Сви чланци од Виолета Стојменовић

Програми, ПРОГРАМИ

Црвено небо

Уторак, 9. април, 19 сати

Пројекција филма Црвено небо Кристијана Пецолда (Немачка, 2023), добитника Сребрног медведа на Берлиналу.

Љубавни четвороугао у викендици на Балтичком мору, у сенци шумских пожара и узаврелих емоција.

… чеховљевски „портрет уметника као младог сероње“, немачке шуме као место где Немци одлазе када имају проблеме и шумски пожари који уништавају места на која би могла да буду смештене бајке и о таквим уметницима. (из интервјуа К. Пецолда са Николом Радићем)

Филм је на прошлогодишњем филмском фестивали На Палићу освојио и награду FIPRESCI за најбољи филм и инспирисао низ критичких текстова: https://www.fcs.rs/crveno-nebo-dokolica-u-plamenu/; https://www.danas.rs/kultura/potpuno-jasna-trosmislenost-o-filmu-crveno-nebo-kristijana-pecolda-na-30-festivalu-evropskog-filma-palic/…

Добро дошли!

Програми, ПРОГРАМИ

Слободна зона у Брестовцу

Субота, 6. април 2024.

16 сати: пројекција канадског филма Соколово језеро

Бастијен и Клои проводе летњи распуст са својим породицама на језеру у Квебеку. Стидљиви тринаестогодишњи Бастијен и његова породица одседају у куц́ици на језеру, где Бастијен упознаје одважну шеснаестогодишњу Клои. Она је љубитељка фолклора и локалних легенди и говори Бастијену да дух опседа оближње језеро. Упркос јазу у годинама, двоје тинејџера стварају чврсту везу и доживљавају низ узбудљивих авантура.
Филм траје 100 мин.
Редитељка филма је Шарлот ле Бон – канадска глумица, уметница, бивша манекенка и режисерка.

18 сати: пројекција филма Зло не постоји

Такуми са ћерком Ханом живи у селу Мизубики, близу Токија. Као и генерације пре њих, и они живе скромно, у складу са природом и циклусима у њој. Једног дана становници села сазнају за план да се изгради глемпинг близу Такумијеве куће, који би становницима града понудио удобан „бег“ у природу. Када двоје представника компаније из Токија стигну у село да би одржали састанак, постаје јасно да ће та изградња загадити локално извориште воде и то изазива немире међу локалним становништвом. Намере компаније угрожавају еколошки баланс места и начин живота сељана, и остављају дубоке последице на Такумијев живот.
Филм траје 106 мин.
Редитељ филма је Рјсуке Хамагучи, један од најзначајнијих јапанских редитеља, а филм је добитник шест награда на филмском фестивалу у Венецији, укључујући и Златног и Сребрног лава.

Зло не псотоји
Програми, ПРОГРАМИ

Филм о Џоан Баез

Петак, 5. 4. 2024, 19 сати

Документарни филм Џоан Баез: ја сам бука, у оквиру 18. турнеје Слободне зоне

Легендарна певачица и активисткиња искрено и бескомпромисно се кроз музику и огроман породични архив осврће на 60 година каријере, историјске личности и бурне догађаје али и личне борбе, трауме и дуго скриване породичне тајне.

Награђиване филмске ауторке Карен О’Конор и Мири Наваски, које већ више од 20 година заједно снимају веома узбудљиве и ефектне документарце, и овим филмом успевају да дочарају бурну егзистенцијалну драму и њену везу са ширим друштвеним и идеолошким превирањима и проблемима.

Програми, ПРОГРАМИ

Нађа и „медузе“

Петак, 9. фебруар, 18 сати

Представљамо роман Медузе живе заувек: док их не ухвате (Геопоетика, 2023) Нађе Петровић, младе драматуршкиње, сценаристкиње, редитељке и књижевнице, чија су остварења и у филмском и у књижевном медију привукла заслужену пажњу и награде на филмским фестивалима.

Нађа Петровић је завршила драматургију и мастер из филмске и ТВ режије на Факултету драмских уметности у Београду. Са шеснаест година освојила је треће место на конкурсу Млади књижевни суперталенти и тад јој је објављен роман То је то. Приче су јој објављиване и у збиркама Приче са градских ћошкова, Студентске приче и Мокри(н) чвор. У роману Медузе живе заувек… (ужи избор за НИН-ову награду) Нађа у контексту препознатљивих адолесцентских криза, несигурности, жеља и искушења тематизује суочавање са болешћу, губицима вољених особа, смрћу у различитим видовима, страхом од смрти и страхом од живота. Притом је језик њене приповести, проткане сновима, визијама, сањаријама, жив и савремен и успешно комуницира широки спектар емоција, утисака и афеката младе јунакиње склоне интроспекцији, преиспитивању сопствених чинова и одлука, колико и емпатији и бризи за другог.

Програми, ПРОГРАМИ

Медијска писменост и критичко мишљење поводом Дана библиотеке

Петак, 26. јануар 2024, 18 сати

Разговор о књизи Медијска писменост и критичко мишљење Виолете Кецман. Књигу ће представити ауторка и уредник ИК Clio Зоран Хамовић.

Поводом Дана библиотеке, 27. јануара (Свети Сава) разговараћемо о медијској писмености становништва, нарочито деце и младих у Србији, о могућностима за њено унапређење кроз наставу и ваннаставне активности, како ју је могуће проценити, шта све ова врста писмености подразумева и због чега je она данас неопходна за развој критичког мишљења.

