Arhive kategorija: Завичајно одељење препоручује

Специјално издање Бележнице

Из штампе је изашло специјално издање часописа Бележница у којем је објављен превод рада др Сабине Рутар (Институт за проучавање југоисточне Европе у Регензбургу) „Рад и преживљавање у Србији: борски рудник бакра у Другом светском рату“.

Текст је са немачког језика превела Јелена Радовановић.

Онлајн верзија издања доступна је на сајту Завичајног одељења.

Штампана верзија издања доступна је уз 32. број Бележнице.

MANGLJAN TE KHELE TUKE – ХТЕЛА СИ ДА СЕ ИГРАШ

НАРОДНА  БИБЛИОТЕКА  БОР

четвртак, 23. јануар у 18 h

 

Представљање књиге песама

MANGLJAN  TE  KHELE  TUKE

ХТЕЛА СИ ДА СЕ ИГРАШ

аутор: Кадрија Шаиновић

О књизи говоре:

Милен Миливојевић, Бане Димитријевић и Весна Тешовић

Стихове говоре деца из Ромског театра                            

Добродошли!img049

BOR XX VEK

NARODNA BIBLIOTEKA BOR
16. OKTOBAR, 19 ČASOVA – 6. NOVEMBAR
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA IZ KOLEKCIJA ZAVIČAJNOG ODELJENJA

IZLOŽBA JE REALIZOVANA U OKVIRU PROGRAMA RAW SEASON GALERIJE ARTGET KULTURNOG CENTRA BEOGRADA

AUTORI IZLOŽBE: LUKA KNEŽEVIĆ – STRIKA I ANDREJ FILEV (BELGRADE RAW)

AUTORI FOTOGRAFIJA: ĐURO KOLOVRATAR, DRAGOLJUB MITIĆ, BAJRAM SALIJEVIĆ, LJUBOMIR MARKOV

Ovom izložbom javnosti predstavljamo fotografsku arhivu, sastavljenu iz kolekcija negativa RTB-a Bor, privatne kolekcije negativa Miroslava Radulovića i privatne kolekcije negativa i fotografija Ljube Markova. Ono što ih objedinjuje je da su fotografi ovih kolekcija svi bili fotografi lista RTB-a Bor “Kolektiv” koji izlazi od 1947. Njihova imena su Đuro Kolovratar, Dragoljub Mitić, Bajram Salijević i Ljubomir Markov. Arhiva sadrži i fotografije iz kolekcije negativa Francuskog društva Borskih rudnika na staklenim pločama iz perioda od 1903 – 1945. g. Fotograf je nepoznat a kolekciju je sačuvao i dao Zavičajnom odeljenju Ljubomir Markov.

RTB je razlog što je Bor postao grad i ostaje ključni uticaj na identitet i danas. Rudnik je i razlog što su ove fotografije nastale, jer su od osnivanja, pa sve do kraja XX veka u kontinuitetu zapošljavali fotografe čiji je zadatak bio da dokumentuju život rudnika i grada. Ova praksa je, nakon 100 godina trajanja, prekinuta 2004. godine.

Izložba je samo deo bogate kolekcije borskog foto arhiva, nastalog kao entuzijastički pokušaj da se sačuva, katalogizuje i digitalizuje neprocenjiva istorija Bora, rudarskog grada, njegovih stanovnika, prolaznika i putnika namernika. Pri odabiru fotografija bili smo rukovođeni instinktom da uočimo ono što mislimo da predstavlja jedan grad, koji do tada gotovo da nismo posetili – a to su prvenstveno njegovi stanovnici – radnici i njihove porodice, rukovodioci, političari i ostali došljaci, ali i objekti i proizvodni procesi koji kontekstualizuju sve aktivnosti u prostor rudarskog grada. Našavši se pred 13000 foto dokumenata, zadatak je bio i da shvatimo koje fotografije predstavljaju ritam grada koji deli sudbinu mnogih tipskih (rudarskih) gradova na tlu prvo Kraljevine Jugoslavije, potom SFR Jugoslavije, SRJ i naposletku Srbije. Teško je bilo ne osetiti Bor kao simbol društava koja su nastajala i nestajala u tom periodu i priča koju vam pričamo je i lokalna i globalna.

