatra prvim korakom ka stvaranju Evropske unije.

Narodna biblioteka Bor pripada EUteka mreži koja broji 48 biblioteka u Srbiji u kojima se građani mogu dodatno informisati o Evropskoj uniji.

Роберт Такарич у Народној библиотеци Бор

25. април 2017, 18 сати

Поводом Светског дана књиге (23. април) Народна библиотека Бор организује дружење са врло популарним и вишеструко награђеним писцем за децу и младе Робертом Такаричем.

takaricЗа роман Мењам пубертет за било шта! Повољно! добио је Награду „Мали принц“ за најбољи дечји роман са простора бивше Југославије.

За књигу Тражи се паметни детектив за откривање историје, у којој се на забаван начин, кроз игре и квизове, обрађује градиво из историје, добио је Награду „Невен“, тако да је за овим, првим, уследио и други део истоимене књиге.

За Шест и по најгорих мувања од постанка света добио је Награду „Доситејево перо“, коју додељује жири састављен искључиво од ученика виших разреда основне школе.

ДОБРО ДОШЛИ!

Портрет фотографа

У оквиру циклуса изложби „Портрет фотографа“, чији је циљ да посетиоце и кориснике Народне библиотеке Бор, као и ширу јавност, упозна са радом и делима локалних фотографа, као и са радом библиотеке на очувању, заштити и промоцији локалног визуелног и документарног културног наслеђа, Завичајно одељење приређује и изложбу фотографија Бајрама Салијевића.

Bajram-Salijevic-plakat-800x571

Изложбу ће, 21. априла 2017, у 18 сати отворити аутор фотографија Бајрам Салијевић и аутор концепта и поставке Драган Стојменовић, руководилац Завичајног одељења НБ Бор.

 

Свети Валентин

14. фебруар 2017.

18 сати

Отварање изложбе „Визуелна тумачења словенског пантеона“ графичког дизајнера Аните Милић, скулптура у дрвету Душана Милића и керамике Станке Перовић.

 

ВИЗУЕЛНА ТУМАЧЕЊА СЛОВЕНСКОГ ПАНТЕОНА

Колективно сећање у Срба на некада редовно приповедане легенде и веровања, али и обичаје старих Словена, све више бледи, док ликовима тих веровања прети опасност од заборава.

Након прочитане књиге Словенска митологија Ненада Гајића, засноване на чињеницама и мноштву података, представљене разумљивим језиком, богато илустроване, дала сам себи слободу да систематизујем сазнања овог аутора и позабавим се њима са визуелног аспекта, како бих на свој начин протумачила и од заборава сачувала  оно што представља основну митолошку структуру словенских народа а то је словенски пантеон богова.

У шта смо веровали пре хришћанства, коме смо се молили и зашто, питања су која млађе генерације ретко кад постављају. Многи од нас нису ни ч
ули за мистична створења из наше митологије а сигурна сам да носе трагове древних страхова и веровања.

Да би се растумачили ти Document-page-001трагови које су за собом
оставили обичаји и веровања старих Словена, треба поћи путем омеђеним чињеницама и маштом, истим оним где о
битавају словенска душа, историја и
митологија.

Графички дизајнер Анита Милић

 

 

 

32. Бележница

1. фебруара у 18 сати представљамо

32. број часописа Бележница.

У току представљања бићете у прилици да погледате радове (врло запажене и вишеструко награђене анимиране филмове) Михајла Драгаша, примењеног уметника из Бора, чији кадрови су на корицама и таблама овог броја Бележнице.

Породична преписка кнеза Милоша Обреновића

Среда 23. 11. 2016, 18 сати

Представљање Породичне преписке кнеза Милоша Обреновића из Архивске збирке Јоце Вујића у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“.

О књизи ће говорити аутор, др Татјана Брзуловић Станисављевић (Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“) и Ана Јанковић, виши дипл. библиотекар (Народна библиотека Бор).

Збирка Јоце Вујића

Збирка Јоце Вујића, у оквиру његовог легата у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ несумњиво је једна од највреднијих и најбогатијих приватних архивских збирки код нас. Велепоседник из Сенте и познати библиофил Јоца Вујић (1863-1934) завештао је 1931. године тестаментом своју богату архиву Универзитетској библиотеци. Збирка се већим делом састоји се од преписке истакнутих личности од краја седамнаестог до почетка двадесетог века.

Највреднији део архивске збирке Јоце Вујића и прави драгуљ за будуће истраживаче чине документа која су припадала архиви кнеза Милоша Обреновића, тј. кнежевој канцеларији. Милошеву архиву наследила је, заједно са кућом и имањем, породица Бајић, у коју је кнежева ћерка била удата и пренела је у свој дом у близини румунског града Темишвара. Када је касније породица продала имање, Јоци Вујићу се пружила прилика да је откупи 1925. године. Куповином ове вредне архиве сачувана је историјски вредна кнежева коресподенција, незаобилазна када су у питању истраживања о животу кнеза Милоша и породичним односима унутар династије Обреновић.

Породична преписка Обреновића

Породична преписка Обреновића обухвата пре свега писма кнеза Милоша ћерки и сину, кнезу Михаилу и кнегињи Петрији, удатој Бајић. Писма која је кнез Милош писао сину и ћерки представљају нам га у једном потпуно новом светлу, као брижног и нежног оца. Тако у писмима Михаилу саветује сина да живи уредно и да не расипа новац, а ћерки Петрији даје савете око васпитања деце.

У архивској збирци Јоце Вујића чувају се и писма осталих чланова породице Обреновић упућена кнезу Милошу. Сачувана су четири писма Анке Ј. Обреновић, једно писмо најмлађег кнежевог брата Јеврема, два писма кнежевог брата  Јована и три писма кнегиње Јулије, жене Михаила Обреновића.

Након осамдесет три године од када је збирка пренета у Универзитетску библиотеку,  у овој се књизи по први пут објављују изабрана писма из породичне преписке Милоша Обреновића. Њиховим објављивањем не само да се жели дати оригиналан и значајан допринос историји и културној историји Србије већ и очувати сећање на племенитост онога ко је ову архиву прикупио и даровао.

Књига је оштампана под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, а у оквиру пројекта „Дигитализација и презентација културног и научног наслеђа Архивске збирке Јоце Вујића и објављивање породичне преписке кнеза Милоша Обреновића.”