Архиве категорија: Завичајно одељење препоручује

Индустријски пејзажи Бора

Среда 13. 12. 2023, 18 сати

Представљање новог издања Народне библиотеке Бор Индустријски пејзажи Бора

О књизи ће говорити аутор Драган Стојменовић (Завичајно одељење Народне библиотеке Бор) и рецензенти др Марија Брујић и др Драган Булатовић.

Као и у претходној публикацији О Фото-документацији Француског друштва Борских рудника, Драган Стојменовић се и у овој књизи, уз мноштво илустрација из фондова Завичајног одељења, бави разноврсном визуелном грађом насталом у Бору и околини, као и ширим културноисторијским, медијским и друштвено-економским контекстима њеног настајања, тумачења и актуелизовања током протеклих стотинак година. У фокусу су индустријски пејзажи као просторне целине и као визуелне (фотографске, сликарске, филмске и друге) представе индустријски измењених предела, истовремено.

Др Марија Брујић је ванредна професорка на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду и виша научна сарадница Института за етнологију и антропологију.

Др Драган Булатовић је историчар уметности и професор музеологије и херитологије у пензији. Радио је на Филозофском факултету у Београду, где је руководио и Центром за музеологију и херитологију.

С обзиром на теме и приступе заступљене у Индустријским пејзажима Бора, представљање књиге биће повод и за разговор о појмовима и праксама наслеђ(ивањ)а, препознавања и(ли) конструисања (не)материјалних наслеђа у различитим периодима, памћења на различитим нивоима, документ(овањ)а и очувања колективних искустава.

Добро дошли!

Милоје Ђуришић: Храстова ладовина

ИЗ НАШЕГ ГРОБЉА ЕПИТАФИ

Овде почива
Милун М. Јањић
који преко главе
претури
сва три рата
ни зрно га не очеша
погибе од ЈЕЗИКА
својега брата
Радована
године господње
иљаду деветсто четерс и неке

На корак од њега
у истој храстовој ладовини
у камен срасла слова
овде почива
Радован М. Јањић
погибе
године те и те
од РУКЕ својих синова
који му
и овај белег подигоше

То су, заправо, два белега. Један је белег оцеубица, који убијају и који о томе остављају траг – нити се хвале, нити се жале, већ остављају знак понављања и прихватања, озакоњења злочина као дела традиције. Други је белег песника, који то озакоњење нити хвали, нити куди, већ га доводи у питање, довођењем у свест. Погибија од језика је смештена у конкретно време – само је остављено да се учита из које етапе злочина је дело – предратно, ратно или поратно. Било је џелата у свим временима и стално се нешто није смело.

LYRIKA PINUS SILVESTRIS, Прво доба.

Петар Мошић: Мој живот је курва из бордела

ЛЕЛА

Мој живот је курва из бордела
дивља орхидеја
албатрос Шарла Бодлера
ономатопеја
труба и чинела
Неком је живот дар с неба
Бродвеј
спреј
музике болера
и мио-мирис
шанела
или “Цвеће зла”
комад “Отела”

Кад би ме хтела
ирис
Лела
продавачица козметике
и одела
о само кад би ме добра
беба
волела
био би топла леја
хор или симфонија
хармонија
духа и тела

Петар Мошић (1964-201?), један од изабраних песника тзв. Трећег доба унутар aнтологије Милана Стојадиновића Баса LYRIKA PINUS SIVESTRIS (1994). Песма је једноставна и тематски и структурно универзално присутна током читаве историје светског песништва – једна кондиционалнa страница љубавног романа. Када би ме волела, био бих хармонија душе и тела.

Слика из првог стиха је вештачка, далека, позајмљена, као уосталом и оне наредне: мој живот је курва из бордела. Вероватно управо из поменутог Бодлера или можда из неког другог деветнаестовековног европског дендија, хашишара, еротичара. С друге стране, продавачица козметике и одела је ирис, лепа, приземна и реална, свакодневна и чаробна. Тако да на крају коначно и поверујемо у могућност те хармоније.

Млади поводом Дана рудара

Народна библиотека Бор

6. август, 19 сати

Изложба и представљање пројекта „Миленијалци пишу – улога младих у развоју рударства у Бору.

На иницијативу Асоцијације за развој општине Бор, а под покровитељством компаније Ракита, редакција средњошколског информативног портала ИнФорум се током јула месеца, у оквиру пројекта “Миленијалци пишу – улога младих у развоју рударства у Бору”, бавила истраживањима односа младих Борана према рударству некада и сада.