Priča koju pričamo, iako priča o zemljama, gradu i rudniku, te priča o životu i radu brojnih fotografa, je i lična priča nas koji smo je oformili u ovu izložbu. Prolazeći kroz arhivu doživeli smo snažnu identifikaciju sa fotografijama, zamišljali situacije u kojima su se njihovi autori nalazili, razloge što bi uopšte snimili one čudnije među njima i zadovoljstvo svakom od onih najuspelijih, skoro kao da smo je, aktom čupanja i biranja iz tolikog mnoštva, sami napravili. Proces biranja fotografije iz arhive i ima sličnosti sa fotografskim procesom, kada se govori o dokumentarnom pristupu. Iz mnoštva se bira, ukazuje prstom na nešto, jedno, posebno i time mu se daje značaj i stavlja u žarište. Ovaj arhiv, od trenutka kad smo prvi put saznali da postoji i videli samo njegov delić, znali smo, treba da dođe u fokus javnosti. Nadamo se da je ova izložba dobar korak ka tome.

Autori izložbe: Andrej Filev i Luka Knežević-Strika

https://www.facebook.com/events/197075980476445/?ref=22

PLAKAT bor xx vek

ИЗМЕЂУ СРЕДИНА ИСТОГ ЦЕНТРА

1.3.2013. у Народној библиотеци Бор отворена је изложба „Између средина истог центра“ Завичајног одељења. Изложене су репродукције фотографија и разгледница које приказују стари центар града и кроз које се може пратити развој градског језгра, архитектонске и урбанистичке промене, од двадесетих- тридесетих година двадесетог до почетка двадесет и првог века и последњег таласа преобликовања центра града. Велики део фотографија сада је по први пут доступан широј јавности јер се међу фотографијама и негативима који су за ову прилику развијени налазе како необјављена дела фотографа РТБ-а и Колектива, тако и примерци из приватних колекција чији су их власници уступили Народној библиотеци Бор на чување и коришћење.

Изложба је конципирана тако да прати мапу градског центра коју је нацртао и библиотеци поклонио наш, сада већ преминули, суграђанин Драгољуб Ђуровић Ћуша, а чију репродукцију, такође, можете видети у оквиру поставке. Његово писано сведочанство о некадашњем изгледу града, детаљно и сликовито, прочитао је Чедомир Васић, тако да изложбу прати и аудио запис – водич кроз некадашње улице и домаћинства.

Изложбу прати и низ додатних активности:

6. 3. 2013. – јавна вођења кроз изложбу: од 12 часова, ваш водич кроз стари Бор биће Момчило Јовановић, а од 18 – Ђура Рех. Овај програм нарочито препоручујемо млађим суграђанима и деци, којима су слике тог и таквог Бора и његови некдашњи важни и утицајни грађани сасвим непознати.

13.3.2013. – 18 часова – трибина ЗАШТИТА КУЛТУРНИХ ДОБАРА И АМБИЈЕНТАЛНИХ ЦЕЛИНА – трибину ће водити историчарке уметности: директорка Музеја Слађана Ђурђекановић и запослене у Музеју, односно Архиву – Ана Стефановић и Неда Ђорђевић. Говориће се, између осталог, и о судбини измештених експоната доскорашњег парк-музеја рударско-металуршке опреме.

20. 3. 2013. – трибина СИМБОЛИЧКИ РЕДОСЛЕД И РАСПОРЕД – трибину воде: историчарка уметности Јелена Милетић, вајар Милан Стошић и антрополошкиња Деана Јовановић. Трибина ће се надовезати на претходну, бавећи се имплицитним значењима распореда одређених типова грађевина, стамбених објеката, паркова, скулптура и других архитектонских и/или скулптуралних целина у простору.

Дешавања у вези са изложбом пратите и коментаришите на блогу Завичајног одељења Народне библиотеке Бор, Дигитални завичај

http://www.kvadratic.com/bibli/blog/

cusina-mapa plakat-izmedju-sredina-novi-mali

 

ДОБРОДОШЛИ!

