У почетку беше Реч. Реч беше са Богом.
Током векова људске културе реч је добила многобројна, и верска и световна значења. Имати реч не само да је синоним ауторитета, престижа, већ и углађеног говора или брбљања. Посредством електронских медија, данас је ближа него икада небесима са који се верује да је потекла. Међутим, многи деле уверење да је најважнија она реч која је материјализована, која се својим обликом књиге уписала у вечно постојање и која се чува у бастионима писане речи, у библиотекама. Свесна чињенице да њена мисија није само да чува књиге, Народна библиотека Бор од 1996. године расписује годишњи Конкурс за кратку причу. Сваке друге године објављује зборник изабраних прича са конкурса, под називом Приче у папучама.
Први зборника кратких прича Народне библиотеке Бор (Бор, 1998) садржи одабране приче са књижевног конкурса расписаног у претходне две године (1996, 1997). Следећа књига (Бор, 2000) добила је назив Приче у папучама, којим се алудира истовремено на више ствари: некохерентност садржаја ових зборника, шаролик састав претежно неафирмисаних аутора којима је заједнички само чин пријављивања на овај конкурс, немогућност прецизирања начела селекције, неизбежно пристајање на низ компромиса да би се сачинила једна оваква збирка, али, са друге стране и на наглашену непретенциозност која приређивачима обезбеђује известан лагодан положај да својим избором пре евидентирају него вреднују.
У међувремену, ови, помало случајно настали, зборници установљени су као редовни, двогодишњи, сачињени од најбољих прича са протеклих конкурса. Њима свакако треба приписати у заслугу и све бројније пријављивање на конкурс – у просеку стотинак прича годишње – као и све већу заступљеност аутора изван локалне средине, што све заједно обезбеђује и већи број вреднијих прича, као и афирмацију самог жанра за који последњих деценија прошлог века оживљава интересовање у многим националним књижевностима.

Штампај (пдф)