На Дан рудара ће вам приказати шта су сазнали истражујући грађу Завичајног одељења Народне библиотеке Бор и разговарајући са различитим саговорницима.

Један од принтова са изложбе

Специјално издање Бележнице

Из штампе је изашло специјално издање часописа Бележница у којем је објављен превод рада др Сабине Рутар (Институт за проучавање југоисточне Европе у Регензбургу) „Рад и преживљавање у Србији: борски рудник бакра у Другом светском рату“.

Текст је са немачког језика превела Јелена Радовановић.

Онлајн верзија издања доступна је на сајту Завичајног одељења.

Штампана верзија издања доступна је уз 32. број Бележнице.

MANGLJAN TE KHELE TUKE – ХТЕЛА СИ ДА СЕ ИГРАШ

НАРОДНА  БИБЛИОТЕКА  БОР

четвртак, 23. јануар у 18 h

 

Представљање књиге песама

MANGLJAN  TE  KHELE  TUKE

ХТЕЛА СИ ДА СЕ ИГРАШ

аутор: Кадрија Шаиновић

О књизи говоре:

Милен Миливојевић, Бане Димитријевић и Весна Тешовић

Стихове говоре деца из Ромског театра                            

Добродошли!img049

BOR XX VEK

NARODNA BIBLIOTEKA BOR
16. OKTOBAR, 19 ČASOVA – 6. NOVEMBAR
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA IZ KOLEKCIJA ZAVIČAJNOG ODELJENJA

IZLOŽBA JE REALIZOVANA U OKVIRU PROGRAMA RAW SEASON GALERIJE ARTGET KULTURNOG CENTRA BEOGRADA

AUTORI IZLOŽBE: LUKA KNEŽEVIĆ – STRIKA I ANDREJ FILEV (BELGRADE RAW)

AUTORI FOTOGRAFIJA: ĐURO KOLOVRATAR, DRAGOLJUB MITIĆ, BAJRAM SALIJEVIĆ, LJUBOMIR MARKOV

Ovom izložbom javnosti predstavljamo fotografsku arhivu, sastavljenu iz kolekcija negativa RTB-a Bor, privatne kolekcije negativa Miroslava Radulovića i privatne kolekcije negativa i fotografija Ljube Markova. Ono što ih objedinjuje je da su fotografi ovih kolekcija svi bili fotografi lista RTB-a Bor “Kolektiv” koji izlazi od 1947. Njihova imena su Đuro Kolovratar, Dragoljub Mitić, Bajram Salijević i Ljubomir Markov. Arhiva sadrži i fotografije iz kolekcije negativa Francuskog društva Borskih rudnika na staklenim pločama iz perioda od 1903 – 1945. g. Fotograf je nepoznat a kolekciju je sačuvao i dao Zavičajnom odeljenju Ljubomir Markov.

RTB je razlog što je Bor postao grad i ostaje ključni uticaj na identitet i danas. Rudnik je i razlog što su ove fotografije nastale, jer su od osnivanja, pa sve do kraja XX veka u kontinuitetu zapošljavali fotografe čiji je zadatak bio da dokumentuju život rudnika i grada. Ova praksa je, nakon 100 godina trajanja, prekinuta 2004. godine.

Izložba je samo deo bogate kolekcije borskog foto arhiva, nastalog kao entuzijastički pokušaj da se sačuva, katalogizuje i digitalizuje neprocenjiva istorija Bora, rudarskog grada, njegovih stanovnika, prolaznika i putnika namernika. Pri odabiru fotografija bili smo rukovođeni instinktom da uočimo ono što mislimo da predstavlja jedan grad, koji do tada gotovo da nismo posetili – a to su prvenstveno njegovi stanovnici – radnici i njihove porodice, rukovodioci, političari i ostali došljaci, ali i objekti i proizvodni procesi koji kontekstualizuju sve aktivnosti u prostor rudarskog grada. Našavši se pred 13000 foto dokumenata, zadatak je bio i da shvatimo koje fotografije predstavljaju ritam grada koji deli sudbinu mnogih tipskih (rudarskih) gradova na tlu prvo Kraljevine Jugoslavije, potom SFR Jugoslavije, SRJ i naposletku Srbije. Teško je bilo ne osetiti Bor kao simbol društava koja su nastajala i nestajala u tom periodu i priča koju vam pričamo je i lokalna i globalna.