МИ СМО БОР

Фотографије из програма Ми смо Бор можете преузети и погледати на сајту завичајног одељења Дигитални завичај…

http://digitalnizavicaj.com/index.php?query=ispisTextaIzKolekcije&idTexta=258#ad-image-0

Crave by Sarah Kane

Narodna biblioteka Bor

Nedelja 17. 06. 2012.
20 časova
Umetnička grupa IGNIS, u saradnji sa organizacijom MAPA Balkon

Crave by Sarah Kane

Režija: Saša Perić
Glumci: Valentina Kovač, Draženka Čelebićanin, Novak Simić, Saša Perić
Muzika: Ivan Čkonjević i Tijana Stanković

Predstava se izvodi na engleskom jeziku. Ulaz slobodan.

Realizovano uz podršku Švajcarskog programa za kulturu na Zapadnom Balkanu, Fonda za otvoreno društvo i Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije. U saradnji sa Centrom za neformalnu komunikaciju Nemušto, Bor.

 

Pogledajte trejler:

Sara Kejn (Sarah Kane), britanska spisateljica i jedna od najznačajnijih post-dramskih spisateljica na svetu, za vreme svog kratkog života napisala je svega pet drama, ali je ostavila neizbrisiv trag u istoriji pozorišta.

„Crave“ predstavlja jedan od njenih najkontroverznijih i najpoetičnijih komada, koji na žalost nikada nije preveden na srpski jezik. Postavka drame „Crave“ u izvedbi umetničke grupe IGNIS rađena je na engleskom jeziku, s jedne strane iz nužde, a s druge strane, kao znak poštovanja prema lepoti, ritmičnosti i višeznačnosti originalnog teksta. Ovaj izuzetno nekonvencionalni i provokativni komad urađen je u formi javnog čitanja koje prerasta u performans i u traženju različitih značenjskih slojeva po lavirintu reči uvlači posmatrača/slušaoca u jedan paralelni svet ličnih ispovesti, emocija, zvukova i muzike. Muzika koja prati performans stvara se uživo, kao improvizacija koja upotpunjava atmosferu koju stvaraju reči, svetla i kretanje.

Зоран Ђинђић – филозоф политике одговорности, предавање проф. др Новице Милића

Народна библиотека Бор

петак, 20. април у 18 часова

Поводом представљања књига Зорана Ђинђића: Југославија као недовршена државаЈесен дијалектике и Субјективност и насиље  у издању Народне библиотеке Србије и  Фонда „Др Зоран Ђинђић“

биће одржано предавање на тему:

Зоран Ђинђић – филозоф политике одговорности

гост предавач

проф. др Новица Милић, Факултет за нове медије и комуникацију, Београд

 

MISLI O DRUGIMA – MISLI O SEBI: predavanje «Konstrukcije identiteta» Noe Treister

Narodna biblioteka Bor

23. april 2011, 18h

Predavanje umetnice Noe Treister

Konstrukcije identiteta

Noa Treister je živela tri godine u selu u okolini Majdanpeka. Tokom svog boravka istraživala je kulturu  Vlaha-Rumuna preko usmene istorije (kroz projekat Uneska o istoriji Vlaha), vodila 3 umetničke  radionice na teme: Između sela  i grada (Majdanpek  2006), povratak Gastarbajtera (Kučevo, 2007) i Seks i tranzicija (Kučevo 2008). Osnovala je i fabriku  za ručno izrađeni tekstil savremenog dizajna, sa pokušajem za osnivanja ženskog udruženja i radionice narodnih rukotvorina, uključivši u rad većinu žena iz sela. Bavila se i umetničkom praksom koja preispituje zatečene navike i sterotipe. Umetnica će na predavanju sa publikom podeliti svoje viđenje  kulturnog i političkog ideniteta tamošnjeg stanovništva i diskutovati predstave koje o takvom identitetu gaje nacionalne političke elite a koje samim tim i preovlađuju u opštem političkom i kulturnom diskursu.

