Svi članci od Виолета Стојменовић

Роберт Такарич у Народној библиотеци Бор

25. април 2017, 18 сати

Поводом Светског дана књиге (23. април) Народна библиотека Бор организује дружење са врло популарним и вишеструко награђеним писцем за децу и младе Робертом Такаричем.

takaricЗа роман Мењам пубертет за било шта! Повољно! добио је Награду „Мали принц“ за најбољи дечји роман са простора бивше Југославије.

За књигу Тражи се паметни детектив за откривање историје, у којој се на забаван начин, кроз игре и квизове, обрађује градиво из историје, добио је Награду „Невен“, тако да је за овим, првим, уследио и други део истоимене књиге.

За Шест и по најгорих мувања од постанка света добио је Награду „Доситејево перо“, коју додељује жири састављен искључиво од ученика виших разреда основне школе.

ДОБРО ДОШЛИ!

Портрет фотографа

У оквиру циклуса изложби „Портрет фотографа“, чији је циљ да посетиоце и кориснике Народне библиотеке Бор, као и ширу јавност, упозна са радом и делима локалних фотографа, као и са радом библиотеке на очувању, заштити и промоцији локалног визуелног и документарног културног наслеђа, Завичајно одељење приређује и изложбу фотографија Бајрама Салијевића.

Bajram-Salijevic-plakat-800x571

Изложбу ће, 21. априла 2017, у 18 сати отворити аутор фотографија Бајрам Салијевић и аутор концепта и поставке Драган Стојменовић, руководилац Завичајног одељења НБ Бор.

 

Множење светова

 

pozivnica
О преводима дела руских писаца на српски језик, о српским преводиоцима са руског језика, о рецепцији руских писаца и руске књижевности, о статусу превода у српској култури

Проф. др Миодраг Сибиновић (Зајечар, 1937) – добитник награда за животно дело Удружења књижевних преводилаца Србије (2004), Удружења књижевника Србије (2012) и Славистичког друштва Србије (2017); преводилац Пушкина, Блока, Јесењина, Ахматове и многих других руских, белоруских, украјинских песника на српски језик, историчар руске и других словенских књижевности, слависта, компаратиста, теоретичар превођења…, приређивач Антологија руске лирике : X-XXI век.

 

Специјално издање Бележнице

Из штампе је изашло специјално издање часописа Бележница у којем је објављен превод рада др Сабине Рутар (Институт за проучавање југоисточне Европе у Регензбургу) „Рад и преживљавање у Србији: борски рудник бакра у Другом светском рату“.

Текст је са немачког језика превела Јелена Радовановић.

Онлајн верзија издања доступна је на сајту Завичајног одељења.

Штампана верзија издања доступна је уз 32. број Бележнице.

Свети Валентин

14. фебруар 2017.

18 сати

Отварање изложбе „Визуелна тумачења словенског пантеона“ графичког дизајнера Аните Милић, скулптура у дрвету Душана Милића и керамике Станке Перовић.

 

ВИЗУЕЛНА ТУМАЧЕЊА СЛОВЕНСКОГ ПАНТЕОНА

Колективно сећање у Срба на некада редовно приповедане легенде и веровања, али и обичаје старих Словена, све више бледи, док ликовима тих веровања прети опасност од заборава.

Након прочитане књиге Словенска митологија Ненада Гајића, засноване на чињеницама и мноштву података, представљене разумљивим језиком, богато илустроване, дала сам себи слободу да систематизујем сазнања овог аутора и позабавим се њима са визуелног аспекта, како бих на свој начин протумачила и од заборава сачувала  оно што представља основну митолошку структуру словенских народа а то је словенски пантеон богова.

У шта смо веровали пре хришћанства, коме смо се молили и зашто, питања су која млађе генерације ретко кад постављају. Многи од нас нису ни ч
ули за мистична створења из наше митологије а сигурна сам да носе трагове древних страхова и веровања.