У међувремену, можете прочитати интервју Срђана Јокановића са Виолетом Кецман и Зораном Хамовићем у вези с наведеном публикацијом:

Како да човек разуме човечанство?Преузми

Виолета Кецман, теоретичарка драмских уметности, медија и културе, професорка српског језика и књижевности. Као наставник, аутор и стручни консултант у националним и међународним пројектима из области образовања и медија, више од две деценије бави се образовањем адолесцената и стручним усавршавањем наставника. Ауторка је већег броја уџбеника, приручника и монографија у областима методике наставе српског језика и књижевности, медијске педагогије и театрологије. Добитница је награде УНЕСКА за употребу ИКТ алата и иновативну методику наставе, као и Светосавске награде за допринос развоју образовања и васпитања у Србији.

Зоран Хамовић, оснивач, директор и уредник издавачке куће Клио, препознатљиве и по јединственој едицији Multimedia, у којој је објављена и књига Медијска писменост и критичко мишљење. Хамовић је такође и аутор или учесник бројних пројеката или телa у области медијске и информационе писмености.

Након разговора, директорица Народне библиотеке Бор Весна Тешовић уручиће награде сарадницима и најревноснијим корисницима библиотеке у току претходне године.

Добро дошли!

Завичајно одељење препоручује, ИНФОРМАЦИЈЕ, Програми, ПРОГРАМИ

Индустријски пејзажи Бора

Среда 13. 12. 2023, 18 сати

Представљање новог издања Народне библиотеке Бор Индустријски пејзажи Бора

О књизи ће говорити аутор Драган Стојменовић (Завичајно одељење Народне библиотеке Бор) и рецензенти др Марија Брујић и др Драган Булатовић.

Као и у претходној публикацији О Фото-документацији Француског друштва Борских рудника, Драган Стојменовић се и у овој књизи, уз мноштво илустрација из фондова Завичајног одељења, бави разноврсном визуелном грађом насталом у Бору и околини, као и ширим културноисторијским, медијским и друштвено-економским контекстима њеног настајања, тумачења и актуелизовања током протеклих стотинак година. У фокусу су индустријски пејзажи као просторне целине и као визуелне (фотографске, сликарске, филмске и друге) представе индустријски измењених предела, истовремено.

Др Марија Брујић је ванредна професорка на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду и виша научна сарадница Института за етнологију и антропологију.

Др Драган Булатовић је историчар уметности и професор музеологије и херитологије у пензији. Радио је на Филозофском факултету у Београду, где је руководио и Центром за музеологију и херитологију.

С обзиром на теме и приступе заступљене у Индустријским пејзажима Бора, представљање књиге биће повод и за разговор о појмовима и праксама наслеђ(ивањ)а, препознавања и(ли) конструисања (не)материјалних наслеђа у различитим периодима, памћења на различитим нивоима, документ(овањ)а и очувања колективних искустава.

Добро дошли!

Програми, ПРОГРАМИ

Код куће

1 коментар

Четвртак 7. 12. 2023, 19 сати

Представљамо стрип-стваралаштво Јелене Ђорђевић

Јелена Ђорђевић (1975), наша дугогодишња суграђанка, данас је позната стрип-ауторка. Поред ауторског серијала Proactive insurance: The Pros, урадила је серију табли за наше издање Уликс Reload (аутор текста проф. др Зоран Пауновић), стрип Прича о Новаку (сценарио Драган Стојменовић) за зборник Уцртавање историје, стрип Сан (сценарио Анђелија Благојевић) за зборник Буђење, а заступљена је и у Антологији кратког стрипа Код куће, која је на последњем Сајму књига добила Награду „Богдан Кршић“ за најлепшу књигу.

Добро дошли!

Програми, ПРОГРАМИ

„Наше“ манге

Понедељак 27. 11, 19 сати

Изложба манги које су на основу домаћих песама и прича нацртали полазници радионице цртања манги у Народној библиотеци Бор.

Радионицу је водио примењени уметник и аутор награђиваних анимација Михајло Драгаш, а полазници и полазнице били су ученици и ученице борских основних и средњих школа. Како су технике и карактеристике манги применили на кратке приче савремених српских писаца или на јуначке народне песме, моћи ћете да погледате/прочитате на изложби у сали Народне библиотеке Бор.

У оквиру овог циклуса програма – „Манге на српском“, полазници радионице и други заинтересовани имали су прилике да испрате и предавање о историји и карактеристикама приказивања тела у јапанским мангама, које је одржала проф. др Ана Дошен.

Добро дошли!

ИНФОРМАЦИЈЕ, Програми, ПРОГРАМИ

Чување и промовисање нематеријалног наслеђа

Поштовани посетиоци, пратите уживо програме у оквиру радионице „Ширење знања, вештина и искустава у очувању нематеријалног културног наслеђа Србије ка институцијама и заједницама ради примене Унескове Конвенције о очувању нематеријалног културног наслеђа“, која се одвија у Народној библиотеци Бор, у организацији Етнолошко-антрополошког друштва Србије, Центра за нематеријално културно наслеђе Србије при Етнографском музеју у Београду и библиотеке.

Добро дошли!
Програми, ПРОГРАМИ

Манга и тело

Петак 27. 10. 2023, 19 сати

Проф. др Ана Дошен одржаће предавање под називом Манга и тело: слобода и границе јапанског визуелног приповедања.

Ана Дошен је јапанолошкиња и ванредна професорка Факултета за медије и комуникацију Универзитета Сингидунум у Београду, где, између осталог, предаје о јапанској визуелној култури, укључујући филм, анимацију (аниме), стрип. Бави се теоријом уметности и медија, јапанском књижевношћу и културом.

У међувремену, прочитајте и њен рад „Субверзивне одлике манга културе…“

Предавање је део програма Манге на српском, у оквиру којег је одржана и радионица цртања манги, односно адаптација српских народних и ауторских песама и прича у стилу манги.