 

*********************************************************************************************

Namera serije događaja MISLI O DRUGIMA – MISLI O SEBI je da podstakne kritičku debatu o reprezentaciji nacionalnih manjina u političkom i kulturnom životu u Srbiji i da promoviše socijalnu pravdu, solidarnost, jednakost i jednaka ljudska prava za sve građane i građanke Srbije. U saradnji sa partnerima iz cele Srbije, učesnike i učesnice u ovom projektu će analizirati preovlađujuće stereotipe o osobinаmа, ponаšаnju, političkim htenjimа i pozicijаmа grаđаnа različitih nаcionаlnih pripаdnosti i posledice postojanja takvih stereotipa po naše društvo. Ovim projektom, Fond B92 i tim i partneri Kulturnog centra REX žele da širu javnost upoznaju sa načinima i razlozima nastajanja stereotipnih mišljenja o manjinskim grupama, i da podrže napore u njihovom prevazilaženju, i prihvatanju načela ravnopravnosti i poštovanja različitosti u našem društvu.

Projekat predstavlja zajednički napor autora i autorki, saradničkih organizacija, široke mreže partnera Fonda B92 i Kulturnog centra REX, predstavnika i predstavnica nezavisnog sektora i javnih institucija, da mobilišu što širu javnost u borbi protiv svih oblika diskriminacije, isključivanja i marginalizovanja nacionalnih manjina.

Projekat se realizuje u saradnji sa brojnim partnerima: Osnovnom školom «Sava Žebeljan» u Crepaji i kolektivom Pesničenje, Romskim kulturnim centrom i Resurs centrom Leskovac, Leskovačkim kulturnim centrom, NUNS-om i redakcijom Vranjskih novina, Narodnom bibliotekom Bor, Odborom za ljudska prava Niš, Alternativnim kulturnim centrom Niš, Udruženjem FILMART, Kulturnim centrom Požega, Kulturnim centrom Zrenjanina, Centrom za kulturu Lazarevac, Modernom galerijom Lazarevac, Udruženjima Kultur Park i Kriterion, Omladinskim klubom Bačka Palanka, Kulturnim centrom Bačka Palanka i Kulturnim centrom Preševo.

Autori i autorke događanja koja će biti realizovana u seriji MISLI O DRUGIMA – MISLI O SEBI su: grupa ŠKART (Dečje Pesničenje u Crepaji), Rena Raedle (Radionica «Putovanje u svet naših želja» u Leskovcu), Noa Treister (predavanje «Konstrukcije identiteta« u Boru) Peđa Obradović (Novinarska radionica «U Vranju o Bujanovcu»), tim festivala SLOBODNA ZONA (mini turneja filmova u Beogradu, Nišu, Lazarevcu, Požezi, Bačkoj Palanci, Zrenjaninu, Preševu i Leskovcu).

Projekat se organizuje u produkciji Fonda B92.

Realizaciju programa MISLI O DRUGIMA – MISLI O SEBI je omogućila Uprava za ljudska i manjinska prava (Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu), u sklopu programa «Kalendar ljudskih prava 2012».

Др Слободан Наумовић, Ресурс од кључног значаја: индустријско наслеђе Бора виђено из перспективе индустријске археологије, етнологије рударства, политичке антропологије и визуелне антропологије

ЕДУКАТИВНИ ПРОГРАМ: НЕДОВОЉНО ЈАСНИ ПОЈМОВИ И ПОЈАВЕ НАШЕГ ЗАВИЧАЈА ТУМАЧЕНИ ИЗ УГЛА ЕТНОЛОГИЈЕ И АНТРОПОЛОГИЈЕ – ДОБРО ЈЕ ЗА МИШЉЕЊЕ АЛИ ЈЕ КОМПЛИКОВАНО ЗА ЈЕЛО
Завичајно одељење Народне боблиотеке Бор током фебруара и марта, реализује поменути едукативни програм у сарадњи са Одељењем за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, под покровитељством Министарства културе, информисања и информационог друштва и уз помоћ Општине Бор.

