Позивамо вас да оквиру циклуса предавања ИДИОМ у вечерњем термину присуствујете предавању НИЧЕОВИ ТРУБАДУРИ. проф. др Драгана Пролеа (Нови Сад).
Драган Проле је редовни професор на Одсеку за филозофију Филозофског факултета у Новом Саду. Аутор је, приређивач, преводилац бројних књига из области филозофије (ЈЕДНАКОСТ НЕЈЕДНАКОГ, ПОЈАВЕ ОДСУТНОГ, НИЧЕОВИ ТРУБАДУРИ, УНУТРАШЊЕ ИНОСТРАНСТВО, ХУМАНОСТ СТРАНОГ ЧОВЕКА, СТРАНОСТ БИЋА…). Нарочито треба истаћи његов рад и допринос у оквиру тзв. феноменологије страног и преводе двеју књига Бернхарда Валденфелса (ОСНОВНИ МОТИВИ ФЕНОМЕНОЛОГИЈЕ СТРАНОГ, ТОПОГРАФИЈА СТРАНОГ)
Читалачкој пажњи препоручује се и низом књига које тематизују феноменолошке стране смртних грхова (РАЗВРАТ, ГОРДОСТ, ГНЕВ, ПРОЖДРЉИВОСТ, ЛЕЊОСТ, ЗАВИСТ, ПОХЛЕПА).
Фридрих Ниче је у оквиру његових књига тематизован у већ поменутој књизи НИЧЕОВИ ТРУБАДУРИ и у зборнику НИЧЕ И КУЛТУРА РЕСАНТИМАНА.
Драган Проле је за свој рад добио неколико домаћих признања (награда „Никола Милошевић“ Радио Београда 2 за књигу године, награду „Стеван Пешић“ за књигу године 2013, награду „Сретен Марић“ итд.)
Драган Проле први пут гостује у Бору, у оквиру овогодишњих Дана књиге.
Предавање ће бити одржано у сали библиотеке у уторак 6. јуна у 20 часова.
У чланку ЖЕНЕ БОРА ПРИПРЕМАЈУ ПРОСЛАВУ 8. МАРТА (раднички лист Колектив, број 4, 1948. година, стр. 2) – у чланку и друштвеном кулоару иза чланка – нема данашњих слика хистерије осмомартовских вечерњих тоалета, празничних планова за прељубу, као постојаног калема селективне класне надградње, нити наговештаја петочасовних ранијих излазака са посла зарад колмовања свемогућих фризура и психофизичке припреме за следујуће епско преједање и ништење алкохолом, нити цитата колоквијалних и теоријских преподневних препирки у вези са плимом надолазећег менија, нити има слика и некаквих призвука десантних јединица продаваца еротских чарапа, кармина или фејк парфемских вода, које опседају болничка одељења или управне департмане општине борске или зборнице градских школа или заједничке радничке просторије у руднику или предсобља уцвељених институција. Нема раскошне и слатке потрошачке психоделије осмомартовских свечаних прослава, нити бесвесног ништења идеје о жени кроз општу патетику, нити кафанске носфератуовске атмосфере фаталности и грча последњег и безграничног времена, жена.
У непотписаном чланку пише да самосвесне жене тога раног послератног времена празник дочекују пуне радног полета, који се има трошити плански, са циљевима који се тичу развоја заједнице, града, друштва и државе, у складу са постојећим плановима. Оне су представљене као храбре и идеолошки освешћене освајачице загарантованих али неуручених слобода, кроз учествовање у свим сегментима друштвеног живота као простора у који им је приступ гарантовало једно апстрактно и у социјализму достигнуто вредносно мерило – принцип равноправности. Та своја права оне завређују тако што раде и свој празник оне проводе мерећи своје радне учинке према учинцима својих другарица, како у суседном колективу и у сопственој земљи, тако и у свету. Занимљиво је и једно за данашње услове искрено и неусиљено помињање и третирање појма „демократија“: постојала је Светска федерација демократских жена, која је инсистирала на окупљању жена око протеста против светских колонизатора и планетарних војски кроз антимилитаризам, демократизацију и уравнотежење националниох држава на принципима једнакости и солидарности. И Боранке су биле део тог високог активизма. Жене су се озбиљно бавиле политиком и то оном животном, на великим позорницама својих малих живота. Данас се, напротив, у језику осмомартовског духа, место појмова слободе и демократије користе појмови: Prada – night, пуњена пљескавица и Јована Јеремић. Боранке су, тога времена, биле део тога борачко-демократског света. Тако пише у овом чланку и нешто се очигледно десило. Или се није десило баш ништа.