Priča koju pričamo, iako priča o zemljama, gradu i rudniku, te priča o životu i radu brojnih fotografa, je i lična priča nas koji smo je oformili u ovu izložbu. Prolazeći kroz arhivu doživeli smo snažnu identifikaciju sa fotografijama, zamišljali situacije u kojima su se njihovi autori nalazili, razloge što bi uopšte snimili one čudnije među njima i zadovoljstvo svakom od onih najuspelijih, skoro kao da smo je, aktom čupanja i biranja iz tolikog mnoštva, sami napravili. Proces biranja fotografije iz arhive i ima sličnosti sa fotografskim procesom, kada se govori o dokumentarnom pristupu. Iz mnoštva se bira, ukazuje prstom na nešto, jedno, posebno i time mu se daje značaj i stavlja u žarište. Ovaj arhiv, od trenutka kad smo prvi put saznali da postoji i videli samo njegov delić, znali smo, treba da dođe u fokus javnosti. Nadamo se da je ova izložba dobar korak ka tome.

Autori izložbe: Andrej Filev i Luka Knežević-Strika

https://www.facebook.com/events/197075980476445/?ref=22

PLAKAT bor xx vek

ИЗМЕЂУ СРЕДИНА ИСТОГ ЦЕНТРА

1.3.2013. у Народној библиотеци Бор отворена је изложба „Између средина истог центра“ Завичајног одељења. Изложене су репродукције фотографија и разгледница које приказују стари центар града и кроз које се може пратити развој градског језгра, архитектонске и урбанистичке промене, од двадесетих- тридесетих година двадесетог до почетка двадесет и првог века и последњег таласа преобликовања центра града. Велики део фотографија сада је по први пут доступан широј јавности јер се међу фотографијама и негативима који су за ову прилику развијени налазе како необјављена дела фотографа РТБ-а и Колектива, тако и примерци из приватних колекција чији су их власници уступили Народној библиотеци Бор на чување и коришћење.

Изложба је конципирана тако да прати мапу градског центра коју је нацртао и библиотеци поклонио наш, сада већ преминули, суграђанин Драгољуб Ђуровић Ћуша, а чију репродукцију, такође, можете видети у оквиру поставке. Његово писано сведочанство о некадашњем изгледу града, детаљно и сликовито, прочитао је Чедомир Васић, тако да изложбу прати и аудио запис – водич кроз некадашње улице и домаћинства.

Изложбу прати и низ додатних активности:

6. 3. 2013. – јавна вођења кроз изложбу: од 12 часова, ваш водич кроз стари Бор биће Момчило Јовановић, а од 18 – Ђура Рех. Овај програм нарочито препоручујемо млађим суграђанима и деци, којима су слике тог и таквог Бора и његови некдашњи важни и утицајни грађани сасвим непознати.

13.3.2013. – 18 часова – трибина ЗАШТИТА КУЛТУРНИХ ДОБАРА И АМБИЈЕНТАЛНИХ ЦЕЛИНА – трибину ће водити историчарке уметности: директорка Музеја Слађана Ђурђекановић и запослене у Музеју, односно Архиву – Ана Стефановић и Неда Ђорђевић. Говориће се, између осталог, и о судбини измештених експоната доскорашњег парк-музеја рударско-металуршке опреме.

20. 3. 2013. – трибина СИМБОЛИЧКИ РЕДОСЛЕД И РАСПОРЕД – трибину воде: историчарка уметности Јелена Милетић, вајар Милан Стошић и антрополошкиња Деана Јовановић. Трибина ће се надовезати на претходну, бавећи се имплицитним значењима распореда одређених типова грађевина, стамбених објеката, паркова, скулптура и других архитектонских и/или скулптуралних целина у простору.

Дешавања у вези са изложбом пратите и коментаришите на блогу Завичајног одељења Народне библиотеке Бор, Дигитални завичај

http://www.kvadratic.com/bibli/blog/

cusina-mapa plakat-izmedju-sredina-novi-mali

 

ДОБРОДОШЛИ!

МИ СМО БОР

Фотографије из програма Ми смо Бор можете преузети и погледати на сајту завичајног одељења Дигитални завичај…

http://digitalnizavicaj.com/index.php?query=ispisTextaIzKolekcije&idTexta=258#ad-image-0