30. март 2012. у 18 часова

Др Слободан Наумовић
Ресурс од кључног значаја:
индустријско наслеђе Бора виђено из перспективе индустријске археологије, етнологије рударства, политичке антропологије и визуелне антропологије

Предавање даље развија питања политике различитих врста културног наслеђа, отворена у наступу др. Мирославе Лукић-Крстановић, уводи тему индустријског наслеђа, испитује допринос који разумевању тог важног скупа проблема нуде дисциплине попут индустријске археологије, етнологије рударства, политичке антропологије и визуелне антропологије, и усредсређује се на практичне импликације таквих приступа за разумевање значаја индустријског наслеђа за заједницу каква је Бор.
Индустријско наслеђе је могуће одредити као материјалне (зграде, машине, пејзажи) и нематеријалне остатке (сећања, записи, фотографије) који су последица или сведочанство развоја и рада индустрије, а који имају историјску, друштвену, архитектонску и научну вредност. У индустријско наслеђе спадају постројења која су изгубила своју првобитну намену, као и старе машине, рудници, помоћне конструкције, али и стамбени и јавни објекти наменски грађени за раднике, па и цела пратећа насеља која израстају на ободима индустријских комплекса. Посебну подврсту индустријског наслеђа могу чинити постројења и објекти који су још увек у функцији, али у оквиру којих, или у близини којих постоје елементи који су престали да буду укључени у радни процес, и сведоче о његовој историји. Такође, у индустријско наслеђе спадају и природни пејзажи који су претрпели значајне промене посредством људских активности, попут површинских копова у рудницима угља или бакра, или других облика деловања везаног за индустријске процесе. Најзад, у нематеријално индустријско наслеђе могу се сврстати сећања, искуства и знања која су радници, инжењери и управно особље, али и други тзв. обични грађани (они који живе поред постројења, али нису непосрдно укључени у раднио процес, попут деце, младих, службеника државне администрације и сл.) стекли током свакодневног живота у близини индустријског комплекса. Та често запостављена сведочанства помажу да се непосредно разуме или реконструише сложени и често контрадикторни скуп значења уз помоћ којих се разоткрива хоризонт људских искустава који је обликован процесима индустријализације на којима је, пак, утемељен целокупан пројекат модерног друштва.
Прошлост и одржавање успомена везаних за свакодневицу индустријског рада и њене материјалне основце могу бити суштински важни за локалну заједницу, њен идентитет и доживљај простора. Сећање у индустријским насељима је у великој мери условљено структуром индустријских простора и пејзажа, али их оно са своје стране на многобројне начине повратно уобличава и дефинише. Индустријско наслеђе, као сведочанство о специфичним облицима историјског уобличавања људског света смисла везаним за пројекат модерности, обезбеђује различите врсте негативно и позитивно конотираних идентитета. У том смислу, оно може бити значајно приликом иницијатива за обнову локалних заједница. Наиме, људи дефинишу сами себе, између осталог, и кроз осећај припадања просторима у којима живе, као и кроз сећања на различита искуства која су доживели током процеса рада у тим просторима. Та сећања и осећања, како она позитивна тако и она негатвна, и са њима повезане идентификације, представљају незаобилазну основу у сваком покушају активног обликовања будућег живота у људској заједници. Из тог разлога делатност локалних институција попут библиотека и других установа културе на систематском сакупљању, органозовању, дигитализацији и другим врстама обраде и похрањивања различитих врста грађе, као и сарадња са сличним специјализованим институцијама ван локалне средине, представља нужан корак у обезбеђивању предуслова за активно обликовање живота у локалној заједници у жељеном правцу.
Индустријска археологија, антропологија рударства, политичка антропологија и визуелна антропологија, свака на свој начин и својим методима, али поготову у садејству и међусобној размени мишљења могу да помогу да се индустријско наслеђе Бора правилније схвати, вреднује и негује, а тиме могу и да допринесу да се Бор од жртве индустријског развоја, а данас и постиндустријских трендова, преобрази у одговорног баштиника соственог индустријског наслеђа, у коме може наћи капитални ресурс за свој будући одрживи развој.

http://biblioteka-bor.org.rs/2012/02/dobro-je-za-misljenje-ali-je-komplikovano-za-jelo/