Да би се растумачили ти Document-page-001трагови које су за собом
оставили обичаји и веровања старих Словена, треба поћи путем омеђеним чињеницама и маштом, истим оним где о
битавају словенска душа, историја и
митологија.

Графички дизајнер Анита Милић

 

 

 

32. Бележница

1. фебруара у 18 сати представљамо

32. број часописа Бележница.

У току представљања бићете у прилици да погледате радове (врло запажене и вишеструко награђене анимиране филмове) Михајла Драгаша, примењеног уметника из Бора, чији кадрови су на корицама и таблама овог броја Бележнице.

Новогодишња одлука

Нови ценовник услуга Народне библиотеке Бор

Како би наши ресурси и услуге били доступнији што већем броју суграђана, одлучили смо да у 2017. снизимо цене чланарина.

За одрасле: појединачна годишња чланарина 400 дин.

За децу: појединачна годишња чланарина 300 дин.

За све узрасте: полугодишња чланарина 200 дин.

За све узрасте: дневна чланарина 100 дин.

Двојна чланарина (коришћење фондова и у сеоском огранку и у граду) и за одрасле и за децу 300 дин.

Породична чланарина (сви чланови једне уже породице ): 600 дин.

За студенте годишња чланарина износи 300 дин.

За ову врсту чланарине неопходно је донети фотокопију важећег индекса.

Колективно годишње учлањење: група од најмање 10 особа може се учланити по појединачној цени од 250 дин.(односи се и на одрасле и на децу).

Представник групе треба да достави одговарајуће податке (име, презиме и име једног родитеља; бр. личне карте (сопствене или једног од родитеља), адреса и број телефона) за сваког члана.

kolektivno-uclanjenje-u-narodnu-biblioteku-bor

Бесплатне категорије корисника су:

  • сва деца до поласка у други разред основне школе;
  • незапослени са евиденције Националне службе за запошљавање;
  • добровољни даваоци крви (тј. они који су дали крв у текућој и претходној години);
  • донори органа;
  • труднице и породиље;
  • учесници манифестацује Златна свадба;
  • штићеници клуба „Мозаик“ и
  • сарадници НБ Бор.

Чланарина обухвата:

  • информације о фондовима Народне библиотеке Бор, литератури на одређену тему, појединачним насловима и сл;
  • позајмљивање књига (ван библиотеке);
  • резервацију књига и друге грађе, уколико је тренутно заузета;
  • коришћење новина, недељника, часописа, аудио-књига, дискова и друге грађе која се не издаје у читаоницама библиотеке;
  • коришћење рачунара (и интернета) на Информативном и Одељењу посебних фондова;
  • претраживање на захтев или помоћ у претраживању узајамног и/или локалног електронског каталога, као и других онлајн извора информација (EBSCOhost, SCIndeks, дигиталне библиотеке разних институција и организација итд.)
  • У цену чланарине нису укључени трошкови фотокопирања, штампања и скенирања грађе. Цена умножавања креће се од 10 до 20 дин. по страни.

Улаз на програме Народне библиотеке Бор (изложбе, предавања, књижевне вечери, трибине, радионице и сл.) бесплатан је за све, без обзира на то да ли су чланови библиотеке.

Народне библиотека Бор својим члановима не наплаћује међубиблиотечку позајмицу (позајмицу публикација, фотокопија или скенова грађе из других српских библиотека). Корисници плаћају поштанске трошкове и, евентуално, услуге библиотеке од које се грађа позајмљује, уколико је ценовником те библиотека плаћање предвиђено.

Деиндустријализација Бора?

У петак 18. новембра 2016. године гост Народне библиотеке Бор биће Група за студије ангажованости Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, која ће у оквиру свог програма „Отворени разговори Србија“ организовати трибину „Деиндустријализација вашег града: анализа искуства и потенцијалних алтернатива“.

Модератор трибине биће социолог Срђан Продановић.

Трибина почиње у 18 сати.