Жене тадашњег Бора радиле су на изградњи водовода и на грађењу станова. Пошумљавале су град. Основале су и опремиле јаслени простор за децу. Специјално за 8. март, обукле су у нова одела десеторо борске деце. Оснивале су бројне читаонице и тамо се заиста и читало, групно и посвећено. Куповале су књиге за мале градске књижнице. Било је доста библиотека, и у граду, и у фабрикама. Антифашистички фронт жена организовао је за мајке предавања из педагогије, зарад квалитетног васпитавања деце. Када је дошао Празник жена, оне су се свега тога сетиле и премериле су да ли су могле више. Да ли смо могле више?, питале су се. Да, могле смо, да смо биле боље организоване. Уз изградњу града и подизање друштва, имамо још један задатак. Опредметити саме себе. То је био дух тога времена.
(Раднички лист Колектив чланови Народне библиотеке Бор могу читати у штампаном и дигиталном издању.)
У броју 1666 недељника ВРЕМЕ (од 8. децембра 2022) можете прочитати текст Жељка Бодрожића (str. 52-54) о наступу и епилогу наступа фудбалске репрезентације Србије на текућем првенству у Катару.
Овај позоришни хепенинг окупио је на једном месту све нијансе страсти, све политичке претпоставке и импликације, све медијске и парамедијске силе, раскошна чуда менталитета, препоставке друштвене и политичке природе, а окончан је гротескним падом и ропцем нације, коју данас, макар у региону, масовно прозивају митоманском и мегаломанском. Аутор као особене боје овога случаја наводи чудо учешћа, које се десило упркос распаду и осиромашењу националаних лига и клубова те распаду и анахронизму струке, и сумануту националистичку хистерију, која дозива дневнополилтичке моменте као своју допуну.
Бодрожићев текст је само један од стотина који се могу срести ових дана по штампи, порталима, на телевизијама.
Јован С. Митровић ПУТОМ У ТАЧКУ наставља своја сведочења о старом Бору и људима који су живели у њему, пре свега станарима митске Козарске улице и рударима који су у руднику живели своје животе и око рудника и рударења трошили своје судбине. Митровић је приче поетизовао и ујединио својеврсним приповедачким решењем – причају их канделабри, рударске лампе, сведоци бившег живота.
О књизи говоре аутор, Светислав Ђурић и Весна Тешовић
Овај роман о одрастању и храбрости да се пронађе сопствени пут и истрајности да се стигне до жељеног циља добио је подршку на Конкурсу града Бора за финансирање или суфинансирање пројеката од јавног интереса у области културе за 2022. годину.
КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ И ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „ПУЖОПИС И УПОРНОСТ СЕЋАЊА“ АНЕ ЂУСИЋ
Учествују: Ана Ђусић и Владимир Павлов
Књига је објављена 2022. године и представља својеврстан дневник планинарско-алпинистичких авантура које су двоје планинара, из Крагујевца и Бора, започели 2014. године.
Evo predloga za čitanje koji se odnosi na strip, ali domaći. Priča dolazi iz pera Predraga Đurića, a crtao je Luka Cakić. Radnja je smeštena u Novi Sad, pred početak Drugog svetskog rata, u 1939. godinu i prati avanturu najpoznatijeg gradskog privatnog detektiva i njegovog brbljivog pratioca Arnolda. To su vreme i grad u kojima se lako prepliću kriminal, tajna društva, ruska emigracija, fašisti u naletu, Jevreji, komunisti, mnogi svima razumljivi jezici, i poezija (Majakovski, Puškin). Priča počinje kada detektiva Kasovica kneginja Nataša Dolnozemskaja uposli da pronađe jednu njoj dragu knjigu, OBLAK U PANTALONAMA Majakovskoga, i to prvo izdanje iz 1915. godine… Do kraja, Novi sad se pokaže ne kao olinjali, ćutljiv i dosadan grad, kako tvrdi narator ove priče, već kao pozornica za velike, opore, opasne igre… Izdavač knjige je Moro/System Comics, 2021 godine.
Објављен у облику албума 1973. године, МАЛИ ЦИРКУС Фредерика Фреда Аристидеса може вам донети у врелим данима лета осећај хладне и бизарне комике. Изванредна Фредова графика прати судбину трочлане циркуске трупице која се креће кроз свет који је мешавина надреалног, меланхоличног и црнохуморног. Три лика, мушкарац Леонид, жена Кармен, која на рукама вуче једна олињала запрежна кола и дете, у ситним геговима стално се налазе у окружју неочекиваног, али дубоко постављеног у срж осећања.