Током дискусије биће речи и о теоријским (филозофским, социолошким итд.) оквирима промишљања деиндустријализације код нас и иначе, а може бити речи и о процесима и (не)успесима (де)индустријализације Бора, тј. у Бору; судбини радника и радништва, али и појединих индустријских објеката током ових процеса; о њиховим ефектима на свакодневни живот, локалну привреду и економију, али и културу и културне делатности; о еколошким и урбанистичким последицама (де)индустријализације; о улози коју у овим процесима, реструктурирањима, реформатирањима… локалне индустрије имају, или би могли да имају, или је требало да имају а нису различити друштвени и политички актери; о томе да ли је Бор и даље и да ли треба да остане доминантно индустријски град, без алтернативе.

Отворени разговори Србија представљају неформални форум где би се критички расправљало о регионалним и локалним специфичностима проблема кроз које као друштво пролазимо. Желимо да отворимо простор где би се сусрели активисти/киње, интелектуалци/ке и сви остали појединци који, упркос околностима, препознају значај друштвеног ангажмана. Основна идеја је дакле размена и поређење различитих практичних искустава и теоријских увида како бисмо на конкретним примерима кроз критичку расправу – која не би била унапред идеолошки ушанчена – остварили дубљи увид у друштвену стварност Србије.

Представљање „Смрти на Косову пољу“ Ивана Чоловића

14. новембар 2016, 18 сати

smrt-na-kosovu-polju

Политички антрополог, оснивач и уредник изузетно значајне „Библиотеке XX век“, др Иван Чоловић представиће своју нову књигу Смрт на Косову пољу: историја косовског мита, у којој прати и анализира историју писања и употребе различитих наратива – у облику сведочанстава, писама, извештаја, летописа, родослова, историјских, књижевноуметничких и других текстова – који обликују и нуде, или намећу, своје, током историје све бројније верзије битке на Косову 1389, услова под којима се одиграла, непосредних повода, кључних актера и њихових мотива, односно карактера итд. Анализирајући богат корпус текстова у којима се сећање на ову битку оживљава или промовише, Чоловић посебно анализира мотиве и циљеве аутора ових верзија, појединаца и/или колектива, историјске околности које прате њихове евокације, њихову потребу да своју верзију боја на Косову пољу и њој приписане по(р)уке обзнане и њихову употребу овог историјског догађаја у сопственој савремености. Притом, Чоловић не узима у обзир само улоге које је (под)сећање на Косовски бој играло или и даље игра у политичком и/или верском животу Срба, већ се бави и (ре)визијама битке на Косову код других, пре свега балканских народа. Чоловићева педантна, темељна, али и врло занимљива студија, надовезујући се на истраживања бројних домаћих и страних историчара, фолклориста, историчара књижевности и уметности, антрополога и других стручњака, разоткрива многобројна значења, често и несагласна или противуречна, и бројне дивергентне идеолошке функције и политичке поруке које су се, током више од шест векова препричавања, преиспитивања и преисписивања, тумачења, (зло)употребе…, везале за тзв. косовски бој и представе о њему.

Представљање часописа Буктиња

У петак 7. октобра 2016, од 18 сати, гости Народне библиотеке Бор биће чланови редакције неготинске Буктиње: часописа за књижевност, уметност и културу, који издаје Крајински књижевни клуб.

Миљан Ристић (главни уредник), Радојка Плавшић Ранковић и Саша Скалушевић представиће 47. и 48. број овог часописа, заједно са ауторима Буктиње из Бора заступљеним у последња два броја Иваном Вучковићем, проф. филозофије и Маријом Вучковић, проф. српског језика и књижевности.

Часопис Буктиња покренут је 1954. године као лист средњошколских литерарних дружина. Године 1955. постаје часопис за уметност и културу, и излази до 1956.
Буктиња је обновљена 1985. године као часопис за књижевност, уметност и културу и објављивана је у издању Књижевне омладине општине Неготин (КООН).

О Буктињи

Од 2008. године Буктиња излази у издању Крајинског књижевног клуба из Неготина као часопис за књижевност, уметност и културу.

13346929_1014996595283152_8768058871773214391_n 14390630_1091974147585396_2592077956494